Šta je to Novi Sad? Laze Telečkog i Njegoševa?

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

26.10.2023.

09:54 > 10:22

Dve ulice u centru grada, Laze Telečkog i Njegoševa, oslikavaju duh vremena u Novom Sadu. No, čak i njihova moć "glavnog toka" nam malo pomaže u traganju za identitetom grada.

Šta je to Novi Sad? Laze Telečkog i Njegoševa?

Foto: 021.rs

Ove dve paralelne ulice, odnosno njihovi zamrli životi tokom dana i noćna vrcavost, ne dodiruju se, ali predstavljaju dve kulture našeg prevrtljivog doba. U jednoj vidimo neodizelaše poluotvorenih usta, u drugoj japi reinkarnaciju za 21. vek.

One su tržište, obrtanje novca, prostor u kom se kupuje izmeštanje iz svakodnevnice i utapanje radnih sati u znoj, iskrivljene vilice, pšenično-ipa-pale-ale-craft-džentri pivo, klopu koja je smlaćena na brzinu, ali je prodata pod fensi etiketom. Magovi su shvatili da je sve u brendiranju, pa su tim tragom krenule i ulice. Behaton je nemi radikalski svedok koktela koji nečiji želudac nije mogao da podnese.

U te dve ulice, čini se, živi Bodrijarova teza o modernom gradu kao spektaklu potrošnje i potrošnji spektakla. Bilo kako bilo, to jeste deo identiteta Novog Sada. Problem je što je ovo pitanje zamršeno, podrazumevalo bi da postoji jedan Novi Sad, a njih ima više. Društva se identitetski usložnjavaju i tu sudbinu dele gradovi. Imaju mnoštvo identiteta i moguće da baš zbog toga nemaju nijedan.

Ukoliko samo prođete virtuelnim ulicama društvenih mreža videćete da je Novi Sad mnogo toga. To je i bastion antifašizma i naci grafiti, servus i srpstvo, modernost i uporno koračanje ka tradicionalizmu, Exit i pun Spens za Baju Malog Knindžu, blaga gordost i sitna potkupljivost, srednja Evropa i periferija bivšeg carstva, mesto političke promene i decenijsko tamničenje grada, stremljenje ka boljem manifestovano kao puko izražavanje želje. Grad je sada tvoj, peva Buldožer.

U tom tumaranju po mraku radi napipavanja odgovora na pitanje "ko si, šta si", mnogo je jauka zbog malog prsta kojim ste udarali u neki predmet. Onda se igra na sigurno, traže se konture onoga što smo tokom vremena shvatili kao simbole polisa. Tu vidimo obrise Petrovaradinske tvrđave, sata, visoki krov Katedrale, podignutu ruku Miletića i kao da čujemo odjek "Matilde" iz Gradske kuće.

Možda smo time izgradili spoljašnu sliku grada, ono što ćemo pokazati turistima, ali nam nedostaje unutrašnja, sve ono što živimo mi od Novog naselja do Limana, od Podbare do Klise, Futoga do Kaća, ono što, usled sveprisutnosti, ni ne registrujemo. U toj unutrašnjosti srećemo sve što grad zaista čini dobrim i ono zbog čega postaje sve nepodnošljiviji.

Kada bismo gledali samo tu spoljašnu, "razgledničku" sliku grada, delovao bi nam lepšim, ali bila bi to zabluda, ćorsokak samozaljubljenosti. Ipak, i ta slika je važna, jer ukoliko bi ona nestala ili se izmenila, iskrunilo bi i ono zbog čega je od šanca nastao grad. Uprkos fasadnom šminkanju, to se sa novosadskim simbolima i dešava.

Dakle, čitava zbrka je nastala oko toga šta je Novi Sad, koliko ga ili koliko ih ima, postoji li uopšte kao nešto više od prostora u vremenu ili je važan samo doživljaj? Da li bismo imali odgovor na pitanje, odnosno stih iz pesme sastava Einstürzende Neubauten: Pitam se da li grad mari za mene?

Pa, opet, u nama postoji nešto zbog čega postavljamo pitanja, zbog čega nam je važno. To nešto bi moglo da bude prostorni identitet, bave se naučnici time i, pojednostavljeno, reč je o tome da prostor u kom živimo može da utiče na naše poimanje sveta. I to je sasvim logično.

Novi Sad je primer nepredvidive temporalnosti "lica grada", konstantne promene i nedefinisanosti. Samo u 20. veku grad je svedočio promenama svoje strukture u barem tri navrata kada su talasi novih stanovnika zapljuskivali zidine (z)grada.

U početku, Novi Sad je bio isuviše mlad da bi njegovo identitetsko tkivo podnelo te promene, dok se na kraju veka raspalo društvo i više nije bilo ni grada. Ljudi su porobili prirodu i pripitomili životinje, zašto nas čudi kada grad u koji dođu prilagođavaju sebi? Uostalom, nije samo do ljudi, Novosađani su danas živi svedoci uređivanja grada po volji kapitala.

Svaki stanovnik je Novi Sad za sebe. Pitanje toga šta bismo menjali u gradu ima mnogo veze sa tim šta bismo menjali kod sebe. Ne može grad da bude bolji od nas samih. I to je danas, deluje mi, ono što muči Novi Sad.

Teme

novi sad

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

mrva

26.10.2023 • 18:46

Samo u priličnoj frci sa vremenom propustim da pročitam Strikin tekst! Uvek u metu i osvežavajuće

12 9 +3
Nervozni glasač

26.10.2023 • 18:29

Нови Сад је управо оно што је описао Јован Поповић Стерија. Дакле град помодара, скоројевића и дошљака. Град новотарија у границама средњоевропске периферије. Само је пролазна мода и трендови оно што траје у духу града. И тврђава и црква имена Маријиног са још понеком грађевином су само изузетак који потврђује правило. Нови Сад је за већину знаменитих новосађана био одскочна даска за Будим, Пешту, Беч или касније Београд. Друга генерација дођоша су староседеоци а већ трећа ишчезава у бели свет а они који остају немоћни су пред новим таласом дошљака и трендова.

17 13 +4
Gile

26.10.2023 • 17:15

To što ima u L Telečkog i. Njegoševoj nema ni jedan evropski grad. Živa muzika i cirkus do ranih jutarnjih sati. Tako ćemo i kao društvo proći propasti kao stari Rim u bahatosti

17 21 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.