Uzbunjivač dobio otkaz, sud odbio da ga zaštiti

Krstić, zaposlen kao sekretar Osnovne škole "Bisa Simić" u Velikoj Krsni kod Mladenovca, prijavio je početkom godine direktora te škole Agenciji za borbu protiv korupcije i prosvetnoj inspekciji zbog nezakonitog zapošljavanja dvoje ljudi i sumnjivog izdavanja školskog objekta jednom trgovcu.

"Čim je saznao da je Agencija od škole tražila dodatne informacije i dokaze, direktor Ratko Đorđević je upao u moju kancelariju, obio radni sto, fioke i orman i nezakonito oduzeo službene pečate škole i delovodni protokol. To je uradio kako bi prikrio svoje nezakonite radnje i sprečio me da Agenciji dostavim dokumentaciju", kaže Krstić, napominjući da je on pre tog upada ipak uspeo da materijale pošalje Agenciji za borbu protiv korupcije.

Direktor Đorđević potom nastavlja odmazdu nad ovim uzbunjivačem i 4. juna potpisuje rešenje o prestanku radnog odnosa, tvrdeći da je Krstić odbio da se podvrgne lekarskom pregledu. "U ponedeljak 8. juna došao sam na posao, a pre nego što sam otključao vrata svoje kancelarije domar Branislav Đorđević, direktorov brat, rekao mi je: "Nemojte da otključavate vrata, nemojte da ulazite unutra, direktor mi je rekao da vam kažem da vi više ne radite ovde i da nema potrebe da dolazite na posao". Njemu sam objasnio da mi nikakvo rešenje nije uručeno, da rešenje direktora škole nije konačno i da imam pravo na prigovor školskom odboru, da imam zakonsko pravo da radim do dana konačnosti rešenja, odnosno do dana dok školski odbor ne donese svoje rešenje po prigovoru", kaže Krstić.

Školski odbor odbio je njegov prigovor, ali je Krstić u radnom odnosu u školi ostao do 31. jula, kada mu je istekao godišnji odmor. On je 12. juna Višem sudu u Beogradu uputio žalbu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača, tražeći da sud poništi direktorovo rešenje o prestanku radnog odnosa.

Sud odbio da ga zaštiti protivno zakonu

Sudija Maja Čogurić, međutim, 23. juna odbacuje Krstićev zahtev za zaštitu, navodeći da je on "nedozvoljen". "Zakon o zaštiti uzbunjivača, na osnovu kojeg izvršni poverilac zahteva određivanje privremene mere, stupio je na snagu dana 4. 12. 2014. te kako se navedeni zakon primenjuje prema citiranom čl. 40. po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, dakle od 5. 6. 2015. godine, a zahtev za određivanje privremene mere se odnosi na odlaganje pravnog dejstva rešenja o prestanku radnog odnosa i privremenog vraćanja zaposlenog na rad koje je doneto dana 4. 6. 2015. godine, to sud nalazi da ovakav zahtev nije dozvoljen obzirom da u trenutku donošenja spornog rešenja Zakon o zaštiti uzbunjivača nije počeo da se primenjuje, pa samim tim nije postojala mogućnost pravne zaštite u obliku predviđenim odredbama čl. 32. do 35. ovog zakona, pa je sud predlog za određivanje privremene mere odbacio kao nedozvoljen", navela je sudija Čogurić.

Ona je u rešenju još napisala da je "sud posebno imao u vidu da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 197. stav 2. Ustava Republike Srbije kojim se propisuje da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona, obzirom da zakonodavac prilikom donošenja zakona takav opšti interes nije utvrdio".

Miloš Krstić se na ovo rešenje žalio Apelacionom sudu, objasnivši da se povratno dejstvo ili retroaktivnost "odnosi na momenat stupanja norme na snagu, a ne na početak primene norme". "Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio je na snagu dana 4. 12. 2014. godine. Od tog trenutka, isti zakon važi, to jest deo je pravnog poretka Republike Srbije. Početak primene zakona znači da on može da se primenjuje na individualne slučajeve. Zbog toga, podnosilac ove žalbe smatra da se u konkretnom slučaju ne radi o retroaktivnosti zakona (koja je zabranjena), već da je u pitanju primena zakona na individualni slučaj" naveo je Miloš Krstić.

Njegova tužba po Zakonu o zaštiti uzbunjivača prva je na teritoriji koju pokriva Viši sud u Beogradu.