"Bolest poljupca" može biti indikator za razvoj multiple skleroze
Infektivna mononukleoza, virusna bolest poznata pod romantičnim, ali obmanjujućim nadimkom "bolest poljupca", uglavnom je benigna i prolazna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Međutim, iza nje se krije virus koji naučnici sve više povezuju sa mnogo ozbiljnijim stanjima - uključujući multiplu sklerozu (MS), ozbiljnu neurodegenerativnu bolest koja pogađa skoro tri miliona ljudi širom sveta, piše Zdravlje Hina.
Prema rezultatima velike studije koju su sproveli naučnici sa Harvarda, objavljene u prestižnom časopisu "Science", uzročnik mononukleoze - Epštajn-Barov virus (EBV) - mogao bi biti ključni faktor u razvoju multiple skleroze.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za razvoj prevencije i terapija usmerenih ne samo na virus, već i na sprečavanje jedne od najzagonetnijih autoimunih bolesti modernog doba, piše N1.
Šta je tačno mononukleoza?
Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest koju u čak 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus, član porodice herpesvirusa, poznat i kao humani herpesvirus tipa 4.
Drugi mogući uzroci uključuju citomegalovirus (CMV) i, retko, parazite kao što je Toxoplasma gondii.
Bolest se najčešće javlja kod adolescenata i mladih odraslih, posebno između 15. i 25. godine, dok se kod dece infekcija često javlja tiho, bez značajnih simptoma.
Kod odraslih koji prvi put dođu u kontakt sa virusom, simptomi mogu biti izraženiji, a oporavak može trajati duže.
Pročitaj još
Mononukleoza se naziva "bolest poljupca" zbog načina prenošenja - najčešće putem pljuvačke.
Virus se takođe može preneti putem krvi, seksa, transfuzije ili transplantacije organa, ali najčešći put ostaje bliski fizički kontakt - ljubljenje, deljenje pribora za jelo, igračaka ili čaša.
Uzorak krvi koji sadrži uzročnika mononukleoze - Epštajn-Barov virus.
Kako prepoznati bolest?
Bolest obično počinje nejasnim simptomima: gubitkom energije, apatijom, povišenom telesnom temperaturom i bolovima u mišićima.
Zatim se razvijaju izraženiji simptomi, kao što su crvenilo i bol u grlu, otečeni limfni čvorovi na vratu, povišena telesna temperatura (često iznad 39 °C), uvećana jetra i slezina i osip sličan onom kod malih boginja.
Kod dece, simptomi mogu biti blagi i lako se mogu zameniti sa običnom virusnom infekcijom.
Specifičnost mononukleoze je u nalazu krvi - karakteristična pojava takozvanih atipičnih limfocita, kao i povećan broj leukocita.
U ranim fazama bolesti, analize krvi za enzime jetre često pokazuju blago povišene vrednosti, što može ukazivati na prolazno oštećenje jetre.
Simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom, a kod većine pacijenata bolest traje od dve do šest nedelja. Umor i slabost mogu trajati nekoliko meseci, posebno kod odraslih.
Komplikacije su retke, ali moguće
Iako se mononukleoza u većini slučajeva smatra blagom bolešću, kod određenog broja pacijenata mogu se javiti komplikacije. Najčešći među njima su ruptura slezine, hepatitis, upala pluća, anemija, trombocitopenija i neurološke komplikacije poput meningitisa ili encefalitisa.
Zbog uvećane slezine, koja je posebno osetljiva u akutnoj fazi bolesti, savetuje se izbegavanje fizičkih aktivnosti koje uključuju naprezanje trbušnog zida - poput kontaktnih sportova - najmanje četiri nedelje nakon dijagnoze.
Lečenje je simptomatsko: odmor, hidratacija i snižavanje temperature. Antibiotici se ne koriste jer je u pitanju virusna infekcija, osim ako ne postoji bakterijska superinfekcija (npr. streptokokna angina).
Hrvatski podaci - infekcija je češća nego što se mislilo
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u Hrvatskoj je 2022. godine prijavljeno 515 slučajeva infektivne mononukleoze, dok je 2023. godine broj porastao na 1.030 slučajeva - gotovo dvostruko.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne odražavaju stvarnu rasprostranjenost bolesti.
"Mononukleoza je mnogo češća nego što pokazuju zvanični podaci. Veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen jer su simptomi blagi ili odsutni. To nije neuobičajeno povećanje, već bolja dijagnoza ili slučajno kolebanje", objašnjava prof. dr Goran Tešović, specijalista za infektivne bolesti u detinjstvu.
Procenjuje se da je većina odraslih - između 90 i 95 procenata - već inficirana EPB virusom do 30. godine, često ne znajući da su imali mononukleozu.
Kada jednom uđe u telo, virus ostaje u njemu doživotno, u stanju latentnosti, i povremeno se može reaktivirati.
Epitelijalni virus (EPV) i multipla skleroza - šta kaže nauka?
Multipla skleroza je hronična inflamatorna bolest centralnog nervnog sistema, kod koje imuni sistem napada mijelinsku membranu nervnih vlakana, uzrokujući poremećaje u prenosu impulsa.
To dovodi do raznih neuroloških simptoma - od gubitka osećaja i slabosti u udovima, do poremećaja vida, ravnoteže i kognitivnih funkcija. U najtežim oblicima, Bolest može dovesti do potpune nepokretnosti.
Uzroci multiple skleroze dugo su ostali nejasni, a sumnjalo se na kombinaciju genetske predispozicije i faktora okoline. Ali nova studija sa Harvarda snažno ukazuje na Epštajn-Barov virus kao glavnog kandidata za okidač ove bolesti.
Naučnici su analizirali više od deset miliona vojnih evidencija SAD i fokusirali se na 955 osoba kojima je dijagnostikovana multipla skleroza tokom vojne službe.
Uporedili su serološke uzorke prikupljene svake dve godine, analizirali prisustvo EPV-a i uporedili ga sa naknadnim razvojem bolesti.
Rezultati su pokazali da se rizik od multiple skleroze povećava čak 32 puta nakon EPV infekcije. Nijedan drugi virus, uključujući citomegalovirus, nije pokazao takvu povezanost.
"Godinama istražujemo vezu između EBV-a i multiple skleroze, ali ovo je prvi dokaz koji jasno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu. Ovo otkriće otvara vrata prevenciji - ako bismo mogli da sprečimo EBV infekciju, mogli bismo da sprečimo i multiplu sklerozu", rekao je prof. Alberto Ašerio, šef istraživanja sa Harvarda.
Ali sprečavanje EBV-a nije lak zadatak. Virus je veoma rasprostranjen i trenutno ne postoji vakcina niti specifična antivirusna terapija protiv njega.
Vakcina - ključ budućnosti?
Postoji nada u razvoj vakcine protiv virusa Epštajn-Bar. Farmaceutske kompanije godinama rade na razvoju takvih vakcina, a napredak u tehnologiji mRNK, koja se takođe koristi za kovid vakcine, dodatno je ubrzao istraživanje.
Vakcina protiv EPV-a ne bi imala samo efekat na mononukleozu - bolest koja, iako uglavnom blaga, može oslabiti telo nedeljama - već bi potencijalno sprečila i multiplu sklerozu i neke oblike limfoma povezane sa EPV-om.
"Budućnost prevencije multiple skleroze verovatno leži u suzbijanju EPB infekcije. Ako razvijemo efikasnu vakcinu, to bi mogla biti istorijska prekretnica u neurologiji", ističe Ašerio.
Kako se zaštititi?
Pošto je EPV prisutan kod većine odraslih, potpuna zaštita nije moguća. Međutim, higijenske mere mogu pomoći u smanjenju prenosa virusa među decom i mladima. To uključuje izbegavanje deljenja pribora za jelo, pića i ličnih predmeta i pranje ruku i dečjih igračaka. Iako je prevencija mononukleoze ograničena, edukacija može pomoći u ranom prepoznavanju i blagovremenom reagovanju na simptome.
Infektivna mononukleoza ostaje bolest sa dva lica - jedno je uglavnom bezopasno, drugo može biti mnogo ozbiljnije nego što se dugo verovalo. Dok čekamo razvoj vakcine i dodatna istraživanja, važno je nastaviti da pratimo nova naučna saznanja i prepoznamo potencijalni značaj ovog "nevidljivog" virusa u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ako se potvrde nalazi studije sa Harvarda, borba protiv virusa Epštajn-Bar jednog dana bi mogla postati borba protiv multiple skleroze - korak bliže zdravijem i lakšem životu za milione ljudi širom sveta.
Deca dele obroke iz zajedničkih činija, što može izazvati mononukleozu.
Trenutni status razvoja vakcine protiv EPV-a
- Moderna razvija mRNK vakcinu koja je u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Centar za rak Fred Hačinson testira vakcinu zasnovanu na gH/gL proteinima EBV-a, koja je pokazala ograničenu zaštitu od srodnog virusa kod rezus makakija u laboratorijskim modelima.
- ModeX Therapeutics, u saradnji sa Merck-om, razvija vakcinu koja je takođe u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Australijski istraživači iz Berghofer instituta QIMR razvili su vakcinu koja cilja više delova virusa i pokazala je jak, dugotrajan imunitet u laboratorijskim modelima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
1
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
3
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Nije svejedno kad pijete kafu: Koje je najbolje vreme?
06.05.2026.•
1
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
05.05.2026.•
2
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Koji suplementi u menopauzi zaista pomažu: Šta pokazuju istraživanja?
04.05.2026.•
0
Iako je tržište preplavljeno proizvodima koji obećavaju olakšanje simptoma menopauze, naučni dokazi ukazuju da samo neki od njih imaju stvarni efekat.
Zašto se masnoća nakuplja oko stomaka?
04.05.2026.•
4
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe umrle na kruzeru u Atlantskom okeanu: Sumnja se na hantavirus
04.05.2026.•
2
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
1
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Komentari 1
Sara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar