Toma Piketi: Kapital i ideologija

Autor: Toma Piketi

Info

06.12.2023.

11:23 > 11:23

Novo delo "Kapital i ideologija" Tome Piketija nedavno je objavljeno i na srpskom jeziku, u izdanju "Akademske knjige".

Knjiga Kapital i ideologija je nastavak knjige Tome Piketija Kapital u XXI veku (2013), koja je prevedena na 40 jezika i prodata u više od dva i po miliona primeraka.

Uz dozvolu izdavačke kuće "Akademska knjiga", portal 021.rs vam donosi odlomak iz ovog "Kapitala i ideologije".

Uvod

Svako ljudsko društvo mora opravdati nejednakosti koje u njemu postoje: potrebno je pronaći njihove razloge, bez kojih celoj političkoj i društvenoj građevini preti opasnost da se sruši. Tako svaka epoha proizvodi celinu narativa i protivrečnih ideologija s ciljem da ozakoni nejednakost koja postoji ili bi čak trebalo da postoji, te da opiše ekonomska, društvena i politička pravila koja omogućavaju da se ta celina uspostavi. Iz tog suprotstavljanja, koje je ujedno intelektualno, institucionalno i političko, pojavljuje se, uopšteno gledajući, jedan ili više dominantnih narativa na koje se oslanjaju postojeći neegalitarni režimi.

U savremenim društvima naročito se radi o narativu vlasnika, preduzetnika i konceptu po kome se položaj u hijerarhiji stiče na osnovu zasluga, talenta i veština (meritokratija): moderna nejednakost je pravedna jer proističe iz jednog slobodno izabranog procesa, u kojem svi imaju iste šanse da pristupe tržištu i dođu do vlasništva, i gde svako spontano ima koristi od akumulacije najbogatijih pojedinaca koji su takođe najpreduzimljiviji, najzaslužniji i najkorisniji. To nas svrstava među one što stoje na suprotnoj strani od nejednakosti starih društava, koja je počivala na rigidnim zakonskim nejednakostima, proizvoljnim i često despotskim.

Problem je što je taj veliki vlasnički i meritokratski narativ, koji je svoj prvi trenutak slave doživeo u XIX veku, posle propasti Starog režima i njegovog društva sa hijerarhijskom podelom na tri staleža zasnovanom posebno na pravu po osnovu rođenja, (Ancien régime), i radikalnom promenom iz globalne vizure s kraja XX veka, posle pada sovjetskog komunizma i trijumfa hiperkapitalizma postajao sve krhkiji i krhkiji.

On vodi do protivrečnosti čiji su oblici sigurno vrlo različiti u Evropi i u Sjedinjenim Državama, u Indiji i u Brazilu, u Kini i Južnoj Africi, u Venecueli i na Srednjem Istoku. Zbog svega toga, te različite putanje, proistekle iz specifičnih istorija i delimično povezane, početkom XXI veka sve više i više blisko su povezane jedne s drugima. Samo jedna transnacionalna perspektiva može omogućiti da se te slabosti shvate i da se ponudi rekonstrukcija jednog drugačijeg narativa.

U stvari, porast društveno-ekonomskih nejednakosti vidljiv je u skoro svim delovima sveta od perioda 1980–1990. godine naovamo. U izvesnim slučajevima, on je poprimio tolike razmere da je postalo sve teže i teže odbraniti ih u ime opšteg interesa. Pored toga, skoro svugde postoji jaz između zvaničnih meritokratskih proklamacija i stvarnih prilika s kojima se suočavaju siromašne klase kada je reč o dostupnosti obrazovanja i bogatstva.

Meritokratski i preduzetnički narativ vrlo često se pojavljivao kao pogodan način za dobitnike u okviru sadašnjeg ekonomskog sistema da opravdaju bilo koji nivo nejednakosti, a da ga uopšte nisu ni ispitali, kao i da stigmatizuju gubitnike kao one što nisu dovoljno zaslužni, vredni i marljivi. Tog okrivljavanja najsiromašnijih nije bilo, ili bar ne u istom obimu, u prethodnim sistemima nejednakosti, koji su više naglašavali da među društvenim grupama postoji funkcionalna komplementarnost.

Modernu nejednakost podjednako karakteriše celina diskriminatornih praksi i zakonskih i etnoreligijskih nejednakosti čiju nasilnost loše opisuju priče meritokratskih dobrih vila, a koja nas približava najbrutalnijim oblicima nejednakosti iz prošlih vremena, za koja tvrdimo da se od njih želimo razlikovati. Možemo navesti vidove diskriminacije s kojima su suočeni oni što nemaju dom ili oni što potiču iz izvesnih kvartova ili imaju određeno poreklo. Mislimo takođe na migrante koji se dave pokušavajući da pređu Sredozemno more.

Pred tim protivrečnostima, u nedostatku jednog univerzalističkog i kredibilnog pristupa koji veruje u jednakost ljudi koji bi omogućio da se suočimo s nadolazećim izazovima koje predstavljaju nejednakosti, migracije i klimatske promene, treba se bojati da se povratak identitetu i nacionalizmu sve više i više pojavljuje kao velik narativ koji nam se podmeće, što se moglo videti u Evropi tokom prve polovine XX veka, i što se sada, na početku XXI veka, ponovo pojavljuje u različitim delovima sveta.

Prvi svetski rat podstakao je akciju razaranja, a zatim i redefinisanja tržišne i finansijske mondijalizacije sa veoma različitim posledicama na različite društvene slojeve, koja se odvijala u razdoblju Belle Époque (1880–1914), epohe koja je samo izgledala lepo u poređenju s eksplozijom nasilja koje je usledilo, i koja je takva bila samo za vlasnike, i to naročito za vlasnike belce. Ako fundamentalno ne promenimo sadašnji ekonomski sistem da bismo ga oblikovali tako da bude manje nejednak, održiv i trajniji, podjednako između zemalja kao i unutar njih, ksenofobni "populizam", sa svojim mogućim izbornim uspesima, mogao bi vrlo brzo da pokrene razaranje hiperkapitalističke i digitalne globalizacije kakva je postojala u periodu između 1990–2020. godine.

U otklanjanju te opasnosti, znanje i istorija ostaju naši najveći aduti. Svako ljudsko društvo ima potrebu da opravda svoje nejednakosti, a u tim opravdanjima uvek je sadržan deo njegove istine, njegovih preterivanja, mašte i pokvarenosti, idealizma i egoizma. Neegalitarni sistem, kakav će biti izložen u ovom istraživanju, karakteriše celina narativa i institucionalnih mera koje imaju za cilj da opravdaju i strukturišu ekonomske, društvene i političke nejednakosti datog društva.

Svaki sistem ima svoje slabosti i može preživeti jedino ako se stalno iznova definiše, često na konfliktan i nasilan način, ali isto tako oslanjajući se na postojeća iskustva i znanja. Predmet ove knjige jeste istorija i nastanak sistema nejednakosti. Povezujući istorijsku građu koja se odnosi na društva veoma udaljena jedna od drugih, koja se najčešće ne poznaju ili odbijaju da se porede jedna s drugima, nadam se da ću doprineti tome da se u jednoj globalnoj i transnacionalnoj perspektivi bolje razumeju promene koje se sada dešavaju.

Iz te istorijske analize nastaje jedan važan zaključak: ekonomski razvoj i napredak omogućila je upravo borba za jednakost i obrazovanje, a ne sakralnost vlasništva, stabilnost i nejednakost. Novi narativ hipernejednakosti koji se nametnuo od perioda 1980–1990. godine delimično je proizvod istorije i propasti komunizma. Ali on je jednako plod neznanja i podele znanja, i uveliko je doprineo pothranjivanju sadašnjeg fatalizma i identitetskih nusproizvoda.

Sagledavanjem toka istorije iz jedne multidisciplinarne perspektive moguće je doći do uravnoteženijeg narativa, te iscrtati obrise novog participativnog socijalizma za XXI vek; odnosno jednog novog pristupa jednakosti ljudi s univerzalnim ciljem, jedne nove ideologije, društvenog vlasništva, obrazovanja i deljenja znanja i moći, uz više optimizma u pogledu ljudske prirode, i takođe preciznijeg i ubedljivijeg od prethodnih narativa, budući da je bolje ukorenjen u lekcijama iz globalne istorije. Svako, naravno, ima pravo da o svemu tome sam sudi, i da preuzme tih nekoliko krhkih i privremenih pouka kako bi ih izmenio i dalje razvijao.

Pre nego što opišem strukturu ove knjige i različite etape mog istorijskog izlaganja, od studija trostaleških i robovlasničkih starih društava do istorije post- kolonijalnih i hiperkapitalističkih modernih društava, počeću sa izlaganjem glavnih izvora na koje se oslanjam i načina na koji se ovaj rad vezuje za moje prethodno delo, Kapital u XXI veku. Ali najpre treba da kažem nekoliko reči o pojmu ideologije koji sam koristio u ovom istraživanju.

***

Toma Piketi (Thomas Piketty, 1971), francuski je ekonomista čije se delo fokusira na nejednakost u bogatstvu i prihodima. Studirao je matematiku i ekonomiju, a već sa 22 godine je doktorirao. Profesor je na prestižnim ustanovama École des hautes études en sciences sociales (EHESS) i École d’économie de Paris. Kodirektor je Svetskog istraživačkog centra za nejednakost (World Inequality Lab, WIL). Autor je nekoliko kapitalnih knjiga i brojnih naučnih članaka. Najvažnija dela: Kapital u XXI veku, Kapital i ideologija, Jedva čekam socijalizam!, Kratka istorija jednakosti i Za sporazum o demokratizaciji Evrope (koautori: Antoan Voše, Gijom Sakrist i Stefani Enet). Njegova dela radikalno preispituju odnos između ekonomskog razvoja i nejednakosti koji je ustanovio Kuznec, i naglašavaju ulogu političkih i poreskih institucija u istorijskom razvoju dohotka i raspodele bogatstva. Piketijeve knjige na srpskom jeziku objavljuje izdavačka kuća Akademska knjiga.

Više informacija o knjizi pogledajte na sajtu "Akademske knjige".

Teme

Akademska knjiga Toma Piketi

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.