Sistematski pregled za buduće đake prvake: Šta roditelji treba da znaju
Pred polazak u prvi razred, buduće đake ne očekuje samo kupovina rančeva i pribora, već i obavezan sistematski pregled koji je, kako upozoravaju lekari, mnogo više od administrativne formalnosti.
Foto: Pixabay
O značaju ovog pregleda, najčešćim problemima koji se otkrivaju i važnosti vakcinacije govorila je za Euronews Srbija pedijatar i imunološkinja dr Nevenka Raketić, ističući da je reč o ključnom koraku za bezbrižan početak školovanja.
Kako navodi, uskoro počinje upis u prvi razred, a roditelji treba da pripreme lekarsko uverenje, potvrdu iz vrtića o završenoj predškolskoj nastavi, izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o prebivalištu roditelja kako bi se utvrdilo koju školu dete pohađa.
Ove godine upisuju se deca rođena od 1. marta 2019. do 28. februara 2020. godine. Ona rođena početkom tog perioda već imaju punih sedam godina, dok su najmlađi budući prvaci napunili šest i po.
Dr Raketić podseća i na zanimljivu raspravu iz sveta - pojedini australijski psihijatri predlagali su da dečaci krenu godinu dana kasnije u školu u odnosu na devojčice iste generacije, ne zbog inteligencije, već zbog nezrelosti i kraće pažnje. Iako se te razlike kasnije izjednačavaju, pitanje zrelosti deteta ostaje jedno od ključnih u proceni spremnosti za školu.
Upravo zato je sistematski pregled osmišljen kao sveobuhvatna procena detetovog zdravlja i razvoja. Prema zakonu obuhvata šest pregleda: pedijatrijski, pregled fizijatra, stomatologa, logopeda, ORL specijaliste i oftalmologa. Pedijatar na kraju objedinjuje sve nalaze i izdaje lekarsko uverenje potrebno za upis.
Jedan od najznačajnijih pregleda je, prema njenim rečima, pregled fizijatra. Čak i kada nemaju izražene deformitete kičme ili stopala, većina dece ima nepravilno držanje. Razlog je promenjen način života - više vremena pred ekranima i manje fizičke aktivnosti. Sve su češći problemi sa ravnim stopalima, kifozom ili skoliozom, ali i kombinacijom ta dva poremećaja.
Pregled oftalmologa takođe je od velike važnosti. Deca koja se žale na glavobolje ili teškoće u izoštravanju slike često tek tada dobiju dijagnozu kratkovidosti i eventualnu dioptriju, kako bi mogla nesmetano da prate nastavu.
Iako bi sistematski pregledi trebalo da prate dete od najranijeg uzrasta, praksa pokazuje da je prvi zaista sveobuhvatan pregled često upravo onaj pred školu. Logoped je uključen u sistematske preglede od treće godine, jer se do tada varijacije u govoru - tepanje, kasno progovaranje ili govor u kratkim rečenicama - smatraju razvojnim fazama. Nakon treće godine, međutim, potrebno je obratiti pažnju. Najčešći problemi odnose se na izgovor pojedinih glasova, a uz vežbe napredak se vidi već posle nekoliko meseci.
Dr Raketić ukazuje da deca danas slabije komuniciraju i međusobno i sa odraslima. Podseća na značaj čitanja priča i pevanja uspavanki još u najranijem uzrastu, pa čak i komunikacije sa bebom tokom trudnoće. Iako nove tehnologije mogu aktivirati različite centre u mozgu, važno je pronaći meru i prilagoditi se vremenu u kojem živimo.
"Promenio se potpuno način života, i to poslednjih decenija, ne poslednjih godina. Porodice su mnogo manje, sa manje članova. Ranije su bile velike porodice. Deca su provodila vreme napolju i samo utrčavala u kuću za užinu i opet se vraćala. Bilo je naravno i bezbednije vreme. I roditelji su imali mnogo više vremena za decu", objašnjava Raketić.
Sa koliko godina treba krenuti u vrtić
Kada je reč o polasku u vrtić, ona iznosi lični stav da, ukoliko je moguće, dete ne bi trebalo da kreće pre treće godine. Kao imunolog naglašava da se imunski sistem razvija do tog uzrasta, te su deca koja prerano krenu u kolektiv često bolesna.
Takođe, prema njenom iskustvu, tek nakon treće godine deca zaista počinju da ostvaruju međusobne socijalne kontakte. Ipak, predškolski program u godini pred polazak u školu ocenjuje kao izuzetno važan - ne samo zbog grafomotorike i učenja slova i brojeva, već pre svega zbog razvijanja pažnje.
Poseban problem poslednjih godina predstavlja gojaznost. Nekada se čekalo da dete dostigne 20 kilograma kao minimum za školu, dok danas taj problem gotovo da ne postoji – naprotiv, sve je više dece sa viškom kilograma.
Prema ranijim podacima Instituta "Batut", između 15 i 20 odsto dece pred upis u školu bilo je gojazno. Iako je taj procenat niži nego u nekim delovima Severne Amerike i Evrope, trend je zabrinjavajući. Uzrok je kombinacija brze hrane, dostupnosti slatkiša i manjka fizičke aktivnosti.
Pročitaj još
Artikulaciona nezrelost, koja podrazumeva loš izgovor pojedinih reči ili nerazumevanje njihovog značenja, takođe je česta. U slučajevima usporenog psihomotornog razvoja, sistematski pregled može biti signal za dodatnu procenu. Ukoliko školski psiholog nakon testiranja proceni da dete nije dovoljno zrelo, upis se može odložiti za godinu dana.
"To su obično deca koja imaju usporeni psihomotorni razvoj. Zato između ostalog i radimo te sistematske preglede, da vidimo da li su zreli baš te godine za upis u školu, ali kada to može da se odloži, kada se prilože dokumenti u školi, onda je neophodno da uradi testiranje školski psiholog. I ako on odredi da dete nije dovoljno zrelo, onda može da se odloži samo za godinu dana, nije to sad neki veliki pomak."
Nezaobilazna tema je i vakcinacija, koja je uslov za upis u prvi razred. Dr Raketić podseća da je vakcinacija jedno od najvećih medicinskih dostignuća. Obavezne su četvorovalentna vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečije paralize, kao i druga doza MMR vakcine protiv malih boginja, rubeole i zaušaka. Ona apeluje na roditelje da imaju poverenja u pedijatre, ističući da vakcine ne štite samo od bolesti, već i od njihovih ozbiljnih komplikacija poput meningitisa, sepse ili upale pluća.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar