Polako odumiru pogranična vojvođanska sela

Info

16.05.2015.

08:49 > 09:26

Iako se naslanjaju na Evropsku uniju, pogranična banatska sela polako odumiru. U njima više nema seljaka, skoro trećina kuća je na prodaju, dok je isto toliko pod ključem.

Četrnaest kilometara od Vršca leži selo Vatin. Sa 238 meštana jedno je od sela sa najmanje stanovnika u tom delu Vojvodine.

Nekada ih je bilo dvostruko više. Danas su ulice prazne, kuće urušene, kapije zaključane. "Ovo selo postaje staračko. Sve je manje dece. Evo, sad imamo u prvom razredu njih troje i jedno u četvrtom", kaže za RTS Mirko Marčeta iz Vatina. Nekoliko petaka svaki dan putuje do Vršca.

Selo ima mesnu zajednicu i ambulantu koja radi utorkom i četvrtkom, a prevoza nema za vreme raspusta. Živi se uglavnom od poljoprivrede.

Iako se naslanjaju na Evropsku uniju pogranična sela polako odumiru. U njima više nema seljaka, skoro trećina kuća je na prodaju, Isto toliko je pod ključem.

Mirko Mirčeta objašnjava da se cene kuća kreću od tri do četiri hiljade evra, a malo bolje do 10.000. Navodi da su za kupovinu zainteresovani uglavnom stariji ljudi.

Nedaleko od Vatina, u selu Mali Žam svega je 350 meštana, uglavnom starije generacije. U školi četvoro dece, prodavnica radi dvokratno, dom je kulture prazan.

"Ako se neko razboli, a nije hitan slučaj, mora da sačeka dan kada dolazi doktor ovde u ambulantu, svaki treći dan. Imamo pokretnu apoteku koju nam je omogućila opština Vršac. Ona dolazi dva puta nedeljno", objašnjava predsednik MZ "Mali Žam" Adrian Boka.

Talas udavača iz Rumunije pre tridesetak godina spasio je selo Kuštilj od zatvaranja kuća i škole. "Posle pada Čaušeskua u Rumuniji, one su došle ovamo na posao i skoro svaka devojka koja je došla ovde, tu je i ostala, tako da mi u Kuštilju imamo jedno 40 rumunskih snajki", priča Anuka Lupej iz Kuštilja.

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Brus Vilis

20.05.2015 • 11:14

Znam više penzionera koji bi vrlo rado dali stan u Novom Sadu u zakup ili ga čak prodali, pa otišli da žive u nekom vojvodjanskom seocetu. Njima odgovara takva sredina s manje gužve, s više prirode... I cene nekretnina u tim selima su im pristupačne. Jedini razlog što to ne učine jesu lekari i apoteke kojih u tim mestima nema.

1 0 +1
18.05.2015 • 09:38

Selo i kako do njega

Slična situacija je sa svim selima u Vojvodini, ne samo sa "poznatim mestom Debeljača" kako piše neko od komentatora.Potez od Zrenjanina do Kovačice je isto katastrofa, eto na primer moji prijatelji iz Uzdina koji je u svetu bio i ostao kolevka naivne umetnosti imaju isti problem-na koji način stići do tamo.Rešenje je bus do Zr pa ih onda neko pokupi i preveze do Uzdina.Problem je u državi narode, koja nije čula za ruralni razvoj i unapređenje načina života u selima.Ne možemo očekivati boljitak u selima kada nemate lekare i ostale službe, prevoz i infrastrukturu.A zapravo nas selo hrani.

3 0 +3
Zemljoposednik

16.05.2015 • 14:36

iz Srema

Ista situacija je širom Vojvodine i Srbije, ne samo u pograničnim selima, mladi su uglavnom napustili sela i otišli u gradove ili još dalje u inostranstvo. Jedino su sela relativno blizu Novom Sadu i Beogradu na ceni ali ona gube identitet sela, pre postaju prigradska naselja odnosno spavaonice zaposlenima u tim gradovima. A već 40-tak km dalje od predgradja tih gradova imate sela koja su i od Boga napuštena, na Fruškoj recimo imate sela od Krušedola, Grgetega, Neština, Bešenova, Šuljma itd. gde možete kupiti kuću sa okućnicom za vrednost polovnog automibila srednje klase. Nekiliko porodica koje znam su u starijem dobu prodale svoje golubarnike na 7-8 spratu po Novom Beogradu, Zemunu i Limanima i naselili se po tim sremskim selima. Problem je što su to ljudi u 60-tim i 70-tim, kad je već kasno da stvaraju.

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.