Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Foto: Pixabay
Hladna urtikarija je retko, ali potencijalno opasno stanje u kojem kontakt sa niskim temperaturama uzrokuje pogrešnu reakciju imunog sistema. Rezultati mogu biti osip, otok, bol, a u nekim slučajevima i po život opasna anafilaksija.
Stanje je prvi put opisao 1792. godine nemački lekar Johan Peter Frank. Danas znamo da se skoro dvostruko češće javlja kod žena nego kod muškaraca, s prosečnim uzrastom pojavljivanja u ranim dvadesetim, iako može pogoditi ljude bilo kog uzrasta.
Ima i dobrih vesti: između 24 i 50 odsto ljudi sa ovim stanjem vremenom doživi poboljšanje - ili čak potpuno izlečenje.
Postoje dva oblika ovog stanja. Primarna hladna urtikarija je najčešća, čineći oko 95 odsto slučajeva i često nema poznat uzrok. Preostalih pet odsto klasifikuje se kao sekundarna urtikarija, koja je povezana sa osnovnim stanjima ili infekcijama, kao što su Epstein-Bar virus, određene vrste limfoma (rak krvi), HIV i hepatitis C, prenosi ScienceAlert.
Primarna hladna urtikarija obično izaziva osip, oticanje, izbočine ili koprivnjaču, iako neki ljudi takođe prijavljuju umor, groznicu i bolne zglobove. Simptomi se obično pojavljuju kada je koža izložena hladnoći, ali se mogu javiti i kada se koža ponovo zagreje. Okidači nisu ograničeni samo na hladno vreme - mogu uključivati plivanjeu hladnoj vodi, konzumiranje smrznute hrane, pijenje hladnih tečnosti i rukovanje hladnim predmetima.
Osim nekoliko veoma retkih genetskih uzroka, razlog zbog kog neki ljudi razvijaju primarnu hladnu urtikariju ostaje nepoznat. Ono što je jasno jeste da su mastociti uključeni. Ove ćelije-čuvari deluju kao prve linije odbrane u tkivima tela, uključujući kožu, obaveštavajući imuni sistem o opasnosti ili prisutnosti mikroba.
Šta tačno pokreće njihovu aktivaciju kod hladne urtikarije i dalje je misterija, iako jedna teorija sugeriše da izlaganje hladnoći uzrokuje da telo proizvodi takozvane autoalergene - supstance koje pokreću imunološki odgovor protiv sopstvenih tkiva. Potrebno je još mnogo istraživanja da se razjasni kako se to događa.
Kada se mastociti aktiviraju, oni oslobađaju hemikaliju koja se zove histamin. Zamislite histamin kao alarm koji upozorava druge imune ćelije da požure na to mesto. On takođe širi krvne sudove u tom delu tela i čini ih "propusnijim", što uzrokuje prepoznatljive simptome: oticanje, crvenilo i svrab.
Uobičajeno, ova reakcija je korisna, dodatni protok krvi i "curenje" krvnih sudova omogućava imunim ćelijama da izađu iz krvotoka i uđu u okolna tkiva kako bi se borile protiv stvarne pretnje. Ali kod hladne urtikarije u pitanju je lažna uzbuna. Vaše telo pokreće punu imunološku reakciju kada nema stvarne pretnje, izazivajući nelagodnost bez koristi.
Lekari testiraju hladnu urtikariju tako što stavljaju kocku leda na podlakticu pacijenta i posmatraju šta se dešava nakon njenog uklanjanja. Ovaj test se obično sprovodi nakon što pacijenti primete da dobijaju osipe, koprivnjaču ili reakcije pri kontaktu s hladnim stvarima. Test mora obaviti medicinski profesionalac jer kod oko 20 odsto slučajeva može izazvati anafilaksiju.
Ovo stanje je prilično retko, pogađa šest od svakih 10.000 ljudi. Ali može biti i nedovoljno dijagnostikovano, jer nemaju svi oboleli ozbiljne simptome, a u nekim zemljama, naročito tropskim, temperature zimi retko padaju ispod 0°C.
Kada se postavi dijagnoza, važno je pomoći osobama sa hladnom urtikarijom da izbegnu ili prepoznaju svoje "okidačke" temperature. Postoje dve mere koje se mogu procenjivati, u zavisnosti od dostupnosti uređaja.
Jedna je test vremena stimulacije hladnoćom, koji pokazuje koliko brzo vaša koža reaguje na hladnoću stvaranjem otoka ili osipa (kraće vreme ukazuje na aktivniji odgovor). Druga mera je kritični temperaturni prag, što je najviša temperatura koja još može izazvati simptome.
Antihistaminici i drugi tretmani
Postoje tretmani koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Jedan pristup je uzimanje antihistaminika pre izlaganja hladnoj sredini ili podsticajima.
Za mnoge ljude, međutim, standardna oralna doza antihistaminika nije dovoljna. Ponekad je potrebno uzimati do četiri puta veću dozu. Mana toga je što neki antihistaminici mogu izazvati pospanost, pa je potreban oprez.
Oko 60 odsto osoba sa hladnom urtikarijom dobro reaguje na tretman antihistaminicima.
Tokom kratkih pogoršanja, drugi lekovi poput kortikosteroida mogu biti korisni, iako dugoročna upotreba donosi nuspojave poput gojenja, problema sa varenjem i promena raspoloženja.
Teški slučajevi mogu se lečiti monoklonskim antitelom zvanim Omalizumab, koje cilja imunoglobulin E, molekul uključen u aktivaciju mastocita.
Pročitaj još
Druga opcija je desenzitizacija: postepeno izlaganje kože sve hladnijim temperaturama tokom nekoliko dana (ponekad i u roku od nekoliko sati) u pokušaju da se prevaziđe reakcija i oslobađanje histamina. Bilo je određenih uspeha s ovim pristupom, ali većina studija je bila malog obima.
Za ljude sa najtežim oblicima, adrenalin je opcija koja spasava život u slučaju anafilaksije, iako izgleda da je prepisivanje adrenalina pacijentima sa hladnom urtikarijom nedovoljno rasprostranjeno.
Ljudi sa ovim stanjem takođe su pod povećanim rizikom tokom hirurških zahvata, gde anestetici snižavaju telesnu temperaturu, a operacione sale se namerno drže hladnim. Iako se tokom operacija koriste mere zagrevanja, za osobe sa povećanom osetljivošću na hladnoću to može predstavljati dodatni rizik.
Kako zima traje, vredi se setiti da za neke ljude hladnoća nije samo neprijatna - ona može biti istinski opasna. Razumevanje i prepoznavanje hladne urtikarije može napraviti veliku razliku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
3
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar