Vrele letnje noći i problemi sa spavanjem: Kako da se naspavamo?
Spavanje u vrelim letnjim noćima često se pretvara u noćnu moru. Po celu noć vrtimo se u krevetu i kad nekako i zaspimo vrućina nas ponovno sustigne i probudi.
Foto: Pixabay
Kako vrućine utiču na naš san, objašnjava fiziolog prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, piše RTS.
Ovih dana većina se žali da lošije spava, što zbog promenljivog vremena, što zbog vrućina. Profesor Dragan Hrnčić priznaje da i sam slabije spava nego obično.
"U letu smo i očekuju nas još i veće temperature, tako da zapravo moramo biti spremni da će takve vremenske prilike, pre svega visoke temperature i vrućine, uticati na naše spavanje. U smislu da ćemo kraće da spavamo, da će nam biti teže da zaspimo i da ćemo se češće buditi tokom noći", navodi profesor.
Napominje da vrućine ne pogoduju spavanju tokom noći, jer da bismo spavali kvalitetno, poželjno je da prostorija u kojoj boravimo bude rashlađenija u odnosu na prostoriju u kojoj boravimo tokom dana.
Naše telo tokom spavanja spušta temperaturu za nekih dva do tri stepena, kada počne da se luči hormon spavanja, melatonin.
"S obzirom na to da teže zaspimo i da teže dolazimo do dubokih faza spavanja, a za kvalitetan i zdrav san je neophodno da imamo određenu količinu dubokog spavanja. E, upravo to duboko spavanje jako teško ostvarujemo u toku vrelih letnjih noći, a pospešujemo i produžavamo nešto duže trajanje onih REM faza u kojima se zapravo dešavaju snovi", objašnjava dr Hrnčić.
Zato su nam tokom letnjih noći snovi življi, vividni, puni boja, čak i nekih noćnih mora.
Ko je osetljiviji na poremećaj sna
Hronični bolesnici su obično podložniji svim promenama vemenskih prilika koje zahtevaju od našeg organizma da se na njih adaptira, što podrazumeva i povećanu potrošnju energije.
Hronični bolesnici imaju smanjen "fiziološki rezervoar", što je za njih dodatni stres.
"Zbog toga je jako bitno da prilagode svoju terapiju. Hronični bolesnici koji dugo vremena uzimaju određenu terapiju, otprilike znaju kako da te stvari nivelišu", napominje doktor.
Tokom hladnijih noći ćemo bolje spavati jer tokom letnjih dana imamo jedan paradoks, a to je da smo pospani tokom dana, a lošije spavamo tokom noći.
To nas uvodi u začarani krug da jedna loša noć traži da nadoknadimo tokom dana taj san, a vrelina tokom dana nas dodatno iscrpljuje, širi krvne sudove, dovodi do pada krvnog pritiska i generalno zbog povećane fizičke aktivnosti nas čini dodatno umornim.
"Hladno vreme, s druge strane, pospešuje kvalitet spavanja i zapravo možemo da kažemo da ovih nekoliko dana ćemo nešto bolje spavati", dodaje dr Hrnčić.
Šta je potrebno za kvalitetan san
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i lekara su da je neophodno sedam do osam sati dnevno spavanja, u zavisnosti od starosne grupe naravno, ili hroniciteta koji osoba ima.
Međutim, jako je važno da spavanje bude usklađeno sa biološkim ritmovima, tim cirkadijalnim ritmom i da pokušamo da oko 11-12 sati uveče odemo na spavanje i da se trudimo da u prostoriji stvorimo uslove za spavanje – da zamračimo prostoriju i da je rashladomo, preporučuje profesor Hrnčić.
"Postoje ljudi koji dobro funkcionišu i sa kraćom količinom spavanja, ali onda ćemo imati posledice u toku dana da ćemo biti pospani, gubitak koncentracije, manja radna učinkovitost. Tako da ukoliko se hronično izlažemo smanjenoj količini spavanja tokom noći, ona nam predstavlja faktor rizika za brojne oboljenja", ističe on.
Deci je potrebno više sna jer, kao što se obično kaže, deca rastu dok spavaju, što je tačno jer se hormon rasta luči tokom sna.
Pročitaj još
Uticaj nedostatka sna
Nema organskog sistema koji ne zahteva određeni period odmora koji dobije tokom spavanja i određeni period oporavka.
Nedostatak spavanja narušava funkcionisanje svih organskih sistema u tom fizičkom smislu.
"U mentalnom smislu postajemo razdražljiviji, može da dovede do brojnih psihijatrijskih manifestacija, a s druge strane utiče i na našu percepciju sveta oko nas", napominje dr Hrnčić.
Studije su pokazale upravo da ukoliko imate loš kvalitet spavanja ili jednu neprospavanu noć, broj nesreća na radu značajno raste posle takve noći. To se vidi i posle naglih vremenskih promena i svega onoga što može da utiče na kvalitet spavanja.
"Radni učinak je svakako značajno slabiji i zbog toga neke kompanije zapravo u svetu i dozvoljavaju određen period odmora, čak i spavanje u toku radnog vremena za osobe kojima je to potrebno. Taj smenski rad je nešto što predstavlja jako veliki zdravstveni problem", naglašava profesor.
Šta da radimo da bismo bolje spavali
Postoji dosta toga što možemo da uradimo kako bismo na prirodan način povećali kvalitet sna i da se izborimo sa letnjim temperaturama.
Jako je bitno da smanjimo stepen fizičke aktivnosti neposredno pre spavanja, naročito leti, jer fizička aktivnost podiže temperaturu tela.
Da prostoriju u kojoj spavamo rashladimo što je moguće bolje. Da poseljina bude pamučna i prozračna. Nikako da ne jedemo dva sata pre odlaska na spavanje. Naravno, ne treba piti kafu u večernjim časovima i mogu se piti određene vrste čaja.
"Naročito je važno da prostorija u kojoj budemo, bude zamračena. Ipak u gradskoj sredini kakva je i Beograd, ali i u drugim sredinama, zapravo postoji nešto što se zove zagađenje svetlošću. Jako velika količina svetlosti noću ulazi u naše prostorije u kojima spavamo i smanjuje količinu melatonina koja je neophodna za kvalitetno spavanje", napominje dr Dragan Hrnčić.
Dobro je i da prostorije budu klimatizovane, ali preporučljivo je da klima ne bude u prostoriji u kojoj spavamo i da nema direktnog uticaja hladnog vazduha, zaključuje prof. dr Dragan Hrnčić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
1
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
3
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
4
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Naučnici otkrili koliko bi ljudi najduže mogli da žive ukoliko se zaustavi starenje
26.07.2026.•
3
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Lekari objašnjavaju zašto su moždani udari češći ujutru
26.07.2026.•
0
Moždani udar nastaje kada se u organizmu formira krvni ugrušak ili dođe do začepljenja krvnog suda, zbog čega mozak ne dobija dovoljnu količinu krvi.
Svrab možda ima sopstveni čulni organ
26.07.2026.•
0
Ako vas nešto svrbi, to je najčešće znak da vas telo upozorava da se na koži nalazi nešto što tu ne pripada.
VIDEO: Simulacija pokazuje šta se događa u telu kada se primi injekcija za mršavljenje
26.07.2026.•
0
Lekovi za mršavljenje poslednjih godina postali su izuzetno popularni, ali mnogi ih koriste bez pravog razumevanja procesa koje pokreću u organizmu.
Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
26.07.2026.•
2
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica ili dinja: Koja je bolja za nivo šećera u krvi?
26.07.2026.•
3
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
Komentari 5
Žile Vinjak
Realista
Niki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar