Oni su nedavno sproveli istraživanje kojim su želeli da ustanove na koji način nekvalitetan i loš san može uticati na mentalno stanje neke osobe.
Za vreme studije ispitano je gotovo 330 osoba starosti između 18 i 50 godina, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu "Nature Human Behavior".
U prvom delu studije naučnici su koristili MRI i polisomnografiju (studiju spavanja) kako bi izmerili moždane talase kod 18 mladih odraslih osoba dok su gledali neke emocijama nabijene video snimke. Potom su ih prvi put pratili nakon kvalitetnog i dobrog sna, a drugi put nakon neprospavane noći.
Nedugo pošto su pregledali video-snimke, učesnike studije zamolili su da ispune upitnik kojim su procenili nivo stresa, piše "Independent".
Naučnici su ustanovili da, nakon nekvalitetnog sna tokom noći, medijalni prefrontalni korteks u mozgu ispitanika, koji doprinosi ublažavanju teskobe, ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Istovremeno su otkrili da su "dublji" emocionalni centri mozga preterano aktivni.
Rezultati su ponovljeni u drugom istraživanju u kojem je učestvovalo 30 ispitanika u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama života.
Istovremeno je sprovedena i onlajn studija kojom se merio kvalitet sna i nivo teskobe kod 280 mladih ljudi i osoba srednjeg životnog doba u razdoblju od četiri dana. Pokazalo se da nekvalitetan san može povećati nivo emocionalnog stresa kod nekih osoba za čak 30 odsto.
Profesor Metju Voker, jedan od autora studije, kazao je da su njegove kolege uspele da identifikuju novu funkciju dubokog sna, onu koja smanjuje anksioznost tokom noći na način da reorganizuje veze u mozgu.
Dr Eti Ben Simon, jedna od autorki studije, kazala je da istraživanje upućuje na to da nedovoljno sna povećava nivo teskobe i obratno, da dubok san doprinosi smanjenju takvog tipa stresa.
"Osobe koje pate od anksioznih poremećaja redovno se žale na poremećaj u obrascima spavanja. Međutim poboljšanje kvaliteta sna retko se smatra kliničkom preporukom za smanjenje anksioznosti. Naša studija ne samo da uspostavlja uzročnu vezu između sna i anksioznosti, nego i prepoznaje vrstu dubokog sna koji nam je preko potreban za smirenje", rekla je Simon.
Adolescenti treba noću da spavaju između osam i devet sati
Brojni adolescenti starosti između 12 i 18 godina tokom noći bi trebalo da odspavaju između osam i devet sati, a odraslim osobama između 18 i 65 godina preporučuje se san u trajanju od sedam do devet sati.
Nedavno istraživanje otkrilo je i to da bi spavanje tokom noći kraće od šest sati moglo udvostručiti rizik od rane smrti kod ljudi koji pate od hroničnih bolesti.
Posledice nesanice idući dan osećamo kao umor. Umor je telesni i psihički fenomen, odražava se na koncentraciju, poremećaj pažnje i pamćenja. Neispavana osoba lakše greši u poslu, nesigurna je i razdražljiva. Istovremeno se smanjuje i tolerancija na stres.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 1
Apsolutno
Pod stresom sam konstantno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar