"Bolest poljupca" može biti indikator za razvoj multiple skleroze
Infektivna mononukleoza, virusna bolest poznata pod romantičnim, ali obmanjujućim nadimkom "bolest poljupca", uglavnom je benigna i prolazna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Međutim, iza nje se krije virus koji naučnici sve više povezuju sa mnogo ozbiljnijim stanjima - uključujući multiplu sklerozu (MS), ozbiljnu neurodegenerativnu bolest koja pogađa skoro tri miliona ljudi širom sveta, piše Zdravlje Hina.
Prema rezultatima velike studije koju su sproveli naučnici sa Harvarda, objavljene u prestižnom časopisu "Science", uzročnik mononukleoze - Epštajn-Barov virus (EBV) - mogao bi biti ključni faktor u razvoju multiple skleroze.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za razvoj prevencije i terapija usmerenih ne samo na virus, već i na sprečavanje jedne od najzagonetnijih autoimunih bolesti modernog doba, piše N1.
Šta je tačno mononukleoza?
Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest koju u čak 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus, član porodice herpesvirusa, poznat i kao humani herpesvirus tipa 4.
Drugi mogući uzroci uključuju citomegalovirus (CMV) i, retko, parazite kao što je Toxoplasma gondii.
Bolest se najčešće javlja kod adolescenata i mladih odraslih, posebno između 15. i 25. godine, dok se kod dece infekcija često javlja tiho, bez značajnih simptoma.
Kod odraslih koji prvi put dođu u kontakt sa virusom, simptomi mogu biti izraženiji, a oporavak može trajati duže.
Pročitaj još
Mononukleoza se naziva "bolest poljupca" zbog načina prenošenja - najčešće putem pljuvačke.
Virus se takođe može preneti putem krvi, seksa, transfuzije ili transplantacije organa, ali najčešći put ostaje bliski fizički kontakt - ljubljenje, deljenje pribora za jelo, igračaka ili čaša.
Uzorak krvi koji sadrži uzročnika mononukleoze - Epštajn-Barov virus.
Kako prepoznati bolest?
Bolest obično počinje nejasnim simptomima: gubitkom energije, apatijom, povišenom telesnom temperaturom i bolovima u mišićima.
Zatim se razvijaju izraženiji simptomi, kao što su crvenilo i bol u grlu, otečeni limfni čvorovi na vratu, povišena telesna temperatura (često iznad 39 °C), uvećana jetra i slezina i osip sličan onom kod malih boginja.
Kod dece, simptomi mogu biti blagi i lako se mogu zameniti sa običnom virusnom infekcijom.
Specifičnost mononukleoze je u nalazu krvi - karakteristična pojava takozvanih atipičnih limfocita, kao i povećan broj leukocita.
U ranim fazama bolesti, analize krvi za enzime jetre često pokazuju blago povišene vrednosti, što može ukazivati na prolazno oštećenje jetre.
Simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom, a kod većine pacijenata bolest traje od dve do šest nedelja. Umor i slabost mogu trajati nekoliko meseci, posebno kod odraslih.
Komplikacije su retke, ali moguće
Iako se mononukleoza u većini slučajeva smatra blagom bolešću, kod određenog broja pacijenata mogu se javiti komplikacije. Najčešći među njima su ruptura slezine, hepatitis, upala pluća, anemija, trombocitopenija i neurološke komplikacije poput meningitisa ili encefalitisa.
Zbog uvećane slezine, koja je posebno osetljiva u akutnoj fazi bolesti, savetuje se izbegavanje fizičkih aktivnosti koje uključuju naprezanje trbušnog zida - poput kontaktnih sportova - najmanje četiri nedelje nakon dijagnoze.
Lečenje je simptomatsko: odmor, hidratacija i snižavanje temperature. Antibiotici se ne koriste jer je u pitanju virusna infekcija, osim ako ne postoji bakterijska superinfekcija (npr. streptokokna angina).
Hrvatski podaci - infekcija je češća nego što se mislilo
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u Hrvatskoj je 2022. godine prijavljeno 515 slučajeva infektivne mononukleoze, dok je 2023. godine broj porastao na 1.030 slučajeva - gotovo dvostruko.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne odražavaju stvarnu rasprostranjenost bolesti.
"Mononukleoza je mnogo češća nego što pokazuju zvanični podaci. Veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen jer su simptomi blagi ili odsutni. To nije neuobičajeno povećanje, već bolja dijagnoza ili slučajno kolebanje", objašnjava prof. dr Goran Tešović, specijalista za infektivne bolesti u detinjstvu.
Procenjuje se da je većina odraslih - između 90 i 95 procenata - već inficirana EPB virusom do 30. godine, često ne znajući da su imali mononukleozu.
Kada jednom uđe u telo, virus ostaje u njemu doživotno, u stanju latentnosti, i povremeno se može reaktivirati.
Epitelijalni virus (EPV) i multipla skleroza - šta kaže nauka?
Multipla skleroza je hronična inflamatorna bolest centralnog nervnog sistema, kod koje imuni sistem napada mijelinsku membranu nervnih vlakana, uzrokujući poremećaje u prenosu impulsa.
To dovodi do raznih neuroloških simptoma - od gubitka osećaja i slabosti u udovima, do poremećaja vida, ravnoteže i kognitivnih funkcija. U najtežim oblicima, Bolest može dovesti do potpune nepokretnosti.
Uzroci multiple skleroze dugo su ostali nejasni, a sumnjalo se na kombinaciju genetske predispozicije i faktora okoline. Ali nova studija sa Harvarda snažno ukazuje na Epštajn-Barov virus kao glavnog kandidata za okidač ove bolesti.
Naučnici su analizirali više od deset miliona vojnih evidencija SAD i fokusirali se na 955 osoba kojima je dijagnostikovana multipla skleroza tokom vojne službe.
Uporedili su serološke uzorke prikupljene svake dve godine, analizirali prisustvo EPV-a i uporedili ga sa naknadnim razvojem bolesti.
Rezultati su pokazali da se rizik od multiple skleroze povećava čak 32 puta nakon EPV infekcije. Nijedan drugi virus, uključujući citomegalovirus, nije pokazao takvu povezanost.
"Godinama istražujemo vezu između EBV-a i multiple skleroze, ali ovo je prvi dokaz koji jasno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu. Ovo otkriće otvara vrata prevenciji - ako bismo mogli da sprečimo EBV infekciju, mogli bismo da sprečimo i multiplu sklerozu", rekao je prof. Alberto Ašerio, šef istraživanja sa Harvarda.
Ali sprečavanje EBV-a nije lak zadatak. Virus je veoma rasprostranjen i trenutno ne postoji vakcina niti specifična antivirusna terapija protiv njega.
Vakcina - ključ budućnosti?
Postoji nada u razvoj vakcine protiv virusa Epštajn-Bar. Farmaceutske kompanije godinama rade na razvoju takvih vakcina, a napredak u tehnologiji mRNK, koja se takođe koristi za kovid vakcine, dodatno je ubrzao istraživanje.
Vakcina protiv EPV-a ne bi imala samo efekat na mononukleozu - bolest koja, iako uglavnom blaga, može oslabiti telo nedeljama - već bi potencijalno sprečila i multiplu sklerozu i neke oblike limfoma povezane sa EPV-om.
"Budućnost prevencije multiple skleroze verovatno leži u suzbijanju EPB infekcije. Ako razvijemo efikasnu vakcinu, to bi mogla biti istorijska prekretnica u neurologiji", ističe Ašerio.
Kako se zaštititi?
Pošto je EPV prisutan kod većine odraslih, potpuna zaštita nije moguća. Međutim, higijenske mere mogu pomoći u smanjenju prenosa virusa među decom i mladima. To uključuje izbegavanje deljenja pribora za jelo, pića i ličnih predmeta i pranje ruku i dečjih igračaka. Iako je prevencija mononukleoze ograničena, edukacija može pomoći u ranom prepoznavanju i blagovremenom reagovanju na simptome.
Infektivna mononukleoza ostaje bolest sa dva lica - jedno je uglavnom bezopasno, drugo može biti mnogo ozbiljnije nego što se dugo verovalo. Dok čekamo razvoj vakcine i dodatna istraživanja, važno je nastaviti da pratimo nova naučna saznanja i prepoznamo potencijalni značaj ovog "nevidljivog" virusa u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ako se potvrde nalazi studije sa Harvarda, borba protiv virusa Epštajn-Bar jednog dana bi mogla postati borba protiv multiple skleroze - korak bliže zdravijem i lakšem životu za milione ljudi širom sveta.
Deca dele obroke iz zajedničkih činija, što može izazvati mononukleozu.
Trenutni status razvoja vakcine protiv EPV-a
- Moderna razvija mRNK vakcinu koja je u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Centar za rak Fred Hačinson testira vakcinu zasnovanu na gH/gL proteinima EBV-a, koja je pokazala ograničenu zaštitu od srodnog virusa kod rezus makakija u laboratorijskim modelima.
- ModeX Therapeutics, u saradnji sa Merck-om, razvija vakcinu koja je takođe u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Australijski istraživači iz Berghofer instituta QIMR razvili su vakcinu koja cilja više delova virusa i pokazala je jak, dugotrajan imunitet u laboratorijskim modelima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
3
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno zbog problema sa gojaznošću
20.07.2026.•
2
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Časovi salse mogu da poboljšaju mentalno zdravlje
20.07.2026.•
0
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Preminula druga osoba od legionarske bolesti na Menhetnu
19.07.2026.•
1
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
19.07.2026.•
0
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Određene grupe ljudi treba da budu oprezne ili potpuno izbegavaju breskve
19.07.2026.•
0
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Šta je celulit i kako nastaje?
19.07.2026.•
0
Od strija i bora do pega i mladeža, naša koža je jedinstvena i priča priču o našem životu.
Britanija će svim tinejdžerima od 15 godina ponuditi vakcinu protiv meningitisa
19.07.2026.•
0
Svim 15-ogodišnjacima u Velikoj Britaniji trebalo bi ponuditi vakcinu protiv bolesti izazvane meningokokom B (MenB).
Sagorevanje na poslu najčešći razlog bolovanja u evropskoj diplomatskoj službi
17.07.2026.•
3
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Francuska usvojila zakon o eutanaziji za odrasle sa neizlečivim bolestima
15.07.2026.•
7
Francuski parlament je danas usvojio zakon kojim se omogućava eutanazija za odrasle sa neizlečivim bolestima, posle višegodišnje debate o toj temi.
Starije osobe treba da pripaze na više stvari ako koriste klima uređaje
15.07.2026.•
1
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Lasersko skidanje dioptrije brz način da se rešite naočara - šta je važno da znamo?
15.07.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije je efikasna metoda za korekciju vida kojom se oslobađate nošenja naočara ili sočiva.
Idealno vreme za popodnevnu dremku, a da ne pokvarite noćni san
14.07.2026.•
4
Ako vas posle ručka često savlada umor, kratko popodnevno dremanje može biti dobro rešenje.
Kina planira da poveća prosečan životni vek na 80 godina do 2030. godine
14.07.2026.•
5
Kina ima za cilj da poveća prosečan životni vek na 80 godina do 2030. godine, sa 79,25 godina koliko je iznosio u 2025. godini.
Naučnici napravili kontaktna sočiva koja sama popravljaju ogrebotine
13.07.2026.•
0
Meka kontaktna sočiva, koja su danas najrasprostranjenija, imaju sklonost da tokom svakodnevnog rukovanja i čišćenja zadobiju veoma sitne ogrebotine.
Nivo testosterona kod muškaraca prepolovljen u poslednjih 50 godina
13.07.2026.•
5
Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu.
Kako gazirana voda može da bude saveznik tokom leta i zašto je važno da ne zaboravite na jod?
13.07.2026.•
0
Tokom vrelih letnjih dana većina ljudi razmišlja o tome kako da se rashladi i unese dovoljno tečnosti.
Koliko kalorija bi trebalo da sagorite dnevno?
13.07.2026.•
2
Da biste odredili koliko kalorija treba da sagorite svakog dana, potrebno je da uzmete u obzir svoj način života i zdravstvene ciljeve. Upravljanje unosom i potrošnjom kalorija ključno je za održavanje ili promenu telesn
Komentari 1
Sara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar