Sistematski pregled za buduće đake prvake: Šta roditelji treba da znaju
Pred polazak u prvi razred, buduće đake ne očekuje samo kupovina rančeva i pribora, već i obavezan sistematski pregled koji je, kako upozoravaju lekari, mnogo više od administrativne formalnosti.
O značaju ovog pregleda, najčešćim problemima koji se otkrivaju i važnosti vakcinacije govorila je za Euronews Srbija pedijatar i imunološkinja dr Nevenka Raketić, ističući da je reč o ključnom koraku za bezbrižan početak školovanja.
Kako navodi, uskoro počinje upis u prvi razred, a roditelji treba da pripreme lekarsko uverenje, potvrdu iz vrtića o završenoj predškolskoj nastavi, izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o prebivalištu roditelja kako bi se utvrdilo koju školu dete pohađa.
Ove godine upisuju se deca rođena od 1. marta 2019. do 28. februara 2020. godine. Ona rođena početkom tog perioda već imaju punih sedam godina, dok su najmlađi budući prvaci napunili šest i po.
Dr Raketić podseća i na zanimljivu raspravu iz sveta - pojedini australijski psihijatri predlagali su da dečaci krenu godinu dana kasnije u školu u odnosu na devojčice iste generacije, ne zbog inteligencije, već zbog nezrelosti i kraće pažnje. Iako se te razlike kasnije izjednačavaju, pitanje zrelosti deteta ostaje jedno od ključnih u proceni spremnosti za školu.
Upravo zato je sistematski pregled osmišljen kao sveobuhvatna procena detetovog zdravlja i razvoja. Prema zakonu obuhvata šest pregleda: pedijatrijski, pregled fizijatra, stomatologa, logopeda, ORL specijaliste i oftalmologa. Pedijatar na kraju objedinjuje sve nalaze i izdaje lekarsko uverenje potrebno za upis.
Jedan od najznačajnijih pregleda je, prema njenim rečima, pregled fizijatra. Čak i kada nemaju izražene deformitete kičme ili stopala, većina dece ima nepravilno držanje. Razlog je promenjen način života - više vremena pred ekranima i manje fizičke aktivnosti. Sve su češći problemi sa ravnim stopalima, kifozom ili skoliozom, ali i kombinacijom ta dva poremećaja.
Pregled oftalmologa takođe je od velike važnosti. Deca koja se žale na glavobolje ili teškoće u izoštravanju slike često tek tada dobiju dijagnozu kratkovidosti i eventualnu dioptriju, kako bi mogla nesmetano da prate nastavu.
Iako bi sistematski pregledi trebalo da prate dete od najranijeg uzrasta, praksa pokazuje da je prvi zaista sveobuhvatan pregled često upravo onaj pred školu. Logoped je uključen u sistematske preglede od treće godine, jer se do tada varijacije u govoru - tepanje, kasno progovaranje ili govor u kratkim rečenicama - smatraju razvojnim fazama. Nakon treće godine, međutim, potrebno je obratiti pažnju. Najčešći problemi odnose se na izgovor pojedinih glasova, a uz vežbe napredak se vidi već posle nekoliko meseci.
Dr Raketić ukazuje da deca danas slabije komuniciraju i međusobno i sa odraslima. Podseća na značaj čitanja priča i pevanja uspavanki još u najranijem uzrastu, pa čak i komunikacije sa bebom tokom trudnoće. Iako nove tehnologije mogu aktivirati različite centre u mozgu, važno je pronaći meru i prilagoditi se vremenu u kojem živimo.
"Promenio se potpuno način života, i to poslednjih decenija, ne poslednjih godina. Porodice su mnogo manje, sa manje članova. Ranije su bile velike porodice. Deca su provodila vreme napolju i samo utrčavala u kuću za užinu i opet se vraćala. Bilo je naravno i bezbednije vreme. I roditelji su imali mnogo više vremena za decu", objašnjava Raketić.
Sa koliko godina treba krenuti u vrtić
Kada je reč o polasku u vrtić, ona iznosi lični stav da, ukoliko je moguće, dete ne bi trebalo da kreće pre treće godine. Kao imunolog naglašava da se imunski sistem razvija do tog uzrasta, te su deca koja prerano krenu u kolektiv često bolesna.
Takođe, prema njenom iskustvu, tek nakon treće godine deca zaista počinju da ostvaruju međusobne socijalne kontakte. Ipak, predškolski program u godini pred polazak u školu ocenjuje kao izuzetno važan - ne samo zbog grafomotorike i učenja slova i brojeva, već pre svega zbog razvijanja pažnje.
Poseban problem poslednjih godina predstavlja gojaznost. Nekada se čekalo da dete dostigne 20 kilograma kao minimum za školu, dok danas taj problem gotovo da ne postoji – naprotiv, sve je više dece sa viškom kilograma.
Prema ranijim podacima Instituta "Batut", između 15 i 20 odsto dece pred upis u školu bilo je gojazno. Iako je taj procenat niži nego u nekim delovima Severne Amerike i Evrope, trend je zabrinjavajući. Uzrok je kombinacija brze hrane, dostupnosti slatkiša i manjka fizičke aktivnosti.
Pročitaj još
Artikulaciona nezrelost, koja podrazumeva loš izgovor pojedinih reči ili nerazumevanje njihovog značenja, takođe je česta. U slučajevima usporenog psihomotornog razvoja, sistematski pregled može biti signal za dodatnu procenu. Ukoliko školski psiholog nakon testiranja proceni da dete nije dovoljno zrelo, upis se može odložiti za godinu dana.
"To su obično deca koja imaju usporeni psihomotorni razvoj. Zato između ostalog i radimo te sistematske preglede, da vidimo da li su zreli baš te godine za upis u školu, ali kada to može da se odloži, kada se prilože dokumenti u školi, onda je neophodno da uradi testiranje školski psiholog. I ako on odredi da dete nije dovoljno zrelo, onda može da se odloži samo za godinu dana, nije to sad neki veliki pomak."
Nezaobilazna tema je i vakcinacija, koja je uslov za upis u prvi razred. Dr Raketić podseća da je vakcinacija jedno od najvećih medicinskih dostignuća. Obavezne su četvorovalentna vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečije paralize, kao i druga doza MMR vakcine protiv malih boginja, rubeole i zaušaka. Ona apeluje na roditelje da imaju poverenja u pedijatre, ističući da vakcine ne štite samo od bolesti, već i od njihovih ozbiljnih komplikacija poput meningitisa, sepse ili upale pluća.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
0
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
4
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar