"U slučaju da se ne utvrde koeficijenti ili ne promeni zakon, na šta vlada ima pravo, dolazimo u situaciju potpune nesigurnosti, gde bi postojala mogućnost da građani tuže državu sa vrlo neizvesnim ishodom", kaže u razgovoru za Blic Biznis Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Vrednost imovine koja ne može biti vraćena u naturalnom obliku, a kako je to procenila Poreska uprava iznosi 13,6 milijardi evra. Za obeštećenje je zakonom predviđen iznos od dve milijarde evra, a po odredbama ovog zakona, može se ostvariti ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika, po svim osnovima, koje u opštem iznosu ne može preći iznos od 500.000 evra.
Moguće trgovanje na berzi
Obeštećenje za oduzetu imovinu se vrši u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja. Prema sadašnjem zakonu, obveznice koje bi dobili građani dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama počev 15. decembra 2018.
"Napominjem da je promet obveznicama emitovanih u skladu sa ovim zakonom slobodan, one se mogu kupovati i prodavati na berzi. Rok je odredio zakonodavac, a imajući u vidu makroekonomsku stabilnost i opšti interes, a već na prvi pogled je jasno da je reč o sumi koja će predstavljati veliko opterećenje za budžet Republike Srbije. Posebno ističem da je udeo obeštećenja u odnosu na ukupan broj zahteva za vraćanje oduzete imovine, relativno mali i da po našim procenama iznosi od 25 do 30 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva za koje je utvrđeno da su osnovani, odnosno u kojima su uvaženi zahtevi za povraćaj imovine", ističe Sekulić.
Prolongiranje otvara put tužbama
Na pitanje šta će se desiti u slučaju da se i ovaj put prolongira isplata i koji su rizici, sagovornik Blica ukazuje da prolongiranje isplate obeštećenja svakako nije dobro, jer se samim tim skraćuje i rok za isplatu ukupnog iznosa obeštećenja, budući da je prvobitni zakonski rok bio 15 godina počev od 2015.godine. Naknadnim izmenama zakona taj rok skraćen na 12 godina i to od 15. decembra ove godine.
"Daljim prolongiranjem početka isplate došli bismo do rizika da celokupan iznos obeštećenja od dve milijarde evra treba isplatiti u roku od 7-8 godina, što bi predstavljalo veliki udar na budžet za te godine, a to bi se negativno odrazilo na makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije. Ukoliko bi došlo do prolongiranja početka isplate, ove rizike je moguće otkloniti jedino izmenama zakona. Takođe, zakon bi trebalo izmeniti i u delu koji se odnosi na isplatu akontacije obeštećenja u novcu u iznosu od 10 odsto od osnovice obeštećenja, jer prema sadašnjem zakonskom rešenju, dolazimo u situaciju da se isplata akontacije poklapa sa isplatom prve dospele rate obveznica", upozorava Sekulić i dodaje da u slučaju da država ništa ne uradi po pitanju obeštećenja, otvorio bi se put nebrojenim sudskim postupcima, a što bi svakako u budućnosti predstavljalo još veći trošak za budžet Republike Srbije.
Jedan čovek maksimum pola miliona evra
U slučaju kada jedan zakonski naslednik po odredbama ovog zakona ostvaruje pravo na vraćanje oduzete imovine od više bivših vlasnika, obeštećenje tom nasledniku po osnovu svih bivših vlasnika, u okviru njihovog zakonskog maksimuma, u opštem interesu, ne može preći iznos od 500.000 evra.
"Nijedna država, pa ni naša ne može imati potpuno obeštećenje. Ni mnogo bogatije i ekonomski razvijenije države koje su sprovodile postupak restitucije nisu bile u mogućnosti da u punom obimu sprovedu restituciju u bilo kom od ova dva oblika, odnosno ni u naturalnom obliku, kao ni u vidu novčanog obeštećenja", ukazuje Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Šta je do sada vraćeno
U skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (građanska restitucija), Agencija je do sada vratila bivšim vlasnicima 4.394 poslovnih prostora, 900 stanova i 954 zgrade što ukupno čini 6.248 objekata površine 451.500 kvadrata. Agencija je takođe rešenjima vratila bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima oko 319 hektara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, zatim 33.242 hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i oko 5.390 hektara šuma i šumskog zemljišta. Samo u ovoj godini, vraćeno je 255 objekata, 140 poslovnih prostora, 61 stan i 54 zgrade, kao i 19 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 303 hektara šumskog zemljišta i oko 5.500 hektara poljoprivrednog zemljišta.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Očekuju se gužve na putevima i graničnim prelazima zbog poslednjeg neradnog dana")
Komentari 5
Bond
Nada Bunjak
NAZALOST, ima pojedinaca koji veruju da ce dobiti neku crkavicu, a dobice nista. Netrazimo novac vec imovinu u naturi, ako nasa imovina ne postoji moze da se vrati druga imovina supstitucijom.
Bata N
Što reko naš narod "Obećanje - ludom radovanje".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar