Neke vakcine imaju slabiju efikasnost kod pojedinih osoba u odnosu na druge.
Foto: 021.rs (AbelaPharm)
Na pitanja - zbog čega vakcina ima slabiju efikasnost kod pojedinih osoba i da li je ovaj problem moguće rešiti, odgovara specijalista kliničke farmakologije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu - dr Janko Samardžić.
Svake godine kako se približavamo zimi vakcinacija protiv gripa postaje aktuelna tema. Koliko su sezonske vakcine protiv gripa korisne i ko su pacijenti kojima se savetuje vakcinacija u ovom periodu?
Prve vakcine protiv gripa razvijene su četrdesetih godina 20. veka i od tada se redovno primenjuju, uz stalna unapređenja. Svake godine vakcina se prilagođava aktuelnim sojevima virusa gripa kako bi bila što efikasnija. Danas se preporučuje u gotovo svim zemljama kao osnovna mera prevencije u borbi protiv sezonskog gripa.
Vakcinacija se posebno preporučuje starijim osobama, pacijentima sa hroničnim bolestima, kao što su dijabetes i srčana oboljenja, kao i gojaznim osobama. Takođe, vakcinu bi trebalo da prime zdravstveni radnici i svi koji rade sa rizičnim grupama, poput zaposlenih u staračkim domovima. Kod ovih osoba postoji povećan rizik od komplikacija izazvanih gripom, pa im imunizacija može spasiti život.
Vakcinacija se posebno preporučuje starijim osobama, međutim istraživanja kažu da je kod osoba starijih od 65 godina efikasnost smanjena. Zbog čega onda ova preporuka?
Vakcinacija predstavlja najsigurniji način zaštite od virusa, čime se sprečavaju milioni slučajeva bolesti i komplikacija. Međutim, istina je da efikasnost vakcine može varirati u zavisnosti od starosti, genetike i opšteg zdravstvenog stanja pojedinca.
Kod starijih osoba, imunski sistem slabi sa godinama, a nedostatak vitamina i minerala dodatno otežava njegovo funkcionisanje. Takođe, hronična upala koja je prisutna kod starije populacije, gojaznih i pacijenata sa hroničnim bolestima, može značajno umanjiti efikasnost vakcina. Stoga je važno prepoznati i sprečiti faktore rizika koji mogu da utiču na smanjen odgovor na primenjenu vakcinu.
Tačno je da studije pokazuju da je efikasnost vakcine protiv gripa smanjena kod osoba starijih od 65 godina u poređenju sa mladim zdravim osobama. Smatra se da je vakcinacija protiv gripa efikasna kod manje od 50% starijih osoba, dok je stepen efikasnosti značajno veći kod mlađih vakcinisanih osoba i iznosi 70-90 %. Osim toga, trajanje zaštite nakon vakcinacije kod starijih osoba može biti smanjeno.
Postoje, međutim, razlozi zbog čega kod starijih osoba dolazi do slabije reakcije. Razlog je promena imunskog sistema tokom starenja, ali i prisustvo pridruženih bolesti. Takođe, jedan od značajnih faktora smanjene efikasnosti primenjene vakcine može biti deficit (nedostatak) pojedinih mikronutrijenata – vitamina i minerala.
Naime, dugotrajan nedostatak ovih malih, ali izuzento važnih molekula može biti povezan sa oslabljenim imunskim odgovorom, povećanom sklonošću ka infekcijama i smanjenim odgovorom organizma nakon primenjene vakcine protiv gripa.
U kakvoj su vezi vitamini i vakcinacija?
Veza između mikronutrijenata i imunskog sistema je dobro ispitana. Brojni vitamini, poput vitamina D, C i B kompleksa, kao i minerali, poput gvožđa, cinka, selena, bakra i mangana doprinose jačanju imuniteta i podrška prirodnom i stečenom imunitetu.
Da li postoji mogućnost da se poveća efikasnost vakcine protiv sezonskog gripa?
Već smo rekli da se svake godine vakcina prilagođava aktuelnim sojevima virusa protiv gripa kako bi bila efikasnija. Dodatno, najnovija istraživanja upućuju na značaj suplementacije vitaminima i mineralima. U nedavno objavljenoj studiji pokazano je da odgovarajuća suplementacija vitaminima D i C i oligoelementima cinkom, selenom, manganom i aminokiselinom N-acetil cistein (NAC), poboljšava vakcinalni imunski odgovor, povećavajući efikasnost IgG antitela, kao i bolji ćelijski odgovor T limfocita, koji je ključan u borbi protiv virusa.
Uzimajući u obzir literaturne podatke i rezultate studija, možemo zaključiti da je primena odgovarajućih vitamina i minerala od velikog značaja kako bi se obezbedila optimalna podrška imunskom sistemu i optimizovala efikasnost vakcine protiv gripa. U tom smislu, preporučuje se primena 1 tablete dnevno BiVits ACTIVA Recovery za prevenciju virusih infekcija i podsticanje oporavka organizma nakon infekcije.
Kombinacija aktivnih sastojaka za koju se pokazalo da poboljšava vakcinalni imunski odgovor nalazi se u odgovarajućem odnosu u preparatu Bivits® ACTIVA Recovery i može biti efikasna nutritivna strategija ne samo za jačanje imunog sistema, već i za optimizaciju vakcinalnog odgovora, što je od posebne važnosti u grupi starijih osoba i pacijenata sa hroničnim oboljenjima.
Povišen nivo hormona kortizola mogao bi da objasni zašto kod velikog broja ljudi krvni pritisak ostaje visok uprkos terapiji, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan od predloga više od 20 organizacija civilnog društva, među kojima je oko 10 udruženja i saveza pacijenata, za unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji.
Otvaranje estetske ordinacije u tržnom centru u Duizburgu izazvalo je polemike nakon što je ta ordinacija ponudila besplatne botoks tretmane u prva dva sata rada, dok lekari upozoravaju na rizike.
Loša adherenca, odnosno nepridržavanje propisanog plana lečenja, jedan je od najvećih izazova javnog zdravlja posebno kod hroničnih, često asimptomatskih bolesti kao što su hipertenzija, dislipidemija i dijabetes.
Kada živite sa partnerom, možda delite više od istog doma, načina života i interesovanja. Možda delite i različite mikroskopske organizme koji žive na i u vama.
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su izveštaj u kojem su naveli da je u Velikoj Britaniji u periodu od godinu dana od meningitisa preminulo 159 osoba.
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Više od 250.000 ljudi širom sveta svake godine umre od meningitisa, a od toga su više od trećine deca mlađa od pet godina, najčešće u Africi, navodi se u najnovijoj britanskoj studiji prenetoj danas u časopisu Lanset.
Imati višak masnog tkiva u predelu stomaka i istovremeno smanjenu mišićnu masu može povećati rizik od smrti za čak 83 odsto, pokazuje novo istraživanje.
Magnezijum je svuda. Na policama apoteka, u preporukama nutricionista, u grupama na društvenim mrežama gde ljudi dele iskustva o boljem snu, manje grčeva i stabilnijem raspoloženju.
Kada je reč o različitim upalama u organizmu, mnoge osobe ozbiljnije shvataju savete lekara, a jedna od mogućih upala je upala arterija na koju je bitno obratiti pažnju.
.jpg "Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje")
.jpg "Da li je magnezijum zdrav za sve?")
