"Bolest poljupca" može biti indikator za razvoj multiple skleroze
Infektivna mononukleoza, virusna bolest poznata pod romantičnim, ali obmanjujućim nadimkom "bolest poljupca", uglavnom je benigna i prolazna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Međutim, iza nje se krije virus koji naučnici sve više povezuju sa mnogo ozbiljnijim stanjima - uključujući multiplu sklerozu (MS), ozbiljnu neurodegenerativnu bolest koja pogađa skoro tri miliona ljudi širom sveta, piše Zdravlje Hina.
Prema rezultatima velike studije koju su sproveli naučnici sa Harvarda, objavljene u prestižnom časopisu "Science", uzročnik mononukleoze - Epštajn-Barov virus (EBV) - mogao bi biti ključni faktor u razvoju multiple skleroze.
Ovo otkriće otvara mogućnosti za razvoj prevencije i terapija usmerenih ne samo na virus, već i na sprečavanje jedne od najzagonetnijih autoimunih bolesti modernog doba, piše N1.
Šta je tačno mononukleoza?
Infektivna mononukleoza je akutna virusna bolest koju u čak 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus, član porodice herpesvirusa, poznat i kao humani herpesvirus tipa 4.
Drugi mogući uzroci uključuju citomegalovirus (CMV) i, retko, parazite kao što je Toxoplasma gondii.
Bolest se najčešće javlja kod adolescenata i mladih odraslih, posebno između 15. i 25. godine, dok se kod dece infekcija često javlja tiho, bez značajnih simptoma.
Kod odraslih koji prvi put dođu u kontakt sa virusom, simptomi mogu biti izraženiji, a oporavak može trajati duže.
Pročitaj još
Mononukleoza se naziva "bolest poljupca" zbog načina prenošenja - najčešće putem pljuvačke.
Virus se takođe može preneti putem krvi, seksa, transfuzije ili transplantacije organa, ali najčešći put ostaje bliski fizički kontakt - ljubljenje, deljenje pribora za jelo, igračaka ili čaša.
Uzorak krvi koji sadrži uzročnika mononukleoze - Epštajn-Barov virus.
Kako prepoznati bolest?
Bolest obično počinje nejasnim simptomima: gubitkom energije, apatijom, povišenom telesnom temperaturom i bolovima u mišićima.
Zatim se razvijaju izraženiji simptomi, kao što su crvenilo i bol u grlu, otečeni limfni čvorovi na vratu, povišena telesna temperatura (često iznad 39 °C), uvećana jetra i slezina i osip sličan onom kod malih boginja.
Kod dece, simptomi mogu biti blagi i lako se mogu zameniti sa običnom virusnom infekcijom.
Specifičnost mononukleoze je u nalazu krvi - karakteristična pojava takozvanih atipičnih limfocita, kao i povećan broj leukocita.
U ranim fazama bolesti, analize krvi za enzime jetre često pokazuju blago povišene vrednosti, što može ukazivati na prolazno oštećenje jetre.
Simptomi se obično javljaju četiri do šest nedelja nakon kontakta sa virusom, a kod većine pacijenata bolest traje od dve do šest nedelja. Umor i slabost mogu trajati nekoliko meseci, posebno kod odraslih.
Komplikacije su retke, ali moguće
Iako se mononukleoza u većini slučajeva smatra blagom bolešću, kod određenog broja pacijenata mogu se javiti komplikacije. Najčešći među njima su ruptura slezine, hepatitis, upala pluća, anemija, trombocitopenija i neurološke komplikacije poput meningitisa ili encefalitisa.
Zbog uvećane slezine, koja je posebno osetljiva u akutnoj fazi bolesti, savetuje se izbegavanje fizičkih aktivnosti koje uključuju naprezanje trbušnog zida - poput kontaktnih sportova - najmanje četiri nedelje nakon dijagnoze.
Lečenje je simptomatsko: odmor, hidratacija i snižavanje temperature. Antibiotici se ne koriste jer je u pitanju virusna infekcija, osim ako ne postoji bakterijska superinfekcija (npr. streptokokna angina).
Hrvatski podaci - infekcija je češća nego što se mislilo
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), u Hrvatskoj je 2022. godine prijavljeno 515 slučajeva infektivne mononukleoze, dok je 2023. godine broj porastao na 1.030 slučajeva - gotovo dvostruko.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne odražavaju stvarnu rasprostranjenost bolesti.
"Mononukleoza je mnogo češća nego što pokazuju zvanični podaci. Veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen jer su simptomi blagi ili odsutni. To nije neuobičajeno povećanje, već bolja dijagnoza ili slučajno kolebanje", objašnjava prof. dr Goran Tešović, specijalista za infektivne bolesti u detinjstvu.
Procenjuje se da je većina odraslih - između 90 i 95 procenata - već inficirana EPB virusom do 30. godine, često ne znajući da su imali mononukleozu.
Kada jednom uđe u telo, virus ostaje u njemu doživotno, u stanju latentnosti, i povremeno se može reaktivirati.
Epitelijalni virus (EPV) i multipla skleroza - šta kaže nauka?
Multipla skleroza je hronična inflamatorna bolest centralnog nervnog sistema, kod koje imuni sistem napada mijelinsku membranu nervnih vlakana, uzrokujući poremećaje u prenosu impulsa.
To dovodi do raznih neuroloških simptoma - od gubitka osećaja i slabosti u udovima, do poremećaja vida, ravnoteže i kognitivnih funkcija. U najtežim oblicima, Bolest može dovesti do potpune nepokretnosti.
Uzroci multiple skleroze dugo su ostali nejasni, a sumnjalo se na kombinaciju genetske predispozicije i faktora okoline. Ali nova studija sa Harvarda snažno ukazuje na Epštajn-Barov virus kao glavnog kandidata za okidač ove bolesti.
Naučnici su analizirali više od deset miliona vojnih evidencija SAD i fokusirali se na 955 osoba kojima je dijagnostikovana multipla skleroza tokom vojne službe.
Uporedili su serološke uzorke prikupljene svake dve godine, analizirali prisustvo EPV-a i uporedili ga sa naknadnim razvojem bolesti.
Rezultati su pokazali da se rizik od multiple skleroze povećava čak 32 puta nakon EPV infekcije. Nijedan drugi virus, uključujući citomegalovirus, nije pokazao takvu povezanost.
"Godinama istražujemo vezu između EBV-a i multiple skleroze, ali ovo je prvi dokaz koji jasno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu. Ovo otkriće otvara vrata prevenciji - ako bismo mogli da sprečimo EBV infekciju, mogli bismo da sprečimo i multiplu sklerozu", rekao je prof. Alberto Ašerio, šef istraživanja sa Harvarda.
Ali sprečavanje EBV-a nije lak zadatak. Virus je veoma rasprostranjen i trenutno ne postoji vakcina niti specifična antivirusna terapija protiv njega.
Vakcina - ključ budućnosti?
Postoji nada u razvoj vakcine protiv virusa Epštajn-Bar. Farmaceutske kompanije godinama rade na razvoju takvih vakcina, a napredak u tehnologiji mRNK, koja se takođe koristi za kovid vakcine, dodatno je ubrzao istraživanje.
Vakcina protiv EPV-a ne bi imala samo efekat na mononukleozu - bolest koja, iako uglavnom blaga, može oslabiti telo nedeljama - već bi potencijalno sprečila i multiplu sklerozu i neke oblike limfoma povezane sa EPV-om.
"Budućnost prevencije multiple skleroze verovatno leži u suzbijanju EPB infekcije. Ako razvijemo efikasnu vakcinu, to bi mogla biti istorijska prekretnica u neurologiji", ističe Ašerio.
Kako se zaštititi?
Pošto je EPV prisutan kod većine odraslih, potpuna zaštita nije moguća. Međutim, higijenske mere mogu pomoći u smanjenju prenosa virusa među decom i mladima. To uključuje izbegavanje deljenja pribora za jelo, pića i ličnih predmeta i pranje ruku i dečjih igračaka. Iako je prevencija mononukleoze ograničena, edukacija može pomoći u ranom prepoznavanju i blagovremenom reagovanju na simptome.
Infektivna mononukleoza ostaje bolest sa dva lica - jedno je uglavnom bezopasno, drugo može biti mnogo ozbiljnije nego što se dugo verovalo. Dok čekamo razvoj vakcine i dodatna istraživanja, važno je nastaviti da pratimo nova naučna saznanja i prepoznamo potencijalni značaj ovog "nevidljivog" virusa u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Ako se potvrde nalazi studije sa Harvarda, borba protiv virusa Epštajn-Bar jednog dana bi mogla postati borba protiv multiple skleroze - korak bliže zdravijem i lakšem životu za milione ljudi širom sveta.
Deca dele obroke iz zajedničkih činija, što može izazvati mononukleozu.
Trenutni status razvoja vakcine protiv EPV-a
- Moderna razvija mRNK vakcinu koja je u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Centar za rak Fred Hačinson testira vakcinu zasnovanu na gH/gL proteinima EBV-a, koja je pokazala ograničenu zaštitu od srodnog virusa kod rezus makakija u laboratorijskim modelima.
- ModeX Therapeutics, u saradnji sa Merck-om, razvija vakcinu koja je takođe u fazi I kliničkih ispitivanja.
- Australijski istraživači iz Berghofer instituta QIMR razvili su vakcinu koja cilja više delova virusa i pokazala je jak, dugotrajan imunitet u laboratorijskim modelima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Komentari 1
Sara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar