Sivo tržište u pekarstvu u Srbiji dostiže visok udeo, a prema grubim procenama, svaka druga vekna, proizvedena je na crno.
Mlinari i pekari smatraju da nadležni državni organi ne preduzimaju ozbiljnije mere, jer osim sporadične kontrole izdavanja fiskalnih računa, što je u poslednjih nekoliko meseci radila Poreska uprava, ništa drugo nije učinjeno u suzbijanju nelegalnog tržišta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zvanično registrovana proizvodnja hleba u Srbiji u 2014. godine iznosila je 165.000 tona, što predstavlja svega oko 30 odsto od ukupne godišnje proizvodnje i potrošnje hleba u Srbiji, koja iznosi 553.000 tona.
"Zvanična statistika registruje jedva oko 30 odsto i to mahom industrijske proizvodnje hleba u Srbiji, a od preostalih 70 odsto statistički neregistrovane proizvodnje, gde spada zanatsko pekarstvo, veliki deo čini siva zona", kaže za "Novosti" Zdravko Šajatović, v. d. direktora "Žitovojvodine".
Što se tiče evidencionih markica za brašno, one su samo delimično uvele red na tržištu. Poljoprivredna inspekcija je utvrdila da ih lepi ogroman broj proizvođača brašna, ali problem je što se i brašno sa markicama prodaje "u gotovini", mimo legalnih tokova i to je "hrana" za sivu ekonomiju u pekarstvu.
"Izostao je drugi važan korak u suzbijanju sive ekonomije, a to je efikasna kontrola Poreske uprave, da li se brašno plaća preko tekućeg računa ili u kešu bez obračunatog i plaćenog PDV-a", dodaje Šajatović. Iz tog razloga je "Žitovojvodina" zvanično zatražila od Ministarstva trgovine da ukine Uredbu o markicama, jer zbog izostanka potpune kontrole, ona nije postigla svoj cilj, a industrijskim mlinovima su ostali samo povećani troškovi primene.
Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, kako ističu u "Žitovojvodini", ovo je prva Vlada Srbije, koja je izrazila jasnu političku volju da se bori protiv sive ekonomije, međutim, realizacija jasno izražene političke volje je u praksi zatajila.
Na tržištu hleba u Srbiji trenutno posluje oko 6.180 pekara i industrijskih i zanatskih i, u skladu sa tim, postoji ogromna konkurencija na tržištu hleba. To je u redu, ali nije u redu da znatan broj učesnika radi u sivoj zoni i legalnom pekarstvu se javlja kao nelojalna konkurencija, preteći da ih sasvim ugasi. Prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji iznosi oko 87,4 kilograma i za osam godina smanjena je 13,8 odsto, odnosno za 14,9 kilograma.
.jpg "Očekuju se gužve na putevima i graničnim prelazima zbog poslednjeg neradnog dana")
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 10
-
verovatno je svaka deseta knjiga prijavljena
- Pekari kupe brašno na crno, da ih izađe jeftinije. Kakvo je to brašno? Od GMO proizvoda?
Ko bi to organizovao? Firma iz inostranstva kojoj je DS i Boris Tadić dozvolio ulaz i rad u Srbiji?
Ista firma koja stimuliše agronome da ubeđuju seljake da kupe i seju "hibride" švercovanog semena iz inostranstva?
- Cena gasa i struje je visoka za proizvodnju hleba koji bi trebao da bude jeftin - naspram ovakvih plata i penzija.
Zašto vlada ima nešto protiv pekara i ne da im nikakv popust niti stimulaciju?
Pa, iz istih razloga zašto ukidaju razrede srednjeg obrazovanja, otežavaju visoko školstvo, a o zdravstvenom sistemu i da ne počinjem.
Znači, stručnjaci zaista rade... za nekoga.
Samo, to nismo mi.
Toga se setim svaki put kada kupujem najjeftiniji pekarski proizvod kao topli obrok.
20 do 25 dinara. Tada se setim da isti taj proizvod u Beogradu košta 17 do 20 dinara.
Zato što je Beograd žitnica Srbije?
neko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar