Na planeti sve više ljudi, na Balkanu sve manje

Poluostrvo na jugoistoku Evrope je oduvek bilo emigraciono područje.
Na planeti sve više ljudi, na Balkanu sve manje
Foto: Pexels (Krizjohn Rosales)
Međutim, poslednjih decenija natalitet je toliko nizak da se broj stanovnika rapidno smanjuje i svim državama u regionu preti demografski kolaps.
 
Sedam dana pre kraja popisa u Srbiji popisano je tek 6,3 miliona, dok se procenjuje da će po okončanju biti između 6,5 i 6,6 miliona stanovnika. Kako je pre deceniju popisano 7,160 miliona žitelja, vidi se da je ljudi sve manje.
Srbija nije jedina koju je zahvatio ozbiljan gubitak stanovništva. Slične prošlogodišnje akcije u Hrvatskoj i Bugarskoj su pokazale pad stanovnika od 8,8, odnosno 11,4 odsto, a trend je još izraženiji u Severnoj Makedoniji i na Kosovu. 
 
Zapravo, ceo Balkan se prazni, proces je praćen uočljivim starenjem preostalog stanovništva. Tako je prosečan građanin Severne Makedonije star 41,3 godine, čak šest i po više nego na popisu iz 1981.
Nestaju manji gradovi
 
Već tokom trajanja popisa izrečene su glasne primedbe na rad popisivača, previše ljudi je javilo da su ostali nepopisani. Pitanje koliko se izostavljenih samostalno prijavilo u naknadnih sedam dana datih za ovakve i slične slučajeve. Ipak, nesporno je da je broj stanovnika ozbiljno umanjen. 
 
Moguće je da jug Srbije ne bude usamljen u drastičnom umanjenju - pogranične opštine u Vojvodini su takođe ugrožene "belom kugom". Za sada, podatak da je u odnosu na popis od pre deceniju Vranje izgubilo 10.000, a Leskovac 18.000 ljudi, zaista zabrinjava.
 
Mada su rezultati popisa krajnje nepovoljni, daleko od toga da su iznenađujći. Pad broja žitelja traje dugo, i sada se više ne dovodi u pitanje samo opstanak oko 1.000 manjih sela, već je i budućnost mnogih varošica upitna. I u tome Srbija nije usamljena, nestanak je zapretio možda najviše pojedinim delovima Kosova na kome je pre deset godina bilo 30 sela bez ijednog žitelja sa stalnim boravkom, a sada je takvih naselja blizu 250. Može se zamisliti koliki bi talas emigracije zahvatio južnu srpsku pokrajinu ako bi Evropska unija za žitelje ove regije odobrila viznu liberalizaciju.
 
Porazni rezultati popisa
 
Prošlogdišnji popis u Hrvatskoj je registrovao tek 3,899 miliona stanovnika, 400.000 manje nego deset godina ranije. Poređenje sa 1981. ukazuje na prave dimenzije demografskog kolapsa, tada je broj žitelja u Lijepoj našoj bio 5,160 miliona.
 
Možda su još porazniji lanjski popisni rezultati u Bugarskoj - tamo je 6,895 miliona, 11,5 odsto manje nego na prethodnom popisu. Minus u odnosu na popis od pre tri decenije (1991.) je dostigao 2,15 miliona. Zanimljivo da je manje žitelja zabeležen bukvalno u svakoj opštini, najmanji pad 1,5 odsto je u Sofiji. Najveći gubitak je zabeležen u Vidinu i obližnjim severnozapadnim krajevima, čak 25 odsto.
 
Za raziku od većine balkanskih država, Bugarska nije doživela raspad države, na njenoj teritoriji nije bilo sukoba, nije ni bombardovana... Štaviše, ne da nema spornih političkih tvorevna poput Republike Kosovo ili Republike srpske koje uzrokuju teškoće i susednim državama, već je članica Evropske unije u koju se svake godine sliva popriličan kapital.
 
Ne pomažu ni pare
 
Za razliku od brojnih balkanskih suseda, životni standard u Bugarskoj je poprilično narastao i sada mnogi tvrde da je primetno veći nego tokom socijalističkih vremena, što se nikako ne bi moglo reći za žitelje u državama nastalim raspadom Jugoslavije, izuzev Slovenije. Pa, ipak, pre svega mladi odlaze ne samo iz Vidina, Stare Zagore ili Plovdiva, veći i iz prestone Sofije.
 
Uprkos investicijama, novim fabrikama, povećem broju radnih mesta namenjenih "digitalnima", a tu se i novci iz evropskih fondova kojima se itekako podržavaju kulturne i zabavne delatnosti. Ne vredi, ne pomaže, val emigracije je zapljusnuo pogotovo mlađe stanovništvo istočnog suseda.
 
Sa druge strane, na planeti je svakim danom sve više ljudi, 15. novembra je zabeležen osmomilijarditi žitelj. Za samo 11 godina stanovnika je za milijardu više, a rast se nastavlja, istina sve sporije. Predviđa se da će trajati do 2084., kada bi neko vreme trebalo da ukupan broj ljudi stagnira na 10,4 milijarde, da bi početkom 22. veka počeo da opada.
Jedno dete u porodici
 
Zanimljivo je da je ljudi na planeti sve više, mada Evropa već dugo, ima negativan natalitet, a u poslednje tri i po decenije i najmnogoljudnija nacija, kineska. Politika "jedno dete u porodici" je u početku realizovana iz popriličnu strogu kontrolu komunističke partije, ali danas Kinezi rođeni kao jedinci smatraju normalnim da i porodice koje zasnuju imaju samo po jedno dete. Stoga je broj žitelja Kine pao na 1,4 milijarde i procenjuje se da će već za godinu, dve Indija po brojnosti preteći Kinu, mada je i u ovoj državi natalitet u padu kao posledica lako dostupnih kontraceptivnih sredstava.
 
Inače, tokom istorije broj ljudi je neprekidno rastao. Čak ni najveći, svetski ratovi nisu zaustavljali ovaj trend. Jedini izuzetak su bile globalne epidemije, od kojih je najpoznatija ona u Evropi koja je za tri godine sredinom 14. veka broj žitelja Evrope gotovo prepolovila.
 
Bogati arče resurse
 
Nauka smatra da se Homo sapiens pojavio pre 300.000 godina, da bi na prelasku u novu eru na svetu egzistiralo otprilike 190 miliona ljudi. Milijarda je dostignuta oko 1810. godine, a za rast na dve milijarde, 1928, čekalo se nešto više od veka. Potom se broj ljudi uvećava naglo i 1964 dostigao je godišnji rast od 2,2 odsto.
 
Od tada stopa rasta se smanjuje. Razlog naglog uvećanja vezuju se za manju smrtnost majki i dece, produženi prosečni životni vek i sve uspešniju medicinsku zaštitu.
 
Mada se povremeno može ćuti zebnja za budućnost čovečanstva, u Fondu za stanovništvo Ujednjenih nacija ističu da resursa ima dovoljno, ali bi bilo dobro da se pravilnije i odgovornije raspodele. Na deset odsto najbogatijih otpada polovina potrošenih resursa, dok je udeo deset odsto najsiromašnijih zanemarljiv.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Rasa sa salasa

    22.11.2022 11:09
    Biće nas sve manje, i manje. Mislim da je ovo svima jasno. Jasno je i zašto je to tako. Ali, očigledno smo mi taj put sami odabrali, i ne nameravamo da skrećemo, jel nam se tako hoće i može. Al' bitno je da mi ne damo Kosovo, i jezdimo ka sibirskim bespućima...
  • VV NS

    22.11.2022 10:48
    Molim strpljenja
    Kad AV postane doživotni preCednik i bude zabranjeno bilo kakvo kritikovanje njegovog lika i dela sve će leči na svoje...
  • Djuri

    22.11.2022 10:34
    Odlican tekst
    Odlican tekst sa dosta realnih cinjenica,Hvala.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Šta nam se desilo?

Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.

Fišing do smrti

"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."

Otrov(a)no ogledalo

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.

AI ti me izneveri

"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.