Vrele letnje noći i problemi sa spavanjem: Kako da se naspavamo?
Spavanje u vrelim letnjim noćima često se pretvara u noćnu moru. Po celu noć vrtimo se u krevetu i kad nekako i zaspimo vrućina nas ponovno sustigne i probudi.
Foto: Pixabay
Kako vrućine utiču na naš san, objašnjava fiziolog prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, piše RTS.
Ovih dana većina se žali da lošije spava, što zbog promenljivog vremena, što zbog vrućina. Profesor Dragan Hrnčić priznaje da i sam slabije spava nego obično.
"U letu smo i očekuju nas još i veće temperature, tako da zapravo moramo biti spremni da će takve vremenske prilike, pre svega visoke temperature i vrućine, uticati na naše spavanje. U smislu da ćemo kraće da spavamo, da će nam biti teže da zaspimo i da ćemo se češće buditi tokom noći", navodi profesor.
Napominje da vrućine ne pogoduju spavanju tokom noći, jer da bismo spavali kvalitetno, poželjno je da prostorija u kojoj boravimo bude rashlađenija u odnosu na prostoriju u kojoj boravimo tokom dana.
Naše telo tokom spavanja spušta temperaturu za nekih dva do tri stepena, kada počne da se luči hormon spavanja, melatonin.
"S obzirom na to da teže zaspimo i da teže dolazimo do dubokih faza spavanja, a za kvalitetan i zdrav san je neophodno da imamo određenu količinu dubokog spavanja. E, upravo to duboko spavanje jako teško ostvarujemo u toku vrelih letnjih noći, a pospešujemo i produžavamo nešto duže trajanje onih REM faza u kojima se zapravo dešavaju snovi", objašnjava dr Hrnčić.
Zato su nam tokom letnjih noći snovi življi, vividni, puni boja, čak i nekih noćnih mora.
Ko je osetljiviji na poremećaj sna
Hronični bolesnici su obično podložniji svim promenama vemenskih prilika koje zahtevaju od našeg organizma da se na njih adaptira, što podrazumeva i povećanu potrošnju energije.
Hronični bolesnici imaju smanjen "fiziološki rezervoar", što je za njih dodatni stres.
"Zbog toga je jako bitno da prilagode svoju terapiju. Hronični bolesnici koji dugo vremena uzimaju određenu terapiju, otprilike znaju kako da te stvari nivelišu", napominje doktor.
Tokom hladnijih noći ćemo bolje spavati jer tokom letnjih dana imamo jedan paradoks, a to je da smo pospani tokom dana, a lošije spavamo tokom noći.
To nas uvodi u začarani krug da jedna loša noć traži da nadoknadimo tokom dana taj san, a vrelina tokom dana nas dodatno iscrpljuje, širi krvne sudove, dovodi do pada krvnog pritiska i generalno zbog povećane fizičke aktivnosti nas čini dodatno umornim.
"Hladno vreme, s druge strane, pospešuje kvalitet spavanja i zapravo možemo da kažemo da ovih nekoliko dana ćemo nešto bolje spavati", dodaje dr Hrnčić.
Šta je potrebno za kvalitetan san
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i lekara su da je neophodno sedam do osam sati dnevno spavanja, u zavisnosti od starosne grupe naravno, ili hroniciteta koji osoba ima.
Međutim, jako je važno da spavanje bude usklađeno sa biološkim ritmovima, tim cirkadijalnim ritmom i da pokušamo da oko 11-12 sati uveče odemo na spavanje i da se trudimo da u prostoriji stvorimo uslove za spavanje – da zamračimo prostoriju i da je rashladomo, preporučuje profesor Hrnčić.
"Postoje ljudi koji dobro funkcionišu i sa kraćom količinom spavanja, ali onda ćemo imati posledice u toku dana da ćemo biti pospani, gubitak koncentracije, manja radna učinkovitost. Tako da ukoliko se hronično izlažemo smanjenoj količini spavanja tokom noći, ona nam predstavlja faktor rizika za brojne oboljenja", ističe on.
Deci je potrebno više sna jer, kao što se obično kaže, deca rastu dok spavaju, što je tačno jer se hormon rasta luči tokom sna.
Pročitaj još
Uticaj nedostatka sna
Nema organskog sistema koji ne zahteva određeni period odmora koji dobije tokom spavanja i određeni period oporavka.
Nedostatak spavanja narušava funkcionisanje svih organskih sistema u tom fizičkom smislu.
"U mentalnom smislu postajemo razdražljiviji, može da dovede do brojnih psihijatrijskih manifestacija, a s druge strane utiče i na našu percepciju sveta oko nas", napominje dr Hrnčić.
Studije su pokazale upravo da ukoliko imate loš kvalitet spavanja ili jednu neprospavanu noć, broj nesreća na radu značajno raste posle takve noći. To se vidi i posle naglih vremenskih promena i svega onoga što može da utiče na kvalitet spavanja.
"Radni učinak je svakako značajno slabiji i zbog toga neke kompanije zapravo u svetu i dozvoljavaju određen period odmora, čak i spavanje u toku radnog vremena za osobe kojima je to potrebno. Taj smenski rad je nešto što predstavlja jako veliki zdravstveni problem", naglašava profesor.
Šta da radimo da bismo bolje spavali
Postoji dosta toga što možemo da uradimo kako bismo na prirodan način povećali kvalitet sna i da se izborimo sa letnjim temperaturama.
Jako je bitno da smanjimo stepen fizičke aktivnosti neposredno pre spavanja, naročito leti, jer fizička aktivnost podiže temperaturu tela.
Da prostoriju u kojoj spavamo rashladimo što je moguće bolje. Da poseljina bude pamučna i prozračna. Nikako da ne jedemo dva sata pre odlaska na spavanje. Naravno, ne treba piti kafu u večernjim časovima i mogu se piti određene vrste čaja.
"Naročito je važno da prostorija u kojoj budemo, bude zamračena. Ipak u gradskoj sredini kakva je i Beograd, ali i u drugim sredinama, zapravo postoji nešto što se zove zagađenje svetlošću. Jako velika količina svetlosti noću ulazi u naše prostorije u kojima spavamo i smanjuje količinu melatonina koja je neophodna za kvalitetno spavanje", napominje dr Dragan Hrnčić.
Dobro je i da prostorije budu klimatizovane, ali preporučljivo je da klima ne bude u prostoriji u kojoj spavamo i da nema direktnog uticaja hladnog vazduha, zaključuje prof. dr Dragan Hrnčić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici potvrdili: Stari Rimljani su zaista koristili izmet kao lek
12.02.2026.•
2
Transplantacija stolice je savremena eksperimentalna procedura, ali korišćenje izmeta kao leka nije nimalo moderna ideja.
Osteoartritis se pojavljuje kod sve mlađih osoba
12.02.2026.•
0
Istraživanja sugerišu da se kod mladih, aktivnih ljudi osteoartritis sve češće dijagnostikuje u mnogo ranijim godinama nego što mnogi očekuju.
Ovo je šest grešaka tokom hodanja koje uništavaju kolena
11.02.2026.•
0
Hodanje je izuzetno korisna fizička aktivnost koja može smanjiti rizik od depresije, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.
Vlada Francuske pozvala građane da jedu manje mesa - zbog klimatskih promena
11.02.2026.•
1
Francuska vlada je objavila Nacionalnu strategiju za ishranu, ishranu i klimu (Snanc) do 2030, koja preporučuje građanima da ograniče konzumaciju mesa i prerađevina i pređu na zdraviju ishranu koja manje utiče na klimu.
Vežbanje poboljšava zdravlje, ali ne mora da dovede do gubitka težine
10.02.2026.•
0
Vežbanje donosi mnoge koristi našem telu, ali gubitak težine nije jedna od njih.
Ako ste razmišljali da prestanete da pijete kafu: Ovo su posledice
10.02.2026.•
3
Kod osoba osetljivih na kofein i male količine mogu izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, nervozu i poremećaje sna.
Kafa i čaj sa kofeinom pomažu u smanjenju rizika od demencije
10.02.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje nekoliko šoljica kafe ili čaja sa kofeinom može blago da pomogne u očuvanju moždane funkcije i smanjenju rizika od demencije, saopštili su istraživači.
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Komentari 5
Žile Vinjak
Realista
Niki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar