Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Foto: Pixabay
Hladna urtikarija je retko, ali potencijalno opasno stanje u kojem kontakt sa niskim temperaturama uzrokuje pogrešnu reakciju imunog sistema. Rezultati mogu biti osip, otok, bol, a u nekim slučajevima i po život opasna anafilaksija.
Stanje je prvi put opisao 1792. godine nemački lekar Johan Peter Frank. Danas znamo da se skoro dvostruko češće javlja kod žena nego kod muškaraca, s prosečnim uzrastom pojavljivanja u ranim dvadesetim, iako može pogoditi ljude bilo kog uzrasta.
Ima i dobrih vesti: između 24 i 50 odsto ljudi sa ovim stanjem vremenom doživi poboljšanje - ili čak potpuno izlečenje.
Postoje dva oblika ovog stanja. Primarna hladna urtikarija je najčešća, čineći oko 95 odsto slučajeva i često nema poznat uzrok. Preostalih pet odsto klasifikuje se kao sekundarna urtikarija, koja je povezana sa osnovnim stanjima ili infekcijama, kao što su Epstein-Bar virus, određene vrste limfoma (rak krvi), HIV i hepatitis C, prenosi ScienceAlert.
Primarna hladna urtikarija obično izaziva osip, oticanje, izbočine ili koprivnjaču, iako neki ljudi takođe prijavljuju umor, groznicu i bolne zglobove. Simptomi se obično pojavljuju kada je koža izložena hladnoći, ali se mogu javiti i kada se koža ponovo zagreje. Okidači nisu ograničeni samo na hladno vreme - mogu uključivati plivanjeu hladnoj vodi, konzumiranje smrznute hrane, pijenje hladnih tečnosti i rukovanje hladnim predmetima.
Osim nekoliko veoma retkih genetskih uzroka, razlog zbog kog neki ljudi razvijaju primarnu hladnu urtikariju ostaje nepoznat. Ono što je jasno jeste da su mastociti uključeni. Ove ćelije-čuvari deluju kao prve linije odbrane u tkivima tela, uključujući kožu, obaveštavajući imuni sistem o opasnosti ili prisutnosti mikroba.
Šta tačno pokreće njihovu aktivaciju kod hladne urtikarije i dalje je misterija, iako jedna teorija sugeriše da izlaganje hladnoći uzrokuje da telo proizvodi takozvane autoalergene - supstance koje pokreću imunološki odgovor protiv sopstvenih tkiva. Potrebno je još mnogo istraživanja da se razjasni kako se to događa.
Kada se mastociti aktiviraju, oni oslobađaju hemikaliju koja se zove histamin. Zamislite histamin kao alarm koji upozorava druge imune ćelije da požure na to mesto. On takođe širi krvne sudove u tom delu tela i čini ih "propusnijim", što uzrokuje prepoznatljive simptome: oticanje, crvenilo i svrab.
Uobičajeno, ova reakcija je korisna, dodatni protok krvi i "curenje" krvnih sudova omogućava imunim ćelijama da izađu iz krvotoka i uđu u okolna tkiva kako bi se borile protiv stvarne pretnje. Ali kod hladne urtikarije u pitanju je lažna uzbuna. Vaše telo pokreće punu imunološku reakciju kada nema stvarne pretnje, izazivajući nelagodnost bez koristi.
Lekari testiraju hladnu urtikariju tako što stavljaju kocku leda na podlakticu pacijenta i posmatraju šta se dešava nakon njenog uklanjanja. Ovaj test se obično sprovodi nakon što pacijenti primete da dobijaju osipe, koprivnjaču ili reakcije pri kontaktu s hladnim stvarima. Test mora obaviti medicinski profesionalac jer kod oko 20 odsto slučajeva može izazvati anafilaksiju.
Ovo stanje je prilično retko, pogađa šest od svakih 10.000 ljudi. Ali može biti i nedovoljno dijagnostikovano, jer nemaju svi oboleli ozbiljne simptome, a u nekim zemljama, naročito tropskim, temperature zimi retko padaju ispod 0°C.
Kada se postavi dijagnoza, važno je pomoći osobama sa hladnom urtikarijom da izbegnu ili prepoznaju svoje "okidačke" temperature. Postoje dve mere koje se mogu procenjivati, u zavisnosti od dostupnosti uređaja.
Jedna je test vremena stimulacije hladnoćom, koji pokazuje koliko brzo vaša koža reaguje na hladnoću stvaranjem otoka ili osipa (kraće vreme ukazuje na aktivniji odgovor). Druga mera je kritični temperaturni prag, što je najviša temperatura koja još može izazvati simptome.
Antihistaminici i drugi tretmani
Postoje tretmani koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Jedan pristup je uzimanje antihistaminika pre izlaganja hladnoj sredini ili podsticajima.
Za mnoge ljude, međutim, standardna oralna doza antihistaminika nije dovoljna. Ponekad je potrebno uzimati do četiri puta veću dozu. Mana toga je što neki antihistaminici mogu izazvati pospanost, pa je potreban oprez.
Oko 60 odsto osoba sa hladnom urtikarijom dobro reaguje na tretman antihistaminicima.
Tokom kratkih pogoršanja, drugi lekovi poput kortikosteroida mogu biti korisni, iako dugoročna upotreba donosi nuspojave poput gojenja, problema sa varenjem i promena raspoloženja.
Teški slučajevi mogu se lečiti monoklonskim antitelom zvanim Omalizumab, koje cilja imunoglobulin E, molekul uključen u aktivaciju mastocita.
Pročitaj još
Druga opcija je desenzitizacija: postepeno izlaganje kože sve hladnijim temperaturama tokom nekoliko dana (ponekad i u roku od nekoliko sati) u pokušaju da se prevaziđe reakcija i oslobađanje histamina. Bilo je određenih uspeha s ovim pristupom, ali većina studija je bila malog obima.
Za ljude sa najtežim oblicima, adrenalin je opcija koja spasava život u slučaju anafilaksije, iako izgleda da je prepisivanje adrenalina pacijentima sa hladnom urtikarijom nedovoljno rasprostranjeno.
Ljudi sa ovim stanjem takođe su pod povećanim rizikom tokom hirurških zahvata, gde anestetici snižavaju telesnu temperaturu, a operacione sale se namerno drže hladnim. Iako se tokom operacija koriste mere zagrevanja, za osobe sa povećanom osetljivošću na hladnoću to može predstavljati dodatni rizik.
Kako zima traje, vredi se setiti da za neke ljude hladnoća nije samo neprijatna - ona može biti istinski opasna. Razumevanje i prepoznavanje hladne urtikarije može napraviti veliku razliku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
0
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
2
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar