Neke vakcine imaju slabiju efikasnost kod pojedinih osoba u odnosu na druge.
Foto: 021.rs (AbelaPharm)
Na pitanja - zbog čega vakcina ima slabiju efikasnost kod pojedinih osoba i da li je ovaj problem moguće rešiti, odgovara specijalista kliničke farmakologije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu - dr Janko Samardžić.
Svake godine kako se približavamo zimi vakcinacija protiv gripa postaje aktuelna tema. Koliko su sezonske vakcine protiv gripa korisne i ko su pacijenti kojima se savetuje vakcinacija u ovom periodu?
Prve vakcine protiv gripa razvijene su četrdesetih godina 20. veka i od tada se redovno primenjuju, uz stalna unapređenja. Svake godine vakcina se prilagođava aktuelnim sojevima virusa gripa kako bi bila što efikasnija. Danas se preporučuje u gotovo svim zemljama kao osnovna mera prevencije u borbi protiv sezonskog gripa.
Vakcinacija se posebno preporučuje starijim osobama, pacijentima sa hroničnim bolestima, kao što su dijabetes i srčana oboljenja, kao i gojaznim osobama. Takođe, vakcinu bi trebalo da prime zdravstveni radnici i svi koji rade sa rizičnim grupama, poput zaposlenih u staračkim domovima. Kod ovih osoba postoji povećan rizik od komplikacija izazvanih gripom, pa im imunizacija može spasiti život.
Vakcinacija se posebno preporučuje starijim osobama, međutim istraživanja kažu da je kod osoba starijih od 65 godina efikasnost smanjena. Zbog čega onda ova preporuka?
Vakcinacija predstavlja najsigurniji način zaštite od virusa, čime se sprečavaju milioni slučajeva bolesti i komplikacija. Međutim, istina je da efikasnost vakcine može varirati u zavisnosti od starosti, genetike i opšteg zdravstvenog stanja pojedinca.
Kod starijih osoba, imunski sistem slabi sa godinama, a nedostatak vitamina i minerala dodatno otežava njegovo funkcionisanje. Takođe, hronična upala koja je prisutna kod starije populacije, gojaznih i pacijenata sa hroničnim bolestima, može značajno umanjiti efikasnost vakcina. Stoga je važno prepoznati i sprečiti faktore rizika koji mogu da utiču na smanjen odgovor na primenjenu vakcinu.
Tačno je da studije pokazuju da je efikasnost vakcine protiv gripa smanjena kod osoba starijih od 65 godina u poređenju sa mladim zdravim osobama. Smatra se da je vakcinacija protiv gripa efikasna kod manje od 50% starijih osoba, dok je stepen efikasnosti značajno veći kod mlađih vakcinisanih osoba i iznosi 70-90 %. Osim toga, trajanje zaštite nakon vakcinacije kod starijih osoba može biti smanjeno.
Postoje, međutim, razlozi zbog čega kod starijih osoba dolazi do slabije reakcije. Razlog je promena imunskog sistema tokom starenja, ali i prisustvo pridruženih bolesti. Takođe, jedan od značajnih faktora smanjene efikasnosti primenjene vakcine može biti deficit (nedostatak) pojedinih mikronutrijenata – vitamina i minerala.
Naime, dugotrajan nedostatak ovih malih, ali izuzento važnih molekula može biti povezan sa oslabljenim imunskim odgovorom, povećanom sklonošću ka infekcijama i smanjenim odgovorom organizma nakon primenjene vakcine protiv gripa.
U kakvoj su vezi vitamini i vakcinacija?
Veza između mikronutrijenata i imunskog sistema je dobro ispitana. Brojni vitamini, poput vitamina D, C i B kompleksa, kao i minerali, poput gvožđa, cinka, selena, bakra i mangana doprinose jačanju imuniteta i podrška prirodnom i stečenom imunitetu.
Da li postoji mogućnost da se poveća efikasnost vakcine protiv sezonskog gripa?
Već smo rekli da se svake godine vakcina prilagođava aktuelnim sojevima virusa protiv gripa kako bi bila efikasnija. Dodatno, najnovija istraživanja upućuju na značaj suplementacije vitaminima i mineralima. U nedavno objavljenoj studiji pokazano je da odgovarajuća suplementacija vitaminima D i C i oligoelementima cinkom, selenom, manganom i aminokiselinom N-acetil cistein (NAC), poboljšava vakcinalni imunski odgovor, povećavajući efikasnost IgG antitela, kao i bolji ćelijski odgovor T limfocita, koji je ključan u borbi protiv virusa.
Uzimajući u obzir literaturne podatke i rezultate studija, možemo zaključiti da je primena odgovarajućih vitamina i minerala od velikog značaja kako bi se obezbedila optimalna podrška imunskom sistemu i optimizovala efikasnost vakcine protiv gripa. U tom smislu, preporučuje se primena 1 tablete dnevno BiVits ACTIVA Recovery za prevenciju virusih infekcija i podsticanje oporavka organizma nakon infekcije.
Kombinacija aktivnih sastojaka za koju se pokazalo da poboljšava vakcinalni imunski odgovor nalazi se u odgovarajućem odnosu u preparatu Bivits® ACTIVA Recovery i može biti efikasna nutritivna strategija ne samo za jačanje imunog sistema, već i za optimizaciju vakcinalnog odgovora, što je od posebne važnosti u grupi starijih osoba i pacijenata sa hroničnim oboljenjima.
Međunarodni tim istraživača, predvođen španskim naučnicima, po prvi put je stvorio organoide ljudskih bubrega, kombinovao ih sa bubrezima svinje i potom ih uspešno presadio u telo životinje.
Posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i pojača imunološki sistem, objavljeno je u prvoj studiji te vrste koju je uradio Kraljevski koledž iz Londona.
Kako sve više Amerikanaca koristi GLP-1 lekove poput Ozempika i Vegovija, restorani reaguju - smanjuju porcije, prilagođavaju menije i redefinišu kako izgleda "zadovoljavajući obrok".
Sezona gripe uveliko je u toku, a sa njom dolazi i naša potreba da sačuvamo i ojačamo imunitet. Tu i jedan poznati mineral može mnogo da pomogne - jod.
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
U nesvakidašnjoj hirurškoj proceduri, 65-godišnja pacijentkinja obolela od Parkinsonove bolesti svirala je klarinet dok su joj lekari stimulisali mozak električnim impulsima, kako bi pratili trenutne efekte operacije.
Ljudi koji redovno preskaču doručak imaju značajno veći rizik od razvoja metaboličkog sindroma - grupe stanja koja povećavaju verovatnoću srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
Naučnici iz Australije potvrdili su svojim najnovijim istraživanjima dugogodišnju teoriju da osobe koje boluju od šizofrenije "čuju glasove" u glavi jer pogrešno tumače svoj unutrašnji govor kao spoljašnji.
Lek izveden iz vitamina K koji usporava napredovanje Alchajmerove bolesti ili ublažava njene simptome ne bi samo poboljšao kvalitet života, već bi i smanjio troškove zdravstvene nege i brige o obolelima.
