Profesor hemijskog fakulteta: U vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata
Iako su postrojenja za odsumporavanje rade u termoelektranama, zagađenje vazduha se povećalo a zagađenja toksičnim i kancerogenim materijama i dalje se ne mere u Srbiji.
"Imajući u vidu šta se sve radi samo u Beogradu i kakvih divljih reciklažnih sistema ima, postoji opravdana bojazan da u vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata, a da to zapravo ne znamo kako utiče na vazduh i sve nas", kaže za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.
Osim zraka sunca, Nikoljdan u Beogradu je obeležilo i veliko zagađenje vazduha koja je baš zbog sunčevog sjaja bila više nego vidljivo u vidu magle od smoga.
Magla je bila gušća pri površini, dok je na višim spratovima oblakodera bila ređa i to bilo vidjivo golim okom.
Dan kasnije sunca nije bilo ali je vlažnost bila velika što je omogućilo da još jedan dan građani Beograda provedu dišući prekomerno zagađen vazduh koji se opisuje kao loš, veoma loš ili opasan.
Koliko dugo će se nastaviti trend ekstremnog zagađenja vazduha u Srbiji zavisi jedino od prirode, pre svega od vetra, a njegovo odsustvo, dovodi do meteoroloških uslova za stvaranje PM čestica.
"Potrebno je da postoji temperaturna inverzija, odnosno da imamo hladan vazduh koji se dugo zadržava u donjim delovima atmosfere, odnosno pri zemlji, jer je teži. Zato leti kada takođe imamo rad termoelektrana, nemamo zagađenje, jer su tada visoke temperature, pa sumpor dioksid pre nego što napravi PM česticu ode u gornji deo atmosfere", počinje razgovor za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.
Kišica povećala zagađenje
Kako kaže, blaga kiša koja je padala dan posle Svetog Nikole proizvela je idealne uslove da se što veća količina sumpor trioksida prevede u sumpornu kiselinu.
Ovakva situacija uobičajena u velikoj većini gradova u Srbiji, a takvo stanje je godinama iako su na dve termoelektrane postavljena postrojenja za odsumporavanje koja bi trebalo skoro u potpunosti da smanje zagađenje ili – 30 puta, koliko su rekli ministarka Dubravka Đedović-Handanović i stručnjaci iz TE Kostolac B. Ministarka je izjavila da će više od 90 odsto termokapaciteta, biti potpuno ekološki prihvatljivi i na nivou evropskih i srpskih standarda.
Jovančićević kaže da je očigledno da rezultata nema. Naprotiv pokazalo se da se koncentracija PM čestica povećala. Tako je TE Kostolac u 2023. godini emitovala skoro 10.000 više sumpor-dioksida nego 2022. godine, iako postrojenje radi od 2021. godine. On kaže da su u pitanju postrojenja koja koriste kalcijum oksid, a iako je u pitanju osetljiv proces, to je metoda koja se koristi širom sveta.
"Ona podrazumeva iskustvo u radu i veliko znanje. Zašto ne rade dobro, ne znamo zvanično, ali vidimo zagađenje. Odgovornost je pre svega na Elektroprivredi Srbije (EPS)", dodaje sagovornik N1.
Postrojenja za odsumporavanje u TENT-u koštalo je građane Srbije 220 miliona evra.
Zašto se ne mere kancerogeni polutanti?
Osim misterije postrojenja za odsumporavanje, Jovančićević podseća na još jednu – to su kancerogeni organski polutanti, pošto u Srbiji ne postoji adekvatan i pravovremen sistem koji bi detektovao kakva jedinjenja sagorevaju i koliko su štetna.
"Radi se o policikličnim i aromatičnim ugljovodonicima, dioksinima i furanima. Oni su kancerogeni i toksični. Imajući u vidu šta se sve radi samo u Beogradu i kakvih divljih reciklažnih sistema ima, postoji opravdana bojazan da u vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata, a da to zapravo ne znamo kako utiče na vazduh i sve nas", navodi profesor.
On podseća da su se početkom godine desila dva požara u kojima su izgoreli "kineski" tržni centar i skladište plastične robe poreklom iz Kine.
Jovančićević kaže da je plastika polimer i sagorevanjem jednog takvog proizvoda mogu da se oslobađaju vrlo opasni dioksini i furani.
"Ako bi se takvi procesi odigravali na temperaturi od 1200 ili 1400 stepeni Celzijusa ne bi bilo bojazni, jer bi ta plastična masa sagorela do ne toliko opasnih ugljen dioksida i vode. Međutim, u ovakvim požarima postoje različite temperature u različitim delovima požara… Možda u središnjim delovima požara i imate toliko visoke temperature, dok se u perifernim delovima temperatura kreće od 300 do 500 stepeni. Čime se stvaraju izvanredni uslovi za nepotpuno sagorevanje", rekao je posle tih požara Jovančićević za N1.
Nadležni tih dana nisu govorili o zagađenju, dioksinima i furanima, ali su zato isticali da nema povećane koncentracije PM čestica, što je bilo i očekivano.
"Imajući u vidu sve ovo, Agencija za zaštitu životne sredine bi morala da razvije tu metodu, na rutinskom, svakodnevnom niovu, a ne istraživačkom. Da građane u svakom trenutku izveštava o organskim polutantima", navodi Jovančićević.
Pročitaj još
.JPG "Vazduh u Novom Sadu \"prekomerno zagađen\", ali se popravio: Čestice koje udišemo")
Kao razlog zašto naša vlast ne čini ništa po ovom pitanju, on kaže da je možda u pitanju namera.
"Ako bi radili po Arhuskoj konvenciji, morali bi da obaveste javnost o rezultatima, a onda bi morali i da objašnjavaju građanima kao je došlo do zagađenja. Ovako rezultata nema, oni su mirni i kao da nije važno što imamo toksična i kancerogena jedinjenja iz vazduha. U svakom slučaju, neodgovorno ponašanje. Možemo da se pitamo zašto je u Nemačkoj normalno da čovek doživi 85 godina, a u Srbiji da bude srećan ako dočeka penziju sa 65", zaključio je profesor Jovančićević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
1
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
0
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Komentari 4
Biološkinja
A onda će ova banda korumpiranih ubica opet reći da je za sve kriv osiromašen uranijum.
predrag
Tu je cela Serbia, stranci ..a grad se ne siri nego dizu naselja unutar naselja, zelenila sve manje. Tako ne placaju dodatnu infrastrukturu, a m2 je skuplji na uzim lokacijama.
Tj za zagadjenost pitati gradskog urbanistu, a ovaj da pita Vladu.
Mile
Ko kontrolise sta se lozi u objektima, malih i velikih zanatskih radionica, naravno niko. Lozi se sve i svasta od guma preko plastike do starog preradjenog ulja. Sagorevanje starog ulja je uzelo maha i nanosi ogromnu stetu nasem okruzenju i nama. Inspekcije i instituti za merenje se moraju probuditi a drzava ih mora nagraditi za taj rad.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar