U takvoj se situaciji povremeno nađe između 50 i 90 odsto ljudi, a pojava se stručno naziva "rinitis izazvan hladnoćom" ili "skijaški nos". Posebno su joj sklone osobe koje pate od astme ili ekcema, a kod pojedinaca iz nosa dnevno "iscuri" između 300 i 400 mililitara tečnosti, prenosi ScienceAlert.
Dr Dejvid King, profesor sa Univerziteta Kvinslend objasnio je da niske temperature aktiviraju prirodan mehanizam čija je svrha da zagreje i ovlaži vazduh koji udišemo pre nego što on dospe u pluća, kako pritom ne bi došlo do iritacije.
"Kada dišemo na nos, a spoljašnja temperatura je ispod nule, vazduh na izlasku iz nosnog kanala na putu prema plućima najčešće dosegne temperaturu od 26, a ponekad i 30 stepeni Celzijusa. Vlažnost je u tom trenutku već oko sto odsto, bez obzira na to koliko je vazduh koji udišemo hladan. To dokazuje u kojoj meri nos garantuje da vazduh koji udišemo u pluća dospe topao i vlažan", objasnio je.
Hladan i suv vazduh stimuliše nervne završetke u nosu koji šalju poruku mozgu, a taj važni organ na poruku reaguje na način da pojača cirkulaciju u nosu.
Reakcija nosa na hladnoću delimično je refleksna reakcija živaca. Pritom prošireni krvni kapilari zagrevaju vazduh koji prolazi preko njih na putu prema plućima. To je istovremeno i okidač koji izaziva pojačano lučenje vodenaste tečnosti iz žlezda u sluznici nosa kako bi se zagarantovalo da vazduh koji udišemo bude vlažan u trenutku kada stigne do pluća.
Gubitak toplote i vode tesno su povezani.
Zagrevanje vazduha u nosnim šupljinama znači da one postaju nešto hladnije od ostatka tela, a istovremeno tečnost isparava da bi vazduh postao vlažniji.
I isparavanje tečnosti koje iziskuje višu temperaturu "izvlači" toplotu iz nosa, čineći ga hladnijim. Cirkulacija se, kao odgovor na ovaj proces, dodatno pojačava.
Naime, organizam je svestan prioriteta: važnije je da vazduh do pluća stigne zagrejan nego da se spreči gubitak toplote preko nosa.
Organizmu nije jednostavno da izbalansira sve navedene procese tokom kojih je važno stalno održavanje idealne ravnoteže između gubitka toplote i vlažnosti putem nosne šupljine. Čim se ta ravnoteža poremeti, iscuri višak vodenaste tečnosti, onaj koji se ne iskoristi za ovlaživanje vazduha na putu prema plućima.
Dr King ističe da je "curenje" iz nosa prirodna fiziološka pojava i kaže da je "pojačano lučenje vodenaste tečnosti neophodno da bi se poboljšalo vlaženje i pročišćavanje vazduha u hladnom okruženju".
.jpg "Naučnici na pragu pronalaska vakcine koja će štititi od svih budućih korona virusa")
.jpg "Istraživanje: Više od 60 odsto populacije spremno ponovo da se vakciniše protiv korona virusa")
Komentari 1
Joja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar