Vučić za istoriju

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.
Vučić za istoriju
Foto: 021.rs
Artemidin hram u Efesu izgoreo je 356 godine pre nove ere. Požar je podmetnuo građanin koji je želeo da bude poznat, upamćen. Vlasti su ga osudile na smrt i zabranile su pominjanje njegovog imena.
 
Gotovo 2.400 godina kasnije, mnogi ljudi i dalje žive uz neutaživu želju koja ključa u njima. To je želja da se od sopstvene privremenosti na Zemlji učini nešto što će se pamtiti, to je želja da se učinite besmrtnim, makar u sećanju.
Jedna od takvih osoba je nesumnjivo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Mnoštvo onih "prvih puta u modernoj istoriji", pa i poređenja sa Josipom Brozom Titom ili Nikolom Pašićem, dokaz su te istorijske gladi.
 
Međutim, krajem prošle godine dobili smo i nagoveštaj kako bi mogao da izgleda period istorije Srbije u kojoj je politički dominirao Vučić. Istoriju Srbije od ranog srednjeg veka do danas, koju je napisao profesor istorije Dejan Đokić, najpre je objavio Cambridge University Press, a potom i novosadska Akademska knjiga.
Profesor Đokić zapisuje da je 2012. predstavljala "okret ka gorem", te da se "tokom naredne decenije Srbija okrenula jednoj formi populističkog autoritarizma koji je unekoliko podsećao na susednu Mađarsku, a mnogi su verovali da se zemlja vraća mračnim devedesetim". Dobro se primećuje i da je razlika između Vučića i Slobodana Miloševića u tome što je glavni naprednjak "politički vrhunac dostigao u međunarodnom okruženju koje je povoljnije za populističke političare".
 
Sergej Gurijev i Danijel Trajsman u uvodnom delu svoje knjige "Spin diktatori" obraćaju pažnju na Vučića, zapisujući da, iako se Srbija i dalje uopšteno klasifikuje kao demokratija, "ona ispoljava karakteristične znake degeneracije". Neka od pravila za spin diktatore su da budu popularni, da konsoliduju moć, da se pretvaraju da su demokratični, da se otvaraju prema svetu i da izbegavaju nasilnu represiju. 
 
Čitajući ovu knjigu uviđate neoriginalnost najmoćnijeg čoveka u državi, on se samo kreće stazom koju su pre njega drugi dobrano utabali, a među njima su i Vučićevi prijatelji poput Viktora Orbana ili Vladimira Putina. Autokrate širom sveta svojom politikom kreirale su priručnik, Vučić ga je oberučke prihvatio. 
 
Vučić je tvrdio da su decembarski izbori bili nikada čistiji, što nije bio stav i evroparlamentaraca. Ako ste pratili ko to u Evropi brani Vučićevu vlast, imali ste osećaj da je SNS odabrao pogrešne prijatelje, pre svega u poimanju ljudskih prava i sloboda. Možda će se stvari u nekom trenutku okrenuti da deluje tako da "Srbija pobeđuje", ali je pitanje koja će biti cena tih pobeda. 
 
Nedavno je objavljen izveštaj Instituta V-dem o demokratiji u svetu za 2023. i građani Srbije nemaju čemu da se raduju. Da bi bilo jasnije, V-dem izveštaj meri preko 600 takozvanih karakteristika demokratije.
 
Srbija je, ukratko, uvrštena u izborne autokratije, po čemu bi se izbori mogli shvatiti kao fasada, odnosno, u kontekstu spin diktature, služe tome da Vučić iskaže svoju demokratičnost, a fer uslova nema. Srbija se našla i među deset zemalja u svetu u kojima je došlo do najjačeg "sloma demokratije". Autori ukazuju da "nazadovanje" demokratije traje još od 2009, dok poslednjih godina postoje naznake "autoritarnog stabilizovanja".
Knjiga "Spin diktatori" pokazuje na koje načine populisti koriste demokratiju da bi potkopali demokratske institucije. Posle decenije Vučićeve dominacije srpskom politikom jasno je da su obećane reforme dovele samo do učvršćivanja partijske države.
 
Oporavak od globalne ekonomske krize pogodovao je i Srbiji, premda Vučić to koristi kako bi pokazao koliko je vlast do 2012. bila nesposobna i korumpirana, i, naravno, koliko je on svemoćan i brižljiv. Ipak, rast od 2000. do 2008. i ekonomske krize je bio značajan za državu koja se oporavljala od izgubljene decenije na kraju 20. veka. Sadašnja opozicija mogla bi da podseća ko je bio deo vlasti u tom političkom i ljudskom nevremenu.
 
Kad se već vraćamo 24 godine u prošlost, da pomnožimo to sa stotkom i odemo 2.400 godine unazad, na paljenje Artemidinog hrama u Efesu. Zabrana pominjanja imena čoveka previše željnog slave nije urodila plodom. Po Herostratusu je nazvana želja za slavom po svaku cenu.
 
Vučić je obezbedio sebi mesto u istoriji. Još samo neko da javi da srpsko društvo ne mora da dočeka sudbinu Artemidinog hrama - u ruševinama. 

Komentari 27

  • Baka

    17.05.2024 18:18
    Bravo
    Gospodine Strika, ulepšaliste mi dan.
  • NS

    17.05.2024 17:58
    Pa jasno je sve, ostaće zapamćen kao diktator koji je priznao Kosovo i zadužio Srbiju kreditima koje uskoro neće moći da vraća, odnosno čovek koji je zakucao poslednji ekser u sanduk Srbije…
  • Naslov...

    17.05.2024 16:38
    ...bi bio bolji za terapiju umesto za istoriju.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

U slavu Štranda

Obale su mesta na kojima su nastajali gradovi. Danas su obale mesta ka kojima ljudi migriraju tokom leta. Istovremeno, na tom početku kopna zatvara se krug - tamo gde se gradio, tamo se i ruši grad.

Čega se stidite?

Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.

Čovečanstvo protiv žrtava

Isprovociran nastavkom saradnje Diora sa Depom i novim videom gde Džoni šmekerski i u svom maniru najavljuje dolazak Diora na tiktok, jedan tviteraš napisao sledeće:

Napredne laži "pristojne Srbije"

Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.

Nemo se zezamo

Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".

Čarape

Bilo je to jedno od uobičajnih jutara kada petočlana porodica u nekih pola sata pokušava da izađe iz stana i započne svoj dan po pravilima službe.

Muškarac ili medved u šumi?

Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.

Poraz pre izbora

Posle ne malo neizvesnosti, lokalni i izbori za grad Beograd održaće se 2. juna. Međutim, čini se da su nepotrebni, rezultati gotovo da su poznati i danas, mesec dana pre održavanja.

Svet pomahnitao za oružjem

U celom svetu je na oružje potrošeno 2.400 milijardi dolara, što je sedam odsto više nego prethodne godine.

Groteskna karikatura

Iznenadna smrt relativno mladog čoveka, starog samo 40 godina, mnogima od početka nije delovala logično i izazvala je sumnje.

Da li će Novosađani slušati Beograd?

Po prvi put od 2016. godine deluje da je opozicija u Novom Sadu koliko-toliko na nogama. Nije sjajno, ali je rezultat koji bi prodrmao aktuelnu vlast bio na vidiku.

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.