U poslednjih nekoliko godina, lekari širom sveta suočavaju se sa sve većim izazovom: infekcije koje su nekada bile lako izlečive sada postaju ozbiljna pretnja.
Foto: 021.rs (Prof Ivana Ćirković/Privatna arhiva)
Zamislite da vam antibiotici, nekada sigurni zaštitnici zdravlja, više ne mogu pomoći. Antimikrobna rezistencija znači upravo to - bakterije, gljivice i virusi postaju otporni na lekove koji su do sada uspešno lečili infekcije. Zbog sve veće otpornosti opasne infekcije postaju sve teže za lečenje, a čak i rutinski medicinski zahvati nose ozbiljan rizik.
Prof. dr Ivana Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinskog fakulteta u Beogradu objašnjava zbog čega se antimikrobna rezistencija javlja i kako možemo da rešimo ovaj problem.
Šta je antimikrobna rezistencija i zbog čega je važno da pričamo o njoj?
Antimikrobna rezistencija je ozbiljan javnozdravstveni problem, jer smanjuje mogućnosti lečenja infekcija i povećava rizik od širenja otpornih sojeva mikroorganizama u bolnicama, ali i u opštoj populaciji. Važna je za pojedinca, ali i za celokupno društvo jer može značajno uticati na uspešnost lečenja, povećati rizike za javno zdravlje i ugroziti napredak medicine.
Prema podacima iz 2021. godine, antimikrobna rezistencija se dovodi u vezu sa 4,95 miliona smrtnih slučajeva u svetu, a procena je da će do 2050. godine dodatnih 39 miliona ljudi umreti zbog infekcija koje izazivaju otporni mikroorganizmi, čineći ove infekcije jednim od vodećih uzroka smrtnosti ljudi u svetu u budućnosti. Zbog toga je ključno da o ovom problemu pričamo, da istaknemo šta ga uzrokuje i kako se protiv njega možemo boriti.
Sve više govorimo o rezistenciji na antibiotike. Da li to znači da su bakterije otpornije i šta je uzrok ove promene?
U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog porasta otpornosti bakterija na najčešće korišćene antibiotike, uključujući peniciline, cefalosporine, fluorohinolone i karbapeneme. Glavni uzroci su prekomerna, neadekvatna i neopravdana upotreba antibiotika. Recimo, često su se antibioci propisivali za virusne infekcije, poput prehlade ili gripa, iako antibiotic zapravo u ovim situacijama nemaju nikakvog efekta. Naprotiv, mogu samo da naprave dodatnu štetu jer uništavaju dobre bakterije.
Takođe, preskakanje doze, prekidanje terapije pre vremena dovode do toga da samo deo bakterija bude eliminisan, dok preostale bakterije prežive i razviju otpornost na antibiotike.
Dodatno, primena antibiotika u stočarstvu i poljoprivredi kada se oni koriste za promovisanje rasta i sprečavanje bolesti kod životinja, može doprineti razvoju otpornih bakterija koje se putem ishrane mogu preneti na ljude.
Još jedan od uzroka za razvoj otpornih mikroorganizama je neadekvatno održavanje higijene i prekomerena upotreba antibiotika u bolničkoj sredini jer može doprineti širenju otpornih mikroorganizama među pacijentima i bolničkim osobljem.
U skladu sa navedenim za borbu protiv rezistencije ključni su razvoj novih lekova, edukacija o pravilnoj upotrebi antibiotika, kontrola upotrebe antibiotika u poljoprivredi i zdravstvenim ustanovama, kao i jačanje imuniteta i sprečavanje infekcija.
Prva linija odbrane
Mikrobiota predstavlja skup bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji žive u našem telu i imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Crevna mikrobiota je posebno važna. Ona funkcioniše kao prva linija odbrane od štetnih mikroorganizama, pa čak i onih otpornih na antibiotike, jer se "takmiči" sa njima za prostor i hranu.
Kada je mikrobiota zdrava i raznovrsna, teže je da se štetni mikroorganizmi (uključujući i one otporne) nasele i razviju infekciju. Pored toga, mikrobiota pomaže imunskom sistemu da prepozna potencijalne pretnje i da odgovori na infekcije na efikasan način, čime se smanjuje potreba za antibioticima i smanjuje mogućnost za pojavu rezistencije.
Bitno je znati da antibiotici ne deluju selektivno samo na štetne mikroorganizme, već mogu uništiti i korisne bakterije u crevima. Kada se to dogodi, povećava se rizik od razvoja otpornih bakterija i oportunističkih infekcija.
Održavanje zdrave mikrobiote može se postići izbegavanjem nepotrebne upotrebe antibiotika, ali i uravnoteženom ishranom bogatom vlaknima i probioticima.
Zbog čega se savetuju probiotici?
U borbi protiv otpornosti bakterija na antibiotike sve su važnija istraživanja o ulozi probiotika u prevenciji i kontroli antimikrobne rezistencije. Važno je i dobro da i u našoj zemlji postoje naučno-istraživački centri kakav je recimo Probiotic Excellence Center®, koji se bavi ovakvim istraživanjima, ali i proizvodnjom visokokvalitetnih probiotika.
Probiotici igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja jer doprinose ravnoteži korisnih mikroorganizama koji su ključni za pravilno funkcionisanje creva, imunski odgovor i smanjenje rizika od infekcija. Takođe pomažu očuvanje mikrobiote tokom i nakon antibiotske terapije i samim tim sprečavaju širenje štetnih mikroorganizama koji bi mogli postati otporni na antibiotike.
Prednost ima primena probiotika Bulardi®, koji sadrži probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii, jer je otporan na delovanje svih antibiotika i može se primenjivati istovremeno sa njima. Saccharomyces boulardii omogućava vezivanje štetnih bakterija za sebe, smanjuje gubitak vode, elektolita i obnavlja epitel. Pomaže regulaciji narušenog crevnog balansa, normalizaciji rada creva i zaustavljanju dijareje.
Poruka za poneti - Svako od nas može doprineti smanjenju antimikrobne rezistencije kroz nekoliko jednostavnih, ali vrlo važnih koraka:
Konsultujte se s lekarom pre uzimanja antibiotika – ne leče sve infekcije.
Završite terapiju do kraja – Važno je dovršiti propisanu terapiju, čak i kada se osećate bolje
Redovno i pravilno pranje ruku smanjuje šanse za širenje infekcija koje zahtevaju antibiotike
Redovni preventivni pregledi i odgovorno ponašanje prema zdravlju može smanjiti potrebu za antibiotskim lečenjem, čime se smanjuje rizik od pojave rezistencije
Svi ovi koraci doprinose globalnoj borbi protiv antimikrobne rezistencije, i kada se primenjuju široko, mogu imati značajan uticaj na očuvanje efikasnosti antibiotika za buduće generacije.
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Naučnici sa Stenford univerziteta objavili su studiju u kojoj se navodi da bi prelazak na stalno standardno vreme, bez pomeranja sata na letnje i zimsko računanje, mogao da donese značajne zdravstvene koristi.
Svetski dan ginekološke onkologije (WorldGO Day), 20. septembar, obeležen je u Srbiji pokretanjem kampanje "Ne bez nje" posvećene prevenciji raka dojke i ginekoloških karcinoma.
Zbog povećanja broja slučajeva retkog, ali smrtonosnog oblika encefalitisa, koji izazivaju amebe koje "jedu mozak", vlasti u južnoj indijskoj saveznoj državi Kerala povećale su broj testiranja.
Studija koja je nedavno predstavljena u Evropskom društvu za kataraktu i refraktivnu hirurgiju (ESCRS) u Danskoj pokazala je da posebne kapi za oči mogu poboljšati vid ljudi koji su dalekovidi.
