INTERVJU Miodrag Stošić: Humor nije lek, ali je pokazatelj da je opasnost prošla

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Info

23.03.2023.

17:30 > 17:08

Kao narod nismo napravili konsenzus o tome šta se desilo devedesetih i zbog toga se te teme još uvek nisu "skuvale" do kraja i rizično je baviti se humorom na taj način, kaže Miodrag Stošić za 021.rs.

Stošić je srpski pisac, satiričar, novinar i radio-voditelj. Tokom svoje dugogodišnje karijere napisao je nekoliko knjiga poezije i proze, a radi i na Radio Beogradu 202, ali i kao scenarista emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem".

On će u subotu, 25. marta, održati stend-ap šou kojim promoviše svoju nutricionističku autobiografiju "Kako sam smršao 60 kila (bez tašte i heroina)" u Radio kafeu.

Miodrag Stošić je za 021.rs razgovarao o svojoj knjizi, o tome šta posetioci mogu da očekuju, ali i o temama kao što su humor i satira, suočavanje sa prošlošću i o kulturnoj sceni u Srbiji.

021: Šta podrazumeva vaš komedijski šou i zbog čega ste ga nazvali motivacionim?

Stošić: Motivacioni komedijski šou "Kako sam smršao 60 kila (bez tašte i heroina)" je nastao kao pokušaj da se demistifikuje i učini manje strašnim koncept književne promocije. Kada našem čoveku kažete da ga zovete na književnu promociju, to je kao da ga zovete da dođe kod zubara da mu vadite živac bez anestezije.

Uradio sam sve što je u mojoj moći da umesto klasične promocije napravim jednu vrstu komičnog, muzičkog, književnog performansa kojim predstavljam svoju autorsku knjigu koja je nastala pre dve godine. To je, kako sam je nazvao u podnaslovu, prva srpska nutricionistička autobiografija koja, sa jedne strane, govori o jednom dečaku/čoveku koji pokušava da smrša u periodu od 20 i nešto godina, a sa druge strane je i niz praktičnih saveta nutricionističkog miljea.

021: Pošto ste odlučili da promovišete knjigu stend-ap performasnom, da li mislite da publika bolje reaguje na tu formu?

Stošić: Apsolutno. Ja sam veći deo svog života proveo i kao publika i uvideo sam da je način na koji predstavljate svoje delo nekada važnije i od same teme. Naravno, to ne bi trebalo tako da bude, ali živimo u vremenima gde je sve svuda i gde je danas teško da se izdvojite po sadržaju. Ljudi ne vole kada im prilazite sa stanovišta nekoga ko je nešto uradio i ko ih u nešto ubeđuje, kao što su bili oni veliki gurui ili lajf koučevi.

Želeo sam da, kao neko ko nije nutricionista, nego neko ko je to proživeo nešto, približim to ljudima i da onaj razgovor koji obično imam sa ljudima u vozu, tramvaju ili sa prijateljima prenesem i da pokušam da sačuvam tu dozu spontanosti. Humor je nešto što je lubrikant za mnoge stvari i ukoliko spakujete nešto na pravi način u duhovitost, to može ljudima da bude prihvatljivije nego da uradite na sterilan način.

021: Šta je najvažnije što ste otkrili tokom svog procesa gubljenja viška kilograma?

Stošić: Ključna stvar je da su ta famozna, mistična nutricionistička pravila i sve to na šta dajemo ogromne pare prilično jednostavna i da ih nema mnogo. Kada biste uzeli marker i podvukli najvažnije stvari, našli biste pet-šest najvažnijih pravila koja se iznova i iznova ljudima prodaju, kako to samo kapitalizam ume. Najvažnije što sam naučio jeste da nije stvar u tim pravilima, već u glavi. Odnosno, nalazi se u motivaciji čoveka da se menja, svaki dan, po malo.

Kao što se kaže u animiranoj seriji "BoJack Horseman", svakim danom promena postaje sve lakša, ali je ključ u tome da moraš da se menjaš svakim danom. Ne postoje nikakvi Supermeni ili junaci koji lete, već samo Tarzani koji lete sa lijane na lijanu i letećemo sve dok imamo novu lijanu. Kada ih više ne budemo našli, padaćemo dole. Dakle, važna je upornost, promena kao način života i motivacija koja je nešto bez čega ne može da se počne. Generalna poruka knjige je da sami sebe moramo da upitamo šta želimo, da odlučimo, i da onda imamo i odgovornost sami prema sebi.

View this post on Instagram

A post shared by Radio Cafe (@radiocafens)

021: S obzirom na to da imate veliko iskustvo u humorističkim i satirističkim formatima, koliko su oni bitni elementi našeg društva?

Stošić: Doktor Nele Karajlić je na jednoj svojoj promociji rekao da smo mi nacija koja je na ivici aktivnog vulkana. Mislim da je to odličan metaforički opis našeg postojanja jer mi za razliku od nekih naroda, kao što su Šveđani, Holanđani ili bogatiji narodi, nismo imali predugi period ušuškavanja u socijalni komfor. Mi večito moramo sa nečim da se borimo, da otplaćujemo neki kredit ili čekamo u nekim čekaonicama.

Ne bih da mistifikujem humor i da kažem da je to nešto što pobeđuje jer ne možete vi da idete u rat da čitate viceve i da očekujete da ćete ljude da pomirite time. Uvek se držim one jednačine montipajtonovaca, koji su rekli da humor treba da sadrži tragediju i vreme koje je prošlo. U tom smislu, humor nije lek, ali je pokazatelj da je opasnost prošla. Kada počnemo da se sa nečim šalimo i da pokazujemo kako nešto možemo da gledamo kroz veselije naočare, to je jedna poruka našeg mozga i duha da smo pobedili i da ta opasnost više nije toliko velika. Humor nije svemoćan, ne može da pobedi i da napravi svet boljim mestom, ali može da nam pomogne svakog dana malo trijumfujemo i da neke stvari preživimo sa malo više osmeha.

021: Koliko mi kao narod uspevamo da se šalimo sa našom nedavnom pošlošću?

Stošić: Mi spadamo u narod kojem je istorija zanimljivija od naučne fantastike. Istorija je nešto što bi trebalo da bude stvar prošlosti, ali se ona kod nas menja mnogo češće nego modeli "ajfona". Na primer, nekih šezdesetih godina su dva najveća komičara tog vremena Mel Bruks i Džeri Luis, odvojeno jedno od drugog, došli na ideju da naprave komediju o Holokaustu i Drugom svetskom ratu. Džeri Luis je napravio film "Dan kada je klovn plakao" i koji je bio toliko loš da ga niko nikada nije prikazao. Sa druge strane, Mel Bruks je napravio film "Producenti" koji se danas smatra jednim od pet najboljih komedija.

Dakle, sa jedne strane je bitno da jedna tema bude definisana istorijski, da se o njoj stekne jedna vrsta suda i da se zna šta se u njoj desilo - Hitler je bio loš momak, nacisti su negativci. Ne postoji način da se to revidira vremenom i zato je to moglo da služi kao neka vrsta materijala za humor. Drugo, jako je bitno da se humor ka tome postavi na pravilan način. Što se tiče nas i devedesetih, bojim se da mi nismo uradili ni tačku jedan - nismo definisali to šta se to nama desilo, nemamo konsenzus oko toga, svako od nas ima svoj pogled na prošlost i zato se te teme još uvek nisu "skuvale" do kraja. Zato je i bavljenje humorom veoma rizično. Devedesete su problematične za humor zato što se još uvek nisu završile.

021: Osim komedijom, bavite se poezijom i prozom.

Stošić: Volim uvek da kažem da je poezija pornografija za stidljive, u najboljem smislu te reči. Poezija je nešto intimnije, što treba da probije kroz mehanizme odbrane koje smo izgradili. To je jedna fermetička disciplina i ja i dalje, kada čitam poeziju, imam neku tremu koju nisam uspeo da pobedim.

Pre nekih desetak godina sam kao neki način pomirenja napravio kabare "Grbave Tange Šou" koji pokušava da se kroz muziku i pesme bavi humorom, ali da se provuče i malo ozbiljnosti. Jedan od mojih prijatelja će doći i u Novi Sad i sa njim ćemo izvesti nekoliko pesama uživo koje prate temu knjige, ali ćemo možda da prošvercujemo i nešto što je intimnije.

021: Kako vidite kulturnu scenu u Srbiji? Da li joj i šta joj nedostaje?

Stošić: Kultura je nešto što je zahtevno. Ne bih da budem autošovinista, ali činjenica je da smo mi na Balkanu imali mnogo važnija posla kroz vekove unazad. Nekako smo zaboravili i ni danas nismo svesni koliko u prošlosti nismo imali ni vremena ni institucija koje razvijaju kulturu. Kultura je na primer, kao film "Kum 2" - za gledanje tog filma je potrebno tri sata tišine, intelekta, književni predložak. Dakle, sve ono za šta mi u današnje vreme nemamo vremena.

Kultura zahteva vreme i da se njome neko bavi, a način života koji mi vodimo je potpuno drugačiji. I u takvom jednom svetu koji je sve brži i brži javlja se paradoks u kom imamo generacije koje imaju najbrži i najbogatiji pristup kulturi i informacijama, ali koje su najčešće površne jer ne postoji volja da se produbimo u teme.

Ono što smatramo prihvaćenom kulturom, nije prava - ona je komercijalna kultura, ali bolje da ima nje nego da nema ničega. Verujem u pojedince, u ta mala ostrva ljudi koji su poneli gen i potrebu da istražuju. Verujem u njih i oni su pravi genijalci i predstavljaju tu jednu tihu kulturnu publiku i koja će se pokazati za nekih 20-30 godina kada se bude pravio neki presek kulture.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Ninus Nestorović

27.03.2023 • 10:28

Miodrag Stošić

Izuzetan momak! Duhovit, šarmantan, pametan... Dobar pisac, odličan voditelj, sjajan stend ap komičar! Vredan, radan i uspešan! Multitalentovan!

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.