Saradnju Rusije u EU primeniti na Južnom toku

Severni tok, koji dužinom od 1.224 kilometara po dnu Baltičkog mora direktno spaja Rusiju i Nemačku, doprineo je energetskoj bezbednosti Nemačke i niza zemlja zapadne i severne Evrope, ali i ekonomskom razvoju namačkog regiona Meklenburg u Pomeraniji, rekli su predstavnici Severenog toka u Lubminu, gradu na nemačkoj obali Baltičkog mora, u kome Severni tok iz mora izvire na nemačko kopno. U Nemačkoj ne dovode u pitanje Severni tok, uprkos prvobitnom protivljenju i otporu javnosti ovom gasovodu.

"Reč je o razmeni dobara i ne vidim nikakvu zavisnost od Rusa. Ponosan sam što smo realizovali jedan projekat kao što je Severni tok, koji predstavlja primer izuzetne saradnje Rusije i zemalja EU", rekao je u Lubminu portparol Severnog toka Urlih Lisek. On je naveo da je ukupan kapacitet Severnog toka 55 milijardi kubika, a gasovod po dnu Baltika ima dve linije gasovoda puštene u rad 2011. i 2012. godine, a koji se potom nemačkim kopnom grana u dva gasovoda OPAL koji se proteže istočnim delom zemlje do granice sa Češkom, i gasovod NEL, koji ide kroz zapadnu Nemačku.

Koliki je značaj Severnog toka govori i činjenica da gas iz tog gasovoda sada stiže do potrošača u Nemačkoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i da tim gasom može da se snabde 26 miliona domaćinstava u Evropi. Tokom izgradnje tog gasovoda, na dno Baltika položeno je oko 200.000 cevi, od kojih je svaka teška 24 tone i tom prilikom nije bilo nijedne nezgode, jer su tri od pet najvećih brodova bili angažovani na njegovoj izgradnji, rekao je Lisek. Predstavnici Vinteršala, Gaspromovog partnera u Južnom i Severnom toku, istakli su da je, uz postojeći gasovod Severni tok, dugoročno rešenje za energetsku bezbednost Evrope Južni tok, čiju izgradnju ne dovode u pitanje.

Iskustva koja smo stekli u izgradnji Severnog toka možemo uspešno da primenimo i na Južnom toku, rekao je portparol nemačkog Vinteršala Mihael Sase. On je ukazao da Južni tok nije važan samo za 11 akcionara tog projekta, već i za celokupnu energetsku bezbednost Evrope, jer se očekuje da će potrošnja gasa u Evropi sa sadašnjih 500 milijardi kubika porasti za oko 100 milijardi do 2030. godine, a Južni tok je jedan od najznačajnijih projekata koji može da zadovolji te potrebe.