Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Hladna urtikarija je retko, ali potencijalno opasno stanje u kojem kontakt sa niskim temperaturama uzrokuje pogrešnu reakciju imunog sistema. Rezultati mogu biti osip, otok, bol, a u nekim slučajevima i po život opasna anafilaksija.
Stanje je prvi put opisao 1792. godine nemački lekar Johan Peter Frank. Danas znamo da se skoro dvostruko češće javlja kod žena nego kod muškaraca, s prosečnim uzrastom pojavljivanja u ranim dvadesetim, iako može pogoditi ljude bilo kog uzrasta.
Ima i dobrih vesti: između 24 i 50 odsto ljudi sa ovim stanjem vremenom doživi poboljšanje - ili čak potpuno izlečenje.
Postoje dva oblika ovog stanja. Primarna hladna urtikarija je najčešća, čineći oko 95 odsto slučajeva i često nema poznat uzrok. Preostalih pet odsto klasifikuje se kao sekundarna urtikarija, koja je povezana sa osnovnim stanjima ili infekcijama, kao što su Epstein-Bar virus, određene vrste limfoma (rak krvi), HIV i hepatitis C, prenosi ScienceAlert.
Primarna hladna urtikarija obično izaziva osip, oticanje, izbočine ili koprivnjaču, iako neki ljudi takođe prijavljuju umor, groznicu i bolne zglobove. Simptomi se obično pojavljuju kada je koža izložena hladnoći, ali se mogu javiti i kada se koža ponovo zagreje. Okidači nisu ograničeni samo na hladno vreme - mogu uključivati plivanjeu hladnoj vodi, konzumiranje smrznute hrane, pijenje hladnih tečnosti i rukovanje hladnim predmetima.
Osim nekoliko veoma retkih genetskih uzroka, razlog zbog kog neki ljudi razvijaju primarnu hladnu urtikariju ostaje nepoznat. Ono što je jasno jeste da su mastociti uključeni. Ove ćelije-čuvari deluju kao prve linije odbrane u tkivima tela, uključujući kožu, obaveštavajući imuni sistem o opasnosti ili prisutnosti mikroba.
Šta tačno pokreće njihovu aktivaciju kod hladne urtikarije i dalje je misterija, iako jedna teorija sugeriše da izlaganje hladnoći uzrokuje da telo proizvodi takozvane autoalergene - supstance koje pokreću imunološki odgovor protiv sopstvenih tkiva. Potrebno je još mnogo istraživanja da se razjasni kako se to događa.
Kada se mastociti aktiviraju, oni oslobađaju hemikaliju koja se zove histamin. Zamislite histamin kao alarm koji upozorava druge imune ćelije da požure na to mesto. On takođe širi krvne sudove u tom delu tela i čini ih "propusnijim", što uzrokuje prepoznatljive simptome: oticanje, crvenilo i svrab.
Uobičajeno, ova reakcija je korisna, dodatni protok krvi i "curenje" krvnih sudova omogućava imunim ćelijama da izađu iz krvotoka i uđu u okolna tkiva kako bi se borile protiv stvarne pretnje. Ali kod hladne urtikarije u pitanju je lažna uzbuna. Vaše telo pokreće punu imunološku reakciju kada nema stvarne pretnje, izazivajući nelagodnost bez koristi.
Lekari testiraju hladnu urtikariju tako što stavljaju kocku leda na podlakticu pacijenta i posmatraju šta se dešava nakon njenog uklanjanja. Ovaj test se obično sprovodi nakon što pacijenti primete da dobijaju osipe, koprivnjaču ili reakcije pri kontaktu s hladnim stvarima. Test mora obaviti medicinski profesionalac jer kod oko 20 odsto slučajeva može izazvati anafilaksiju.
Ovo stanje je prilično retko, pogađa šest od svakih 10.000 ljudi. Ali može biti i nedovoljno dijagnostikovano, jer nemaju svi oboleli ozbiljne simptome, a u nekim zemljama, naročito tropskim, temperature zimi retko padaju ispod 0°C.
Kada se postavi dijagnoza, važno je pomoći osobama sa hladnom urtikarijom da izbegnu ili prepoznaju svoje "okidačke" temperature. Postoje dve mere koje se mogu procenjivati, u zavisnosti od dostupnosti uređaja.
Jedna je test vremena stimulacije hladnoćom, koji pokazuje koliko brzo vaša koža reaguje na hladnoću stvaranjem otoka ili osipa (kraće vreme ukazuje na aktivniji odgovor). Druga mera je kritični temperaturni prag, što je najviša temperatura koja još može izazvati simptome.
Antihistaminici i drugi tretmani
Postoje tretmani koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Jedan pristup je uzimanje antihistaminika pre izlaganja hladnoj sredini ili podsticajima.
Za mnoge ljude, međutim, standardna oralna doza antihistaminika nije dovoljna. Ponekad je potrebno uzimati do četiri puta veću dozu. Mana toga je što neki antihistaminici mogu izazvati pospanost, pa je potreban oprez.
Oko 60 odsto osoba sa hladnom urtikarijom dobro reaguje na tretman antihistaminicima.
Tokom kratkih pogoršanja, drugi lekovi poput kortikosteroida mogu biti korisni, iako dugoročna upotreba donosi nuspojave poput gojenja, problema sa varenjem i promena raspoloženja.
Teški slučajevi mogu se lečiti monoklonskim antitelom zvanim Omalizumab, koje cilja imunoglobulin E, molekul uključen u aktivaciju mastocita.
Pročitaj još
Druga opcija je desenzitizacija: postepeno izlaganje kože sve hladnijim temperaturama tokom nekoliko dana (ponekad i u roku od nekoliko sati) u pokušaju da se prevaziđe reakcija i oslobađanje histamina. Bilo je određenih uspeha s ovim pristupom, ali većina studija je bila malog obima.
Za ljude sa najtežim oblicima, adrenalin je opcija koja spasava život u slučaju anafilaksije, iako izgleda da je prepisivanje adrenalina pacijentima sa hladnom urtikarijom nedovoljno rasprostranjeno.
Ljudi sa ovim stanjem takođe su pod povećanim rizikom tokom hirurških zahvata, gde anestetici snižavaju telesnu temperaturu, a operacione sale se namerno drže hladnim. Iako se tokom operacija koriste mere zagrevanja, za osobe sa povećanom osetljivošću na hladnoću to može predstavljati dodatni rizik.
Kako zima traje, vredi se setiti da za neke ljude hladnoća nije samo neprijatna - ona može biti istinski opasna. Razumevanje i prepoznavanje hladne urtikarije može napraviti veliku razliku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
0
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
4
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar