Svaka treća porodica u Srbiji bez dece

Uvid u demografske grafikone svedoči da 33,3 odsto bračnih parova u seoskim sredinama nema naslednika porodičnog domaćinstva, dok svaki četvrti bračni par u gradskim nema potomstvo.

Gotovo 300.000 majki samo gaji dete, a najviše ih je u Beogradu - 17 odsto. Na drugoj strani, svega 3,6 odsto očeva sami podižu decu.

Činjenicu da svaki treći bračni par u Srbiji nije ostavio naslednike porodičnog prezimena demograf Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka tumači kao logičnu posledicu činjenice da Srbi spadaju u staru populaciju - različiti parametri govore da smo mi peta ili deseta najstarija populacija na svetu. "S obzirom na to da je broj starijih od 65 godina za 12 odsto veći od broja mlađih od 15 godina u našoj zemlji, mislim da će sledeći popis stanovništva pokazati još katastrofalnije rezultate i ukazati na činjenicu da raste broj porodica bez dece. Pripadnici "bebi bum" generacije, koja je rođena posle Drugog svetskog rata, za sobom su ostavili najveći broj naslednika, a u Srbiji se već dve decenije beleži negativan prirodni priraštaj. Tome treba dodati i činjenicu da veliki broj porodica ima samo jedno dete - sve veći broj žena nakon 30 godine stupa u brak, zbog čega se njihov reproduktivni period skraćuje na devet godina", upozorava Marinković za Politiku.

"Kada se podaci o broju porodica bez dece ukrste sa brojem samohranih očeva i majki i brojem vanbračnih zajednica, to jest sa brojem žena koje na porođaj odlaze bez burme, dolazimo do zaključka da klasična porodica koju čine mama, tata i dete polako odlazi u istoriju. Ali, to nije srpski fenomen već je evropski trend - u skandinavskim zemljama, primera radi, polovina partnera živi u vanbračnoj zajednici, a beleži se i značajan porast jednoroditeljskih porodica. Zbog toga se u psihologiji više ne govori o kategoriji potpunih ili nepotpunih porodica, već o funkcionalnim ili nefunkcionalnim porodicama", ističe psiholog Spomena Milačić.