Gilipterke protiv braka i porodice

Hathor

Info

19.04.2023.

09:17 > 09:34

Stiglo je proleće a sa njime i gomila uobičajenih i ne novih stvari...

Foto: 021.rs (Koja si Šešeljeva knjiga)

Cveće cveta, travica raste, jaja se farbaju, deca se raduju, slobodni dani se uživaju, a tradicionalne poslanice Srpske pravoslavne crkve standardne otporčiće promenama suptilno ubacuju u proglas.

Ovog proleća u uskršnjoj poslanici patrijarha izdvojila se jedna posebno interesantna stvar. U njoj se krio apel da se "obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koje to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice".

Setih se, prošle zime sam, dok mi je dete završavalo lekciju iz "sveta oko nas" o zanimanjima, rešila da isprobam nešto: u svesci je imao ispisano tridesetak zanimanja u muškom rodu, pa ko reko imam savršeno žrtveno jagnješce da proverim da li je ili nije ovaj jezik rodno senzitivan, prirodan, nenaučen i neiskvaren.

Nakon zagrevanja u vidu "Okej, da li žena može da vozi traktor, upravlja avionom, naplaćuje karte u busu", moj dečak je ko iz topa izbacivao reči koje nikada nije čuo niti naučio, a bile su tako normalne i prirodne – jezik je polomio samo na "arhitektici" i izgubio dragocene bodove na slikarki prebacivši je iz nekog razloga u slikaricu, ali smo zato bez problema postali "tedke" jedne traktoristkinje, a umresmo od smeha na turističku vodilju jer ima smisla, ali zvuči blesavo.

Ova igrarija je bila sjajna stvar zato što nakon nje nema te sile koja bi me mogla ubediti da je rodna osetljivost jezika sila, prisila i silovanje – nov um barata njime kao od šale. I kao što kažu da je jezik odraz onoga kako vidimo svet, onda je, rekla bih, dosta bitno da ga spoznajemo sami, bez silovanja.

Srpski jezik je oduvek bio rodno senzitivan i to onako samouvereno, kao "veliki dogo". On ne samo da je bio, već i jeste rodno senzitivan a jedino nasilje "koje se vrši" je, reklo bi se, nasilje nad prirodnim promenama, jer osnova svake konzerve jeste da bude otporna na njih, da se njima suprotstavlja čak i kada su promene nešto što ne menja nužno sistem (ni na gore ni na bolje), već su samo to što su.

Takođe, posao konzerve je da ne bude otvorena i da zadrži svežinu ili bajatost, kako vam draže. Jer vračare, veštice, vile i sluškinje imali smo i u srednjem veku, a nije manjkalo ni gospodarica, gazdarica, kneginja, kraljica i carica. I gle čuda, ali vremena se menjaju pa u vreme cara Lazara nismo imali programerke, a ni menadžerke, te je nekako bilo stvarno bezveze, što bi patrijarh rekao, silovati jezik stvarima koje ne postoje.

Ali danas su postale majstorice i mnogih drugih zanata – spontano, bez agende, prirodno i organski – ne stoji svetska zavera iza obrazovanja dostupnog ženama, iza diploma koje dobijaju za svoj trud i iza titula koje zasluže i ponosno zadenu za svoje revere. Strah da će naučnica, direktorki, književnica i fizičarki biti sve više ako ih tako budemo oslovljavali i da u tome leži opasnost po porodice je u najmanju ruku smešan. Čovek bi pomislio i da je proračunat, pa da i on sam iza sebe ima celu jednu struktuiranu agendu. Nagađam, ali je možda zanimljivo uzeti to kao opciju.

Nasilje nad srpskim jezikom ne postoji, postoje samo promene koje se dešavaju usled gravitacije, protoka vremena i društvenih prilika. I te promene nisu niti čir, niti kancer, one su ona nikad ista voda koje teče i u koju pokušavaš da kročiš dvaput. Nikako ne uspevaš. I nazovite me okorelim "heraklist(kinj)om", ali ovaj svet je uvek bio, jeste i biće "večno živa vatra koja se s merom pali i s merom gasi".

No, borba crkve da prirodne promene tako silno i zdušno ne prihvati idu toliko daleko da će naučnicu, sudinicu i psihološkinju direktno optužiti za ni manje ni više nego pretnju braku i porodici. I nije samo otpor promenama u, mo'š misliti jeziku, problem. Prava opasnost tako bitnom braku i još bitnijoj porodici nekada je upravo to što se ne dozvoljava napuštanje istih: zamislite koliko bi samo porodica bilo spaseno ili na dobrom putu ka tome da u uskršnjoj poslanici kažu: "Napustite nasilnika, ništa nije vredno trpljenja i zlostavljanja".

I dok maštamo da se poslanica okiti nekom od ovih dopadljivih đinđuva nije zgoreg zapitati se da li je moguće da postoji još nešto što je eventualno pretnja ćeliji ljudskog društva, a da nije jezička adaptacija iza koje ne stoji doslovno ništa sem nje same?

Zli bi senzitivni jezici rekli da je "votabautizam" staviti predmet otpora u kontekst šire slike ali me, ovako nesenzitivno nije mnogo briga za to, pretnje braku i porodici bojim se leže u sasvim drugim poljima, te me iznova ljuti i fascinira spin i veština fokusiranja na nebitno jer:

Ne može farmaceutkinja, ali možemo batinama da lečimo zavisnost – jer batina je iz raja izašla, negde tamo kod Crne Reke.

Ne može psihijatrica, ali žmurićemo na mentalne probleme jer su stigmatizovani – sramota je otići lekaru i reći "osećam se loše", "ne mogu više" i "treba mi pomoć".

Ne može sociološkinja, ali može da nema mesta u vrtićima, a posebno za one čiji roditelji nisu u stranci, posebno u Pećincima.

Ne može advokatica, ali može neplaćanje alimentacije jer se propast braka uvek lomi na leđima rodno senzitivnijeg, zar ne?

Ne može sudinica, ali može odsustvo reakcije na apele za pomoć prilikom nasilja i mirni doček fatalnih ishoda, skromno, u krugu porodice.

Ne može pedijatrica, ali možemo sami da odlučujemo šta je dobro za našu decu, da ih ne vakcinišemo i igramo se lečenja isključivo po pravilima svojih logika i uverenja.

Ne može pedagoškinja, ali možemo da tučemo decu, zaključavamo ih u kupatila, osporavamo njihova prava i činimo da ih sistem ne vidi godinama – i to u sred glavnog grada.

Ne može tužiteljka, ali možemo da krivimo žene što su silovane, da ih bezobrazno pitamo šta su radile tamo u to doba, tako obučene i možemo da im ne verujemo, uvek.

Ne može dekanica, ali možemo decu da indoktriniramo fašizmom u školama, skandiranjem na utakmicama i otvaranjem kladionica.

Ne može kolumnistkinja, ali može 11 femicida od početka ove godine a nismo stigli ni do kraja aprila.

Toliko toga, izgleda, ne može da se stavi u proglas za široke mase, ali kada je jezik u pitanju i njegova senzitivnost, ipak najdalje dopiru one najskuplje reči – jer dok nam siromaštvo, beda, inflacija, otpor promeni i snaga da trpimo nasilje jedu cele brakove i porodice, najbitnije je ipak skrenuti pažnju na žrtvu i uvaliti joj u ruke vruć krompir, brak i porodicu. Pa nek se snađe. Pametnjakovićka.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 35

Hronološki

Mona

21.05.2023 • 15:12

Reče gospodin Puniša

“Kao što je prirodno da se kaže studentkinja za devojku, tako je prirodno reći i student za devojku i to je divno kod našeg jezika.”
Hvala gospodine što ste nam objasnili kako bi trebalo da se osećamo i šta je prirodno. Samo bih Vas podsetila da jezik nije prirodna stvar. Ali i da Vam se još jednom zahvalim tako što ću Vas nazvati komentatorkom jer je u tome lepota našeg jezika.
Novosađanka

18.05.2023 • 08:42

Wtf

Ja sam učiteljica po profesiji, radim kao novinarka i filmska kritičarka. Nikad me niko nije nazvao učiteljem, novinarem i kritičarem. Imaju pravo žene da se bune ako im smeta da ih oslovljavaju u muškom rodu!
Новосађанин

23.04.2023 • 11:14

Тзв. родна равноправност нема никакве везе са равноправношћу жена и мушкраца. Управо супротно.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.