Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike
Milioni ljudi u svetu umiru usled direktnih bakterijskih infekcija, naročito kada bakterije razviju otpornost na antibiotike koje koristimo za njihovo lečenje.
Foto: Pixabay
Upravo ta otpornost na lekove čini ih posebno smrtonosnim.
Najnoviji podaci nisu ohrabrujući. Pojava nekoliko vrsta bakterija otpornih na lekove predstavlja ozbiljan problem za zdravstvene sisteme širom sveta, posebno u zemljama sa srednjim i niskim prihodima.
Procenjuje se da je bakterijska antimikrobna rezistencija (AMR) direktno odgovorna za 1,27 miliona smrtnih slučajeva na globalnom nivou u 2019. godini i može biti povezana sa ukupno 4,95 miliona smrtnih slučajeva, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prenosi Dojče vele.
U ovom tekstu fokus je na otpornost na antibiotike. Možda ste čuli za termin antimikrobna rezistencija (AMR). AMR se odnosi na sve vrste mikroorganizama - sitne žive organizme, koja uključuje bakterije, ali i parazite, viruse i gljivice, koji su se adaptirali da odole uobičajenim medicinskim tretmanima.
Jednostavno rečeno, lekovi više ne deluju kao ranije, a mi se borimo da pronađemo nove koji će lečiti bolesti. Čak i uobičajene infekcije, poput urinarnih, mogu postati smrtonosne ako se ne leče.
Kako SZO rangira opasne bakterije
Svetska zdravstvena organizacija prati i rangira bakterije prema različitim kriterijumima, kao što su stopa smrtnosti, učestalost infekcija, "zdravstveni teret" koji ne vodi smrti, trend otpornosti, prenosivost, mogućnosti prevencije, mogućnosti lečenja, dostupnost novih lekova u razvoju.
Bakterije dobijaju ocenu po svakom kriterijumu, a zatim se rangiraju. Lista za 2024. uključuje dve desetine prioritetnih patogena.
1. Klebsijela pneumonije (klebsiella pneumoniae)
Klebsijela je vrsta bakterije koja se nalazi u crevima i ljudskoj stolici. Može izazvati upalu pluća, infekcije krvotoka, rane ili mesta hirurških intervencija, ali i meningitis, ukoliko uđe u nervni sistem.
Može postati takozvana "superbakterija", koja brzo se širi i postaje otporna na većinu dostupnih lekova. Posebno je otporna na karbapenem, tzv. "antibiotik poslednjeg izbora", koji se koristi kada svi drugi tretmani ne deluju. Takođe je otporna na cefalosporine treće generacije.
2. Ešerihija koli (escherichia coli)
Poput Klepsijele, ešerihija koli obično se nalaze u crevima ljudi i životinja, kao i u okolini, hrani i vodi.
Većina vrsta te bakterije je bezopasna, ali neke mogu izazvati bolesti, uključujući dijareju, urinarne infekcije, upalu pluća i sepsu. Tokom Letnjih olimpijskih igara 2024. u Francuskoj, primećena je njena visoka koncentracija u reci Seni.
Otporna je na cefalosporine treće generacije, često prepisivani antibiotik, koji se koristi i za lečenje polno prenosivih infekcija poput gonoreje. Takođe je otporna na karbapeneme.
3. Acinetobakter baumani (acinetobacter baumannii)
Još 2012. godine istraživači su ovu bakteriju opisali kao "bakterijskog patogena u usponu", povezanog sa infekcijama stečenim u bolnicama.
Pacijenti sa oslabljenim imunološkim sistemom, ili oni koji su hospitalizovani duže od 90 dana, imaju visok rizik od infekcije. Otporna je na karbapeneme.
4. Mikobakterijum tuberkulozis (mycobacterium tuberculosis - TB)
Ova bakterija izaziva tuberkulozu, potencijalno smrtonosnu bakterijsku infekciju pluća, zbog koje je 2023. godine preminulo 1,25 miliona ljudi, uključujući i 161.000 osoba sa HIV-om.
SZO navodi da je "TB verovatno ponovo postala vodeći uzrok smrti u svetu, tri godine nakon što ju je na tom mestu zamenio kovid19".
Mikobakterijum tuberkulozis je otporna na rifampicin - antibiotik koji se koristi za lečenje tuberkuloze i lepre.
5. Salmonela tifi (salmonella typhi)
Salmonela tifi izaziva tifus, opasnu bolest koja ugrožava život. Najviše pogađa ljude u regionima sa lošom higijenom i nesigurnim izvorima vode i hrane, poput delova Azije, Afrike i Latinske Amerike.
CDC procenjuje da godišnje ima oko devet miliona slučajeva tifusa širom sveta. Ova bakterija je otporna na fluorohinolone – antibiotike širokog spektra, čija je upotreba ograničena zbog ozbiljnih nuspojava.
6. Vrste šigela (shigella)
Postoje četiri vrste šigela: šigela soni (Shigella sonnei), šigela fleksneri (Shigella flexneri), šigela bojdi (Shigella boydii), i šigela dizenterija (Shigella dysenteriae). One izazivaju dijareju, bolove u stomaku i groznicu. Šire se preko kontaminirane hrane i vode, ali i tokom seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. Ove bakterije su otporne na fluorohinolone.
Vrste šigela, koje su otporne na skoro sve klase antimikrobnih lekova, sve su rasprostranjenije i globalno dominantne. Najveći teret bolesti je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je higijena loša.
7. Enterokokus fecijum (enterococcus faecium)
Ova bakterija živi u crevnoj flori, poznatoj i kao mikrobiom. Može izazvati ozbiljne bolesti kod osoba sa dijabetesom ili hroničnim oboljenjem bubrega.
Ukoliko dospe u delove tela izvan creva, može izazvati i urinarne infekcije i infekcije nervnog sistema. Otporna je na vankomicin - antibiotik koji se takođe koristi za lečenje infekcija izazvanih stafilokokama, koje su takođe otporne na lekove.
Pročitaj još
8. Pseudomonas eruginoza (pseudomonas aeruginosa)
Pseudomonas eruginoza izaziva infekcije krvi, pluća, urinarnog trakta i drugih delova tela, i to često posle operacija u bolnicama.
Ove bakterije su otporne na više lekova (MDR), uključujući karbapeneme. Infekcije ovom bakterijom posebno su opasne kod imunokompromitovanih pacijenata. Uprkos tome što je pomerena sa "kritičnog" na "visok" prioritet, i dalje izaziva zabrinutost zbog svog profila otpornosti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
7
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar