Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Hladna urtikarija je retko, ali potencijalno opasno stanje u kojem kontakt sa niskim temperaturama uzrokuje pogrešnu reakciju imunog sistema. Rezultati mogu biti osip, otok, bol, a u nekim slučajevima i po život opasna anafilaksija.
Stanje je prvi put opisao 1792. godine nemački lekar Johan Peter Frank. Danas znamo da se skoro dvostruko češće javlja kod žena nego kod muškaraca, s prosečnim uzrastom pojavljivanja u ranim dvadesetim, iako može pogoditi ljude bilo kog uzrasta.
Ima i dobrih vesti: između 24 i 50 odsto ljudi sa ovim stanjem vremenom doživi poboljšanje - ili čak potpuno izlečenje.
Postoje dva oblika ovog stanja. Primarna hladna urtikarija je najčešća, čineći oko 95 odsto slučajeva i često nema poznat uzrok. Preostalih pet odsto klasifikuje se kao sekundarna urtikarija, koja je povezana sa osnovnim stanjima ili infekcijama, kao što su Epstein-Bar virus, određene vrste limfoma (rak krvi), HIV i hepatitis C, prenosi ScienceAlert.
Primarna hladna urtikarija obično izaziva osip, oticanje, izbočine ili koprivnjaču, iako neki ljudi takođe prijavljuju umor, groznicu i bolne zglobove. Simptomi se obično pojavljuju kada je koža izložena hladnoći, ali se mogu javiti i kada se koža ponovo zagreje. Okidači nisu ograničeni samo na hladno vreme - mogu uključivati plivanjeu hladnoj vodi, konzumiranje smrznute hrane, pijenje hladnih tečnosti i rukovanje hladnim predmetima.
Osim nekoliko veoma retkih genetskih uzroka, razlog zbog kog neki ljudi razvijaju primarnu hladnu urtikariju ostaje nepoznat. Ono što je jasno jeste da su mastociti uključeni. Ove ćelije-čuvari deluju kao prve linije odbrane u tkivima tela, uključujući kožu, obaveštavajući imuni sistem o opasnosti ili prisutnosti mikroba.
Šta tačno pokreće njihovu aktivaciju kod hladne urtikarije i dalje je misterija, iako jedna teorija sugeriše da izlaganje hladnoći uzrokuje da telo proizvodi takozvane autoalergene - supstance koje pokreću imunološki odgovor protiv sopstvenih tkiva. Potrebno je još mnogo istraživanja da se razjasni kako se to događa.
Kada se mastociti aktiviraju, oni oslobađaju hemikaliju koja se zove histamin. Zamislite histamin kao alarm koji upozorava druge imune ćelije da požure na to mesto. On takođe širi krvne sudove u tom delu tela i čini ih "propusnijim", što uzrokuje prepoznatljive simptome: oticanje, crvenilo i svrab.
Uobičajeno, ova reakcija je korisna, dodatni protok krvi i "curenje" krvnih sudova omogućava imunim ćelijama da izađu iz krvotoka i uđu u okolna tkiva kako bi se borile protiv stvarne pretnje. Ali kod hladne urtikarije u pitanju je lažna uzbuna. Vaše telo pokreće punu imunološku reakciju kada nema stvarne pretnje, izazivajući nelagodnost bez koristi.
Lekari testiraju hladnu urtikariju tako što stavljaju kocku leda na podlakticu pacijenta i posmatraju šta se dešava nakon njenog uklanjanja. Ovaj test se obično sprovodi nakon što pacijenti primete da dobijaju osipe, koprivnjaču ili reakcije pri kontaktu s hladnim stvarima. Test mora obaviti medicinski profesionalac jer kod oko 20 odsto slučajeva može izazvati anafilaksiju.
Ovo stanje je prilično retko, pogađa šest od svakih 10.000 ljudi. Ali može biti i nedovoljno dijagnostikovano, jer nemaju svi oboleli ozbiljne simptome, a u nekim zemljama, naročito tropskim, temperature zimi retko padaju ispod 0°C.
Kada se postavi dijagnoza, važno je pomoći osobama sa hladnom urtikarijom da izbegnu ili prepoznaju svoje "okidačke" temperature. Postoje dve mere koje se mogu procenjivati, u zavisnosti od dostupnosti uređaja.
Jedna je test vremena stimulacije hladnoćom, koji pokazuje koliko brzo vaša koža reaguje na hladnoću stvaranjem otoka ili osipa (kraće vreme ukazuje na aktivniji odgovor). Druga mera je kritični temperaturni prag, što je najviša temperatura koja još može izazvati simptome.
Antihistaminici i drugi tretmani
Postoje tretmani koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Jedan pristup je uzimanje antihistaminika pre izlaganja hladnoj sredini ili podsticajima.
Za mnoge ljude, međutim, standardna oralna doza antihistaminika nije dovoljna. Ponekad je potrebno uzimati do četiri puta veću dozu. Mana toga je što neki antihistaminici mogu izazvati pospanost, pa je potreban oprez.
Oko 60 odsto osoba sa hladnom urtikarijom dobro reaguje na tretman antihistaminicima.
Tokom kratkih pogoršanja, drugi lekovi poput kortikosteroida mogu biti korisni, iako dugoročna upotreba donosi nuspojave poput gojenja, problema sa varenjem i promena raspoloženja.
Teški slučajevi mogu se lečiti monoklonskim antitelom zvanim Omalizumab, koje cilja imunoglobulin E, molekul uključen u aktivaciju mastocita.
Pročitaj još
Druga opcija je desenzitizacija: postepeno izlaganje kože sve hladnijim temperaturama tokom nekoliko dana (ponekad i u roku od nekoliko sati) u pokušaju da se prevaziđe reakcija i oslobađanje histamina. Bilo je određenih uspeha s ovim pristupom, ali većina studija je bila malog obima.
Za ljude sa najtežim oblicima, adrenalin je opcija koja spasava život u slučaju anafilaksije, iako izgleda da je prepisivanje adrenalina pacijentima sa hladnom urtikarijom nedovoljno rasprostranjeno.
Ljudi sa ovim stanjem takođe su pod povećanim rizikom tokom hirurških zahvata, gde anestetici snižavaju telesnu temperaturu, a operacione sale se namerno drže hladnim. Iako se tokom operacija koriste mere zagrevanja, za osobe sa povećanom osetljivošću na hladnoću to može predstavljati dodatni rizik.
Kako zima traje, vredi se setiti da za neke ljude hladnoća nije samo neprijatna - ona može biti istinski opasna. Razumevanje i prepoznavanje hladne urtikarije može napraviti veliku razliku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar