Vrele letnje noći i problemi sa spavanjem: Kako da se naspavamo?
Spavanje u vrelim letnjim noćima često se pretvara u noćnu moru. Po celu noć vrtimo se u krevetu i kad nekako i zaspimo vrućina nas ponovno sustigne i probudi.
Kako vrućine utiču na naš san, objašnjava fiziolog prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, piše RTS.
Ovih dana većina se žali da lošije spava, što zbog promenljivog vremena, što zbog vrućina. Profesor Dragan Hrnčić priznaje da i sam slabije spava nego obično.
"U letu smo i očekuju nas još i veće temperature, tako da zapravo moramo biti spremni da će takve vremenske prilike, pre svega visoke temperature i vrućine, uticati na naše spavanje. U smislu da ćemo kraće da spavamo, da će nam biti teže da zaspimo i da ćemo se češće buditi tokom noći", navodi profesor.
Napominje da vrućine ne pogoduju spavanju tokom noći, jer da bismo spavali kvalitetno, poželjno je da prostorija u kojoj boravimo bude rashlađenija u odnosu na prostoriju u kojoj boravimo tokom dana.
Naše telo tokom spavanja spušta temperaturu za nekih dva do tri stepena, kada počne da se luči hormon spavanja, melatonin.
"S obzirom na to da teže zaspimo i da teže dolazimo do dubokih faza spavanja, a za kvalitetan i zdrav san je neophodno da imamo određenu količinu dubokog spavanja. E, upravo to duboko spavanje jako teško ostvarujemo u toku vrelih letnjih noći, a pospešujemo i produžavamo nešto duže trajanje onih REM faza u kojima se zapravo dešavaju snovi", objašnjava dr Hrnčić.
Zato su nam tokom letnjih noći snovi življi, vividni, puni boja, čak i nekih noćnih mora.
Ko je osetljiviji na poremećaj sna
Hronični bolesnici su obično podložniji svim promenama vemenskih prilika koje zahtevaju od našeg organizma da se na njih adaptira, što podrazumeva i povećanu potrošnju energije.
Hronični bolesnici imaju smanjen "fiziološki rezervoar", što je za njih dodatni stres.
"Zbog toga je jako bitno da prilagode svoju terapiju. Hronični bolesnici koji dugo vremena uzimaju određenu terapiju, otprilike znaju kako da te stvari nivelišu", napominje doktor.
Tokom hladnijih noći ćemo bolje spavati jer tokom letnjih dana imamo jedan paradoks, a to je da smo pospani tokom dana, a lošije spavamo tokom noći.
To nas uvodi u začarani krug da jedna loša noć traži da nadoknadimo tokom dana taj san, a vrelina tokom dana nas dodatno iscrpljuje, širi krvne sudove, dovodi do pada krvnog pritiska i generalno zbog povećane fizičke aktivnosti nas čini dodatno umornim.
"Hladno vreme, s druge strane, pospešuje kvalitet spavanja i zapravo možemo da kažemo da ovih nekoliko dana ćemo nešto bolje spavati", dodaje dr Hrnčić.
Šta je potrebno za kvalitetan san
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i lekara su da je neophodno sedam do osam sati dnevno spavanja, u zavisnosti od starosne grupe naravno, ili hroniciteta koji osoba ima.
Međutim, jako je važno da spavanje bude usklađeno sa biološkim ritmovima, tim cirkadijalnim ritmom i da pokušamo da oko 11-12 sati uveče odemo na spavanje i da se trudimo da u prostoriji stvorimo uslove za spavanje – da zamračimo prostoriju i da je rashladomo, preporučuje profesor Hrnčić.
"Postoje ljudi koji dobro funkcionišu i sa kraćom količinom spavanja, ali onda ćemo imati posledice u toku dana da ćemo biti pospani, gubitak koncentracije, manja radna učinkovitost. Tako da ukoliko se hronično izlažemo smanjenoj količini spavanja tokom noći, ona nam predstavlja faktor rizika za brojne oboljenja", ističe on.
Deci je potrebno više sna jer, kao što se obično kaže, deca rastu dok spavaju, što je tačno jer se hormon rasta luči tokom sna.
Pročitaj još
Uticaj nedostatka sna
Nema organskog sistema koji ne zahteva određeni period odmora koji dobije tokom spavanja i određeni period oporavka.
Nedostatak spavanja narušava funkcionisanje svih organskih sistema u tom fizičkom smislu.
"U mentalnom smislu postajemo razdražljiviji, može da dovede do brojnih psihijatrijskih manifestacija, a s druge strane utiče i na našu percepciju sveta oko nas", napominje dr Hrnčić.
Studije su pokazale upravo da ukoliko imate loš kvalitet spavanja ili jednu neprospavanu noć, broj nesreća na radu značajno raste posle takve noći. To se vidi i posle naglih vremenskih promena i svega onoga što može da utiče na kvalitet spavanja.
"Radni učinak je svakako značajno slabiji i zbog toga neke kompanije zapravo u svetu i dozvoljavaju određen period odmora, čak i spavanje u toku radnog vremena za osobe kojima je to potrebno. Taj smenski rad je nešto što predstavlja jako veliki zdravstveni problem", naglašava profesor.
Šta da radimo da bismo bolje spavali
Postoji dosta toga što možemo da uradimo kako bismo na prirodan način povećali kvalitet sna i da se izborimo sa letnjim temperaturama.
Jako je bitno da smanjimo stepen fizičke aktivnosti neposredno pre spavanja, naročito leti, jer fizička aktivnost podiže temperaturu tela.
Da prostoriju u kojoj spavamo rashladimo što je moguće bolje. Da poseljina bude pamučna i prozračna. Nikako da ne jedemo dva sata pre odlaska na spavanje. Naravno, ne treba piti kafu u večernjim časovima i mogu se piti određene vrste čaja.
"Naročito je važno da prostorija u kojoj budemo, bude zamračena. Ipak u gradskoj sredini kakva je i Beograd, ali i u drugim sredinama, zapravo postoji nešto što se zove zagađenje svetlošću. Jako velika količina svetlosti noću ulazi u naše prostorije u kojima spavamo i smanjuje količinu melatonina koja je neophodna za kvalitetno spavanje", napominje dr Dragan Hrnčić.
Dobro je i da prostorije budu klimatizovane, ali preporučljivo je da klima ne bude u prostoriji u kojoj spavamo i da nema direktnog uticaja hladnog vazduha, zaključuje prof. dr Dragan Hrnčić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Komentari 5
Žile Vinjak
Realista
Niki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar