Kako piše
Politika, na ovaj zakon se čeka već 16 godina, a prvi put ga je 2001. godine inicirao
Čedomir Čupić član prvog sastava Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Dve godine kasnije, nekadašnji predsednik reformista Vojvodine
Mile Isakov takođe je pozvao na donošenje zakona o poreklu imovine. Posebno interesantan podatak je da se 2006. tokom predizborne kampanje za zakon o poreklu imovine zalagao i
Dragomir Karić, rođeni brat Bogoljuba Karića.
Da je ovaj zakon iz nekog razloga ipak teško doneti potvrđuje i činjenica da ni aktuelni ministar finansija Dušan Vujović i bivši ministar pravde Nikola Selaković nisu uspeli da ga napišu, iako im je tadašnji premijer Aleksandar Vučić, jula 2015. godine, dao dva meseca za to. Tako da se stvarna imovina biznismena, političara, folk zvezda i džet-seta dalje otkriva samo slučajno, jer sistemske unakrsne provere nema.
Đerđ Pap, poreski stručnjak i bivši direktor u Poreskoj upravi Srbije kaže za Politiku da je pitanje za ovu, ali i svaku prethodnu vladu, zašto zakon već nije donet. Njegovo donošenje poslednji put najavljivao je bivši premijer, a sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić, u avgustu 2016. godine predstavljajući ekspoze o radu buduće vlade u Skupštini Srbije. Tada je rekao da će zakon biti donet do kraja 2016. godine, što se, kako vidimo, nije dogodilo.
Time su, slučajno, ili ne, milioneri u Srbiji bezmalo već dve decenije zaštićeni od unakrsne kontrole – terenske kontrole i provere prihoda iz različitih izvora.
"Donošenje zakona nije teško, pogotovu ako postoji politička volja vladajuće stranke. U ovom slučaju, izgleda, postoji ta volja, ali i pretpostavka o teškoćama u primeni posle donošenja zakona, pa se možda odugovlači sa njegovim donošenjem dok se ne obezbede materijalni i ljudski resursi za njegovu primenu", kaže Pap.
Zakon je potrebno primeniti, a to znači mukotrpan rad desetine, ako ne i stotine poreskih i drugih inspektora. Bez obzira na ciljnu grupu građana, "sumnjivim" poreskim obveznicima se mora omogućiti zaštita interesa, što znači da je opravdano očekivati da će postupci, koji se budu vodili, biti složeni i dugotrajni i zahtevati angažovanje značajnih resursa Poreske uprave. Pap dodaje da smatra da Poreska uprava ovog trenutka te resurse nema, pošto je u poslednjih desetak godina smanjila broj zaposlenih sa 8.000 na 6.000.
Na pitanje da li Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji omogućava unakrsnu proveru imovine može da zameni zakon o poreklu imovine, Pap je skoro uveren da može.
"Mora da se vidi tekst zakona o poreklu imovine. Možda je predvideo neke bolje i efikasnije mere u borbi protiv korupcije i utaje poreza, zarade i imovine. Iako je bilo spektakularnih najava pa i prikupljanja podataka o imovini građana na 'unakrsnoj proceni imovine' malo se uradilo. Tek na nekoliko predmeta (ne više od tri) gde je Poreska uprava vodila postupak, ali nije poznat krajnji rezultat. Ono što je interesantno jeste da se u sva tri ova predmeta radilo o poreskim obveznicima koji su se odazvali pozivu i predali poreskoj upravi podatke o imovini vrednijoj od 300.000 evra. Nije mi poznat nijedan slučaj koji bi se vodio protiv nekog ko tu prijavu nije predao, iako je sigurno da je takvih lica bilo", kategoričan je Pap.
U pravnom sistemu Srbije nikada nije postojao zakon o poreklu imovine. Postojao je jedan u bivšoj SFRJ, sedamdesetih godina prošlog veka, ali rezultati, blago rečeno, nisu baš bili spektakularni. Posle je, 2001. godine donet popularni Zakon o ekstraprofitu koji takođe nije doneo značajne rezultate. Suština tog metoda podudara se upravo sa idejom ispitivanja porekla imovine kako je to upisano u Nacrtu tog zakona.
Kako je ranije objavio Insajder.net, ovaj zakon po svemu sudeći neće uskoro stupiti na snagu, a nadležni poslednji meseci ponavljaju da se nacrt ovog zakona nalazi u "završnoj" fazi.
Ministarstvo pravde na pitanje zašto, uprkos obećanjima, još nije donet ovaj zakon, navodi da je odlaganje usledilo zbog donošenja novog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune Krivičnog zakonika, kojima je uveden set novih krivičnih dela u glavi – protiv privrede. Više o tome
OVDE.
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
Komentari 6
ne mora da bude naj
Nervirach
av
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar