Kako piše
"Dojče vele" (DW), zlatno doba podrške građana Srbije ulasku u Evropsku uniju je izgleda prošlost. Nakon sada već istorijske 2009. godine, kada su ukinute vize, a podrška za ulazak u EU iznosila
čitavih 73 odsto, stvari su strmoglavo krenule na dole.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja, koje je tokom juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, pokazuje da bi ulazak u EU na potencijalnom referendumu podržalo 49 odsto građana, 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, a 11 odsto ne zna odgovor.
Evropske integracije na ovaj ili onaj način traju već 17 godina i pretvorile su se u maratonsku sagu kojoj se ne nazire završetak. Evrointegracije su se tokom vremena izlizale kao politička parola, ljudi su na lepe reči i obećanja već navikli, i bar za sada ne vide konkretnu i veliku korist od približavanja Uniji. Reklo bi se da građane Srbije EU mnogo više asocira na štap nego na šargarepu, navodi DW.
Mladi protiv EU
Različito raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji povezano je i sa unutrašnjom dinamikom same Evropske unije. Taman kada su građani Srbije malo živnuli nakon nekog pozitivnog poteza, usledile su turbulencije unutar Unije i stvar se ponovo vraćala na početak.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi svemu tome dodaje i "konfuzne poruke koje srpske vlasti šalju građanima kada je reč o EU".
"Sa jedne strane se to ističe kao strateški cilj, a sa druge se Evropa osuđuje zbog Kosova, NATO intervencije, dvostrukih standarda oko Katalonije i slično. Raste broj onih koji su protiv EU, a najviše zabrinjava što je sve veći broj mladih između 18 i 29 godina koji su vrlo konzervativni kada je reč o članstvu u EU. To nas navodi na zaključak da postoji takva propaganda u medijima, ali i poruke političara koje ih navode na takva razmišljanja", napominje on.
Dvostruke poruke
Na problem dvosmislenih poruka Beograda i Brisela upozorava i direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović. Međutim, u tom kontekstu se pojavljuje i dodatni problem, koji se ogleda u podršci EU takozvanim stabilokratijama na Balkanu. A Srbija je trenutno paradni primer balkanske stabilokratije, koja dobija podršku EU dok se na unutrašnjem planu uništavaju demokratske institucije.
"Čini mi se da sada ne moramo previše da tražimo evroskeptike, imam utisak da su svi građani Srbije postali evroskeptici. Prvi razlog za to je što se EU ne bavi ključnim vrednostima EU nego održavanjem stabilnosti u regionu. A drugi problem koji izaziva porast evroskepse u Srbiji su sama dešavanja i turbulencije unutar EU", objašnjava Stojanović za DW.
A unutrašnji problemi EU su svakodnevna tema medija u Srbiji. Mediji se prosto utrkuju ko će pre objaviti neku lošu vest iz Unije, i tu bi možda trebalo tražiti dodatne razloga porasta evroskepticizma u Srbiji. Ako se tome dodaju izjave evropskih zvaničnika, koji s vremena na vreme u nastupu iskrenosti kažu da Srbija ne može baš tako skoro očekivati članstvo u EU, slika je onda kompletna.
Naim Leo Beširi napominje kako zbog Bregzita svakako neće biti proširenja u narednih nekoliko godina, ali da su tu sada i novi problemi u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u članicama EU poput Mađarske i Poljske.
"Proces pregovaranja se sada svakako promenio i sve je postalo mnogo komplikovanije. Mi uvek možemo da se zapitamo da li je to fer prema Srbiji, da se traži nešto što čak ni članice EU ne ispunjavaju. Ali, jedna je pozicija kada ste član nekog kluba – vi možete da postavljate pravila. Ako niste član kluba morate da igrate po pravilima tog kluba. Vi stoga ne možete da upirete prst u pojedine članice EU, jer će one sutra odlučivati o vašem prijemu", ukazuje Beširi.
Birokratske vize – novi problem
Maja Stojanović skreće pažnju i na verovatne negativne efekte najavljenih novih pravila, prema kojima će građani Zapadnog Balkana – i brojnih drugih država – morati da dobiju "odobrenje" za putovanja u zemlje EU.
"Mi još ne znamo ni kako se to tačno zove, ali svejedno građani Srbije to vide kao novi način uvođenja viza. Te dozvole, bojim se, mogu da pošalju još jednu negativnu poruku da, kada je reč o slobodi kretanja, ipak postoje razlike između onih koji su u EU i onih koji su tek u procesu pridruživanja", poručuje ona.
Iako na prvi pogled deluje da je zbog svega navedenog tema EU izgubila važnost kod birača, i da ona više nije toliko bitna kao predizborni program, Naim Leo Beširi skreće pažnju na činjenicu da kako god bilo "građani Srbije su dosledno glasali za one partije koje zagovaraju ulazak u EU".
"Imajmo na umu da 75 odsto onoga što proizvedemo ide u EU. Naša deca i komšije rade i obrazuju se u zemljama EU. Zato je teško verovati da bi neko na nekim sledećim izborima glasao za nekoga ko je protiv ulaska u EU, i ko bi taj proces uopšte mogao da dovede u pitanje", zaključuje Beširi.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Očekuju se gužve na putevima i graničnim prelazima zbog poslednjeg neradnog dana")
Komentari 20
Lui
Pri tome se međusobno ubeđujemo da bi nam tamo, kao pojedincima, ipak bilo bolje i u prilog tome navodimo koristi koje "srpski dezerter" ima od života u tuđini pod tuđinima.
To više nego jasno "oslikava" naš podanički mentalitet - opšteprihvaćeno "ako ti se ne sviđa, ti idi" kod drugog gospodara i organizatora života i rada.
Ta meni se sviđa u Srbiji - neka idu gospodari ako im se ne sviđa, a ja ću sa svojim narodom uticati na promenu sopstvenog okruženja tako da se svidi i nama i tuđinima...
marko
Neki komentatori ovde kažu da je to isključivo zbog ""VELIKE PLATE"" međutim ja mislim da to nije tako. Svi mi znamo da i u Srbiji možemo da imamo "veliku" platu ali nam je jasno šta za nju moramo da uradimo - ili partija ili kriminal
Ljudi na zapad idu zato što mogu da imaju PRISTOJNU platu a ne moraju da se učlane u partiju niti da se bave švercom niti (ne daj bože) nekim većim kriminalom.
A fazoni tipa "EU nema dušu" su čisto kiselo grožđe
Neko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar