Zadužujemo se u vreme najskupljih kredita: Može biti gore, a verovatno i hoće

Dok je novac na finansijskom tržištu bio jeftin, izgledalo je uputno da se sve više zadužujete.
Zadužujemo se u vreme najskupljih kredita: Može biti gore, a verovatno i hoće
Foto: 021.rs (ilustracij/Pixabay/021.rs)

Međutim, za šest meseci prilike su se totalno izokrenule i lako se može desiti da ubuduće na kamate odvajamo i trostruko više nego u godini koja ističe.

Nedavni rebalans budžeta za tekuću sezonu pokazao je da Srbiji sve više nedostaju devize. Dok je polaznim budžetom planirano da država ove godine pozajmi 5,3 milijardi evra, rebalansom je iskazana potreba za 6,95 milijardi. U dubokoj smo energetskoj krizi, pa na uvoz struje, u manjoj meri i gasa, izdvajamo znatno više nego što je bilo planirano, ali prebačaj utrošenog konvertibilnog novca nije samo u energetici. 
 
Kako je spoljnotrgovinski deficit za prvih deset meseci dostigao izuzetno visokih devet milijardi evra, jasno je da se devize nedovoljno ulažu u ekonomiju zasnovanu na izvozu. Dakle, arče se.
Potrebno najmanje 7,8 milijardi evra 
 
Koliko finansijska situacija države postaje nestabilnija, još bolje pokazuje predlog budžeta za narednu godinu o kome bi ovih dana trebalo da započne skupštinska rasprava. Ministar Siniša Mali predviđa da pozajmi najmanje 7,8 milijardi evra. Preciznije, tolike su potrebe kako bi se sledeće godine isplatili dugovi pristigli na naplatu, kamate i pokrio budžetski deficit.
 
No, iznos novih zaduženja zavisi i od javnih ulaganja u predstojećih 12 meseci. Srbija popriličan broj ulaganja u puteve, pruge, objekte javne namene, realizuje iz inokredita, poglavito kineskih. Aktuelna vlast je upravo na visokim državnim investicijama zasnivala razvoj. 
 
Građevinarstvo je delatnost koja je možda i najviše podizala bruto nacionalni proizvod, pa je tako procena da će naredne godine dostići 68 miljardi, dvostruko više od 33,4 milijarde, koliko je iznosio 2012, kada su naprednjaci zaseli na vlast i ne ispuštaju je, evo, već jedanaestu sezonu.
 
Predsednik Vučić se rado hvalisao kako zajmi novac da bi vratio kredite koje je prethodna vlast uzimala po izrazito visokim kamatama. Često je isticano emitovanje destogodišnjih državnih obveznica septembra 2011. uz kamatu od 7,25 odsto. Naprednjaci su emitovanjem novih obveznica pozajmljivali po znatno nižim kamatama i vraćali visokookamaćene kredite dok su preostajali oni sa nižim prinosima.
 
Istorijski raritet
 
Naivno je pomisliti da je reč o nekoj posebno sposobnoj vladi. Prilike na svetskom finansijskom tržištu se menjaju i naprednjacima je upala kašika u med time što je baš u njihovo vreme započeo period nezamislivo jeftinih pozajmica. Jedno vreme događao se istorijski raritet da kamata bude negativna, pa je tako, primera radi, centralna banka Nemačke nudila novac plaćajući još 0,4 odsto prinos. Samo da neko uzme novac i investira!
 
Gotovo nestvarna epizoda skoro beskamatnog pozajmljivanja je bogme i potrajala. Ali, vremena se menjaju. Prevelika ponuda novca, usled korona zarazom indukovane umanjene ponude, podstakla je inflaciju širom globusa. U SAD je dostizala sedam i po, u Evropskoj uniji i deset odsto. Nezabeleženo decenijama unazad. Naravno da se inflacija razmahala i u nas, premašila je i 12,5 odsto i nema naznaka da neće i nadalje podrivati ekonomiju i građanima život činiti nepodnošljivo skupim.
 
Federalne rezerve, centralna banka SAD (FED), za 180 stepeni je promenila monetarnu politiku i počela je da povlači dolare. Manjak "zelembaća" je investitore sa ostalih preusmerio na američko finansijsko tržište, dolar je počeo da jača i to ubrzano. Gotovo je sustigao evro.
 
Ukidanje zlatnog standarda
 
Odlazak ulagača je rezultirao rastom kamata na svim tržištima širom planete. Novac je svakim danom postajao skuplji. Za otprilike šest meseci situacija se izokrenula naglavačke. Tako se sedmogodišnja srpska obveznica emitovana u martu 2020. uz 3,1 odsto kamate sada na sekundarnom tržištu prodaje uz prinos od sedam odsto. Još je veći obrt kod petnaestogodišnje obveznice emitovane lane u septembru uz 2,1, a sada se prodaje uz 6,1 odsto kamate. Imamo i obveznica na koje smo plaćali jedan, a vlasnici trenutno traže i 6,5 odsto kamate.
 
Kukumakanje ne pomaže. Trebalo je da se vodi računa kod pozajmljivanja. Od kako je bivši američki predsednik Nikson 1973. godine ukinuo "zlatni standard" i pustio da dolar cenu formira zavisno od ponude i potražnje, pozajmljivanje novca u ogromnoj meri zavisi od monetarne politike SAD: jeftino je kada FED vodi komotnu politiku i masovno "štanca zelembaće", a može biti i basnoslovno skupo kada Ameri prikoče.
 
Tri i po puta skuplje
 
Prema budžetu za 2023. Srbija planira da emitovanjem evroobveznica pozajmi tri milijarde, uglavnom za vraćanje dospelih rata glavnice, u šta će utrošiti i gro od oko dve milijarde evra vrednih dinarskih obveznica usmerenih na domaće tržište, gde je cena pozajmljivanja takođe, mada za nijansu niže, značajno narasla. 
 
Računa se i na dve milijarde evra iz Kine, najveći deo ovog novca biće usmeren na javne investicije. Visina kamate kod Kineza ostaje tri odsto i vidi se koliko je opozicija ispoljila površnost kada je kudila ove kredite kao skupe.
 
Problem sa ovim pozajmicama je u uslovu da izgradnju vode kineske kompanije. Računa se i na oko 2,4 milijarde evra MMF-a uz kamatu od 2,5 do 3,1 odsto, služiće za peglanje spoljnjotrgovinskog deficita, možda i za budžet.
 
Problem je u kamati koja se plaća pri zanavljanju kredita. Ono što smo plaćali između jedan i dva odsto godišnje, sada ćemo platiti blizu sedam odsto. Naredne godine ćemo, što na stranom, što na domaćem tržištu, zanoviti kredite u visini od pet milijardi evra i na njih plaćati oko sedam, umesto ranijih dva odsto prinosa. 
 
Razlika od pet odsto znači da ćemo iz državne kase na kamate izdvojiti 250 miliona evra više. Ovoj svoti valja pridodati tri odsto kamate na 4,4 milijarde novih kredita. To je novih 132 miliona evra izdataka. Prozilazi da ćemo, kako stvari sada stoje, sledeće godine umesto ovogodišnjih 840 miliona, na kamate ukupno utrošiti 1,21 milijarde evra.
Može biti i gore
 
Godine 2024. na naplatu pristiže oko četiri milijardi evra kredita, baš kao i godinu dana kasnije. Realna je pretpostavka da će monetarna politika SAD ostati stroga, a kamate i dalje blago jačati, te da ćemo i dalje po sezoni uzimati dve milijarde evra kineskih kredita.
 
Računica pokazuje da bi naredno uvećanje izdataka Srbije na kredite iznosilo 410 miliona, potom 585 miliona evra. Tako bismo 2024. na kamate izdvajali 1,64 milijarde, a godinu dana kasnije čak 2,21 milijarde evra.
 
Poređenja radi, budžetom je previđeno da naredne sezone na izdatke za dečiju zaštitu izdvojimo 1,3 milijarde evra. Ako se nekom učini da će kamate biti jako velik teret, u pravu je. Što je još gore, stvari mogu postati još i mnogo nepovoljnije, pogotovo ako ne budemo uspeli da što pre stabilizujemo naš elektroenergetski sistem. 
 
Egzistencijalno je važno i da očuvamo povoljnu cenu pri kupovini gasa. I pored toga, već prva analiza budžeta za 2023. godinu ukazuje na potrebu da se odustane od izgradnje onog što nije baš potrebno - nacionalni fudbalski stadion baš iritira.
 
Svakako da će narednih sezona morati da se smanjuje i budžetski deficit, u fiskalnoj strategiji Srbije je već zapisano. Ipak, čini se da će verovatno najteže biti očuvanje rasta nacionalnog BDP-a iznad rasta izdvajanja za kamate i pokrivanje budžetskog deficita. 
 
To je od odlučujućeg značaja - ukoliko se ne ostvari, dužnička pozicija države može da se dodatno pogorša, i to mnogo brže i mnogo drastičnije od aktuelnog.
  • ILIJA BOSNIĆ

    05.12.2022 21:50
    EPS
    Plan je da se proda EPS , pa će struja poskupiti pet puta .
  • misko

    05.12.2022 13:31
    sve ce to nasa deca platiti
    ,,Mr.M
    05.12.2022 • 12:07
    Kad doguramo na 50milijardi duga onda smo i zvanično ugasili ,,

    mi smo vec duzni mnogo vise, samo dug drzave je preko 32 milijardi e, dug preduzeca 12 milijardi a dug naroda 11,5 milijardi. Sve to MI MORAMO VRATITI.
  • misko

    05.12.2022 12:59
    deco bezite iz ove prokletije
    i sve ce to narod platiti, jer vlada nema SVOJ novac vec samo rasporedjuje nas novac, koji uzima kroz poreze, takse, akcize. Koliko su nas zaduzili govori podatak da cemo samo za kamate placati preko 2 milijarde eura GODISNJE. Kamate rastu, naroda koji puni budzet sve manje, nameti ce biti SVE VECI.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Vučić za istoriju

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.

Nemo se zezamo

Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".

Čarape

Bilo je to jedno od uobičajnih jutara kada petočlana porodica u nekih pola sata pokušava da izađe iz stana i započne svoj dan po pravilima službe.

Muškarac ili medved u šumi?

Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.

Poraz pre izbora

Posle ne malo neizvesnosti, lokalni i izbori za grad Beograd održaće se 2. juna. Međutim, čini se da su nepotrebni, rezultati gotovo da su poznati i danas, mesec dana pre održavanja.

Svet pomahnitao za oružjem

U celom svetu je na oružje potrošeno 2.400 milijardi dolara, što je sedam odsto više nego prethodne godine.

Groteskna karikatura

Iznenadna smrt relativno mladog čoveka, starog samo 40 godina, mnogima od početka nije delovala logično i izazvala je sumnje.

Da li će Novosađani slušati Beograd?

Po prvi put od 2016. godine deluje da je opozicija u Novom Sadu koliko-toliko na nogama. Nije sjajno, ali je rezultat koji bi prodrmao aktuelnu vlast bio na vidiku.

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Legija na Filozofskom

Zlokobna je slika mladića u majici sa likom Legije na Filozofskom fakultetu. Zlokobna, ali ne i iznenađujuća.

Izborna frka: Klupa za Đurića

Možda bi se neko začudio što gradonačelnik prolaskom kroz finiš Novosadskog polumaratona nije zaključio nedelju u kojoj ga je svuda bilo. No, nije to za čuđenje.