Investitor i drugi članovi mog domaćinstva

Hathor

Info

31.05.2023.

11:33 > 09:20

Svaki put kada prolazim Bulevarom kralja Petra ka Hadži Ruvimovoj, postavim pitanje iz teksta koji je bio objavljen na ovom portalu.

Investitor i drugi članovi mog domaćinstva

Foto: 021.rs

Ide li Novi Sad u visinu ili Novosađani idu u dubinu? Pomislim onda zašto stati ovde? Novi Sad izgleda ide u oba pravca ali i u oči, ko sunce, onako agresivno kao kad ih otvoriš nakon što si slučajno zaspao na plaži bez naočara, pa ti treba dobar komad vremena da dođeš sebi od količine svetlosti i progledaš ko čovek.

E isto to samo obrnuto, u oči sve više ide nedostatak svetlosti, veoma agresivno. I trenutno dolazimo sebi tumarajući po novostvorenim mračnim zaleđima velelepnih novosadskih biznis i kežual centara.

Stanu negde, nazidaju zgradu i nasade se ispred prozora stanara koji su na nekoliko metara od njih. Staneš tako malo i vičeš, a ono ne čuje niko jer se grdosija nasadila ispred. I samo zamislite da ceo život živite u stanu koji ima prozor i odjednom samo – nema. I ne možeš ništa. I ništa nećeš moći, a i nisi ništa ni mogao.

A da li zapravo nisi mogao ništa?

Ne mislim ovde samo na one kojima je neka zgrada zagradila život. Mislim zapravo na sve one koji, nažalost, sve više osećaju bahatost velikih i uticajnih, a ruke im bivaju sve čvršće vezane. Tako sam nedavno sasvim slučajno sa jednom poznanicom otvorila interesantnu temu. Dotakle smo se Tvitera i mreža. Vesna mi je rekla da ona to ne koristi ali jeste, jednom, kada je bila primorana da vuče za rukav sve moguće medije, uticajne pojedince i doslovno bilo koga ko je iole mogao da joj pomogne. A bila je u baš velikom problemu.

Nakon što je kupila nov stan na Telepu, radnici su započeli rad na drugom objektu, do njene zgrade. Malo po malo, približavali su se sve više da bi došli toliko blizu da su praktično ušli u njenu terasu i zatvorili dotok svetlosti i vazduha, nažalost, jedini koji je postojao u njenom stanu. I kako to najčešće ide krenula je redom, sa lagano zavrnutim rukavima da pokuca na vrata susednom investitoru – i gle čuda, imao je sve papire i sve je bilo u redu. Ta zidina na njenoj terasi bila je deo plana čistog kao suza.

Onda je malo žustrije zasukala rukave i okrenula se svom investitoru i nije mogla da veruje na kakvo je leglo baraba tamo naišla - izgleda da se u sred gradnje neko dosetio da nešto malo promeni baš na tom delu kako bi se stanovi brže prodali. Zasukala je rukave na najjače i otišla kod prvog advokata, pa kod drugog, pa kod trećeg, pa kod četvrtog. Niko nije hteo da uzme slučaj iz istog razloga – niko neće da ulazi u fajt sa "omiljenim" investitorom.

Međutim, ona nije odustajala, krenula je da zove medije, daje izjave, piše svima redom, viče, vuče, apeluje, upozorava doslovno kao ludi naučnik na početku svakog apokaliptičnog filma. I niko nije hteo da je čuje. Jedan medij, možda dva (i to onih izdajničkih, dabome) i nijedan advokat i dalje.

I napokon je preko reke našla jednog advokata koji je hteo da uzme njen slučaj i činilo se na tren da borba neće biti uzalud. Dok su osmišljavali taktiku advokat ju je savetovao da je najbitnije da se smiri, te da vikanje po medijima malo utiša jer, niko ne voli buku, dabome.

Nakon što je savet poslušala i propratila vreme koje je prošlo bez ikakvih pozitivnih ishoda, Vesna je saznala da je i ovaj advokat bio gari sa cenjenim investitorom koji je izgleda u ovom gradu zaštićen više od belog medveda. Potpuno slomljena nizovima razočarenja i zatvorenim vratima, Vesna je morala da odluči: ili će da digne ruke od svega ili će morati ceo svoj život da posveti najverovatnije već unapred izgubljenoj borbi za svoj deo sunca i vazduha.

Obeshrabrena samoćom rešila je da digne ruke, tada, 2018. godine. Ali ono što mi je rekla na kraju nikada neću zaboraviti.

"Niko nije hteo da me čuje. Niko nije hteo da pomogne, da priđe, da se solidariše, da stane uz mene. Da objavi, da pritisne i da me podrži. Je l' vidiš sada koliko ima ljudi bez svetla? Je l' vidiš šta sve niče po gradu, sada postoji na stotine ljudi poput mene. I ništa ne mogu. A nisu me čuli. Jedan mali čovek je tražio podršku i mogli smo od toga napraviti nešto, a nismo."

I njenih se reči setim svaki put kada naletim na nekog Dragana, Milana, Sonju ili Jelenu čiji nepoznati glas pokušava da se probije u moru buke i čija ruka pokušava da podigne roletnu. I nije to stvar svetla u samo njihovom stanu, poprilično je stvar svetla u stanovima svih nas.

Ko zna, da su Vesnu čuli onoliko koliko je vikala možda bi se sada moglo, u najmanju ruku razgovarati sa belim medvedom, makar preko balkona.

I uverena sam da nam ne treba baš toliko mnogo za to: možda jedno oko da i kroz roletnu vidi sjaj sunca i uho da u moru mešalica, građevinske buke i dovikivanja čuje glasić sa prizemlja solitera. Branitelji zakona sa srcima na pravom mestu, malo solidarnosti i jedan recimo baš mnogo lud naučnik, jer neko mora da krene prvi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

urbanizam Hathor

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Z

31.05.2023 • 18:30

@D.g

Jedan od najiskrenijih i tacnih komentara! Ništa nebih dodao!

11 6 +5
Maxa

31.05.2023 • 17:11

A da za pocetak ne kupujete stanove investitora koji nakaradno zidaju zgradu bez okolnog zelenila i bez podzemne garaze i parking mesta ?
A da za promenu sacekate da vidite gotov objekat i onda kada vidite onaj krs ispred zgrade i tucanik koji se danas naziva pesackom stazom ili parkingom odlucite da ne kupite stan u toj zgradi ?

Nije sve do investitora koji je proklet, pogan i korumpiran, mi smo druga polovina problema.

17 4 +13
lulu

31.05.2023 • 17:09

@Ж
@D.g.
Tema teksta uopšte nije prodaja kuće investitoru. U tim slučajevima neko uspe da se dogovori i da dobije pristojnu nadoknadu, neko ne. Super je što ste vi uspeli. Svaka čast!
Međutim, tema ovog članka je kupovina stanova i problemi s kojima se ljudi suočavaju zbog nelegalne gradnje.

8 2 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.