INTERVJU Milica Perić: Transplantacija pluća bi spasila obolele od cistične fibroze, ali donora nema
Od cistične fibroze u Srbiji boluje oko 300 odraslih osoba i dece, a trećina njih je iz Vojvodine. U pitanju je retka bolest koja drastično ograničava život mnogim pacijentima.
Foto: Medija centar Beograd
Ova retka bolest se prenosi genetički i za cističnu fibrozu ne postoji definitivni lek. Međutim, tu su terapcije i opcije za produžavanje života. O ovom problemu razgovaramo sa predsednicom Udruženja za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije, Milicom Perić.
U Srbiji se, zahvaljujući neonatalnom skriningu u porodilištima, iz kapi krvi uspešno otkriva ova bolest u vrlo ranoj fazi. Ali oni koji nisu imali mogućnost skrininga u ranijim decenijama trpe ogromne posledice propadanja organa, naročito pluća. I tu spas postoji, ali je gotovo nemoguće dostići ga jer porodice ne žele da doniraju pluća svojih preminulih.
Perić, za početak, objašnjava da je CF retka nasledna bolest koja se nasleđuje autozomno recesivno, odnosno sa recesivnih gena oba roditelja na dete. Najčešće se karakteriše promenama na plućima i pankreasu, gde se stvara gusti sekret koji dovodi do zapušenja bronhija, pankreasnih kanala i do čestih zapaljenja, a utiče na sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ova bolest nije zarazna.
021: Kako se prepoznaje cistična fibroza kod neke osobe?
Perić: Simptomi su dosta uporan kašalj, budući da bolest najviše pogađa pluća, ali zaista stradaju sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Cistična fibroza se vrlo teško ispoljava i na gastrointestivnom traktu, u problemu su i jetra, pankreas, reproduktivni sistem, pa i sinusi - čitav organizam. Transport te tečnosti u organizmu, nažalost, nije pravilan i dolazi do zagušenja i, konačno, do propadanja organa kako vreme prolazi. Kada jednom imate cističnu fibrozu, imate je zauvek.
021: Otkrivanje ove bolesti je moguće već u najranijem dobu, a zahvaljujući skriningu. Šta to znači za decu koja dobiju ovu dijagnozu?
Perić: CF se najčešće i ispoljava u dečijem dobu, a zbog neonatalnog skrininga sada se bolest otkriva rano. Vojvodina je pionir skrininga naCF i uspešno ga sprovodi već 13 godina, najviše zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i dr Gordani Vilotijević Dautović (upravnica Klinike za pedijatriju u Dečijoj bolnici) i u toj situaciji imate novorođenče koje još uvek nema nikakve simptome bolesti i priliku da krenete sa pravovremenom terapijom. Na državnom nivou su prepoznati ovi rezultati iz Vojvodine i prošle godine je neonatalni skrining proširen i na centralni deo Srbije, o trošku RFZO.
Novorođenčetu se određuju obavezne inhalacije i dodaci u ishrani jer njihov pankreas ne može da svari hranu. Tu je i vitaminska terapija koju, uz celu proceduru, postavljaju stručnjaci u četiri ustanove u Srbiji koji su obučeni baš za cističnu fibrozu. Kad stručan tim prati dete, ono do svoje šeste godine života bude u dosta dobrom zdravstvenom stanju. Imamo tu i inovativnu terapiju koja igra ogromnu ulogu - lek Trikafta, koji deluje na uzrok bolesti, ali je poenta uključiti terapiju na vreme.
021: Da li to znači da će u Srbiji, postepeno, biti sve više potvrđenih slučajeva CF budući da sada imamo obavezan skrining?
Perić: Tačno tako. Onaj ko je rođen sa CF imaće je čitavog života - samo je pitanje da li će biti dijagnostikovana u prvim mesecima ili će se pacijent, nažalost i kako je bio slučaj, lečiti pod pogrešnim dijagnozama. Nije baš ni lako prepoznati CF, zato i postoje specijalizovani centri, bitno je da ne propustite to 'zlatno doba' u lečenju jer ćete u suprotnom imati značajno veća oštećenja pluća.
Neadekvatno lečen pacijent ne može da svari svoju hranu jer nema lekove koji su mu potrebni. Oboleli od CF fizičkim izgledom ni ne odaju utisak teško bolesnih ljudi, možda ih malo 'odaje' uporan kašalj, ali unutrašnji organi strahovito pate.
021: Ukoliko je osoba u stanju da su pluća zaista jako oštećena i lek Trikafta ne pomaže, da li oboleli od CF imaju bilo kakvu opciju da ostanu u životu?
Perić: Do sada smo negde i pričali o idealnim uslovima, o neonatalnom skriningu, o Trikafti. Mi imamo pacijente koji su doživeli 40 godina, ali su im organi toliko stradali da lek nema efekta jer ne utiče na regeneraciju organa. Imamo pacijente koji ne mogu da dobiju ovaj lek jer se dobija po dijagnozi određene mutacije, a koju nemaju svi. Postoje drugi lekovi koji će, nadamo se, uskoro biti dostupni i kod nas o trošku Fonda, poput Kalideka i Sinteka, ako to jesu vrlo skupe terapije.
Oni koji ne mogu da dobiju nijedan lek kao soluciju imaju samo transplantaciju organa, u najčešćem slučaju pluća. Ali mi imamo ogroman problem jer Srbija nije članica "Eurotransplanta" i nemamo mogućnost transplantacije pluća kod naših pacijenata. Država jeste pokazala volju da se ovaj problem reši i mi vidimo to, ali ne možete to da sprovedete bez šire pomoći javnosti - nemamo dovoljan broj donora.
021: Ko bi zapravo mogao da donira pluća?
Perić: Od septembra 2022. do kraja godine imali smo u Urgentnom centru 11 moždanih smrti. Nijedna od tih porodica nije dala saglasnost da se od njihovog pokojnika organi koriste za lečenje drugih ljudi i ta činjenica je šokantna. Na taj način smo mogli da spasimo 50 života. Ne postoji dovoljna svest naših građana o značaju doniranja organa jer, po nekoj statistici, imamo veće šanse da će nam neki organ zatrebati nego da će naš organ biti iskorišćen za nečije lečenje.
Odluka porodice je jedna vrsta presude za obolele jer vaš human čin - da li ćete položiti organe i zemlju ili ćete ih spaliti, ili pak dozvoliti da budu donirani, ključno je pitanje. Generalno, u Srbiji oko 2.000 građana čeka transplantaciju nekog organa i to vam govori koliko je problem velik.
021: Ali iako je to veliki broj ljudi, zapravo bi se doniranjem organa za kratko vreme rešili problemi mnogih ljudi, faktički biste eliminisali liste čekanja?
Perić: Recimo da je tako. Na primer, plućima u terminalnoj fazi samo nova pluća pomažu. Ti ljudi nisu imali ranije pristup savremenoj dijagnostici, ovo je retka bolest, ali stopa preživljavanja je dobra, od pet do 10 godina. Imamo pacijente kojima su transplantirana pluća i oni sada žive sasvim normalan život.
Takođe, oni koji rano krenu s lečenjem dožive duboku starost, i do 80 godina. Ako s terapijom počinje dete od 12 godina, kojem su organi u nekoj početnoj fazi degradacije, ono ima šanse za potpuni oporavak organa. Ako imate nekoga ko je malo kasnije krenuo s terapijom, nećete doći do izlečenja, ali će život biti duži i kvalitetniji.
021: Značaj neonatalnog skrininga je jasan. Postoje li tu otežavajuće okolnosti po pedijatre koji ih rade?
Perić: Kod samog skrininga nema problema, ali problem jeste kad obavestite roditelja da su rezultati pozitivni i da dete mora da krene s terapijom. Postoje situacije za koje znamo, kada roditelji ne dovedu dete na vreme na ranu dijagnostiku i ja lično nemam za takve poteze razumevanje. To je zanemarivanje deteta i nije u njegovom najboljem interesu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
23
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Komentari 1
V
Neverovatno ali na veliku zalost istinito!!!!!!!!!!!!!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar