Karl-Markus Gaus piše o Novom Sadu: Spomenik besu
Austrijski pisac Karl-Markus Gaus u svojoj novoj knjizi "U muzeju odbačene budućnosti", koju je objavila Akademska knjiga, piše i o Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Karl-Markus Gaus se ponovo otisnuo na putovanje po istočnoj Evropi i Balkanu, te prolazi kroz Moldaviju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju.
Gaus je u Vojvodini, koja je nekada bila Evropa u malom, pošao je tragom svoje majke i nasleđa Podunavskih Švaba. Gaus reportažu, istoriju i autobiografiju znalački kombinuje u putopisnu prozu kakvu niko drugi ne ume da piše.
Uz dozvolu Akademske knjige donosimo vam odlomak iz knjige "U muzeju odbačene budućnosti".
Spomenik besu
Kasno popodne, vozili smo se prema Futogu. Na jevrejskom groblju, koje se nalazi van grada, pored puta za Futog, skoro da nismo mogli pronaći novije grobove – ovde je u skorije vreme umro malo koji Jevrejin jer je malo koji Jevrejin i živeo ovde. Futoška ulica je veoma prometna, a na rubovima Novog Sada se, kao i na rubovima većine velikih gradova, nalaze neugledne komercijalne zone s velikim tržnim centrima.
Posle izvesnog vremena, videli smo nova naselja bučnih kuća za jednu ili dve porodice koje su izgledale poput nekih malih neobično razmetljivih zamaka. Tu su živeli ljudi koje je nekoliko godina ranije ovamo naneo poslednji doseljenički talas. Već nakon Drugog svetskog rata, veliki broj Crnogoraca doselio se u Vojvodinu, gde su nekada nacionalno mešovita sela, koja su njihovi nemački stanovnici napustili ili su bila etnički očišćena, morala da se naseljavaju došljacima da ne bi propala.
U Bačku su doseljeni seljaci iz siromašne Crne Gore, koji su bili navikli da se bore sa skromnim prinosima u planinskim predelima i koji nisu uspeli brzo da se prilagode ravničarskom terenu na koji su premešteni i na kome su rađale sasvim druge vrste voća i useva.
Kao i svaka regija koja je bila uhvaćena u mašineriju nasilja i kontranasilja, progona i osvete zbog progona i u kojoj se pokuša sprovesti munjevito etničko čišćenje, i Vojvodina je dugo trpela negativne posledice činjenice da je u njoj uništena vekovna tradicija mešanja pripadnika različitih naroda i nacionalnosti. Na kraju su oni što su prisvojili imovinu i dobra proteranih Podunavskih Švaba – a šta su drugo mogli da urade sa praznim kućama, oranicama i voćnjacima – bili još siromašniji nego ranije.
A sada, pre nekoliko godina, taman kad su oni, dve generacije kasnije, konačno uspeli da se odomaće na toj zemlji i prokljuve kako se dâ živeti na njoj i od nje, pojavili su se novi došljaci. Bili su to Srbi, koji su u ogromnom broju bili primorani da pobegnu sa Kosova, iz svoje vekovne postojbine; došli su devedesetih godina prošlog veka, po pozivu srpskih vlasti koje su očekivale da će na taj način značajno ojačati srpsku većinu na toj teritoriji, a sa sobom su doneli svoj tradicionalni način života, prema kome su mnogi ovde još odavno gajili podozrenje ili čak odvratnost.
Jedan Mađar, koji je sedeo s nama za stolom u jednom novosadskom kafeu, načisto je pobesneo kada sam ga naveo da mi ispriča šta se tu faktički dogodilo. Ono što ga je kod ovog novog doba toliko ljutilo nije bilo ništa drugo do promena kulinarskih običaja koja se odigrala u regionu.
Pročitaj još
Zaista, posvuda duž seoskih puteva viđali smo male improvizovane radnje koje su nudile ćevapčiće i meso sa roštilja "za poneti". I to kod nas, ogorčeno je konstatovao taj čovek, koji smo do pre nekoliko godina ćevapčiće viđali samo kada odemo na godišnji odmor, jer su se ovde donedavno jeli gulaš i štrudle, kao u Beču ili Budimpešti, a ne burek ili ćevapi, kao u Beogradu ili Nišu!
Ali otkako su ovamo došli Šiptari – da, tako je on nazivao Srbe koje su s Kosova proterali upravo Šiptari – otkako su ovde Šiptari i otkako su im srpske vlasti ustupile najlepša naselja, jela koja su ovu regiju povezivala sa srednjom Evropom potisnuta su u kulinarskom ratu koji se svakodnevno vodi...
Bio je nizak i zdepast, a kad bi se ražestio, činilo mi se da uopšte nema vrat, već da mu je glava ušrafljena direktno u trup i to uz dva-tri zavrtaja viška.
Izgledalo je kao da mu lobanja, čvrsto prikovana lopaticama, naleže direktno na grudnu kost, i bio sam zapanjen u kojoj je meri njegovo telo postalo ovaploćenje srdžbe, spomenik besu.
***
Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada. Primljen je u Nemačku akademiju za jezik i poeziju 2006. godine.
Više o samoj knjizi "U muzeju odbačene budućnosti" možete saznati na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
Komentari 12
Lidija
i sve ostalo, sto bi se reklo, makar sta . .
Goran Ns
Lole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar