Piše Janis Varufakis: Evropa posle rata
Ovo nije rasprava o tome može li se Rusiji verovati da će poštovati bilo kakav budući mirovni sporazum s Ukrajinom.
Niti je ovo pohvala prednostima okončanja rata diplomatskim sredstvima. Ovo je samo moje razmišljanje o još jednom od evropskih paradoksa: mir u Ukrajini bi nesumnjivo doprineo zaustavljanju daljeg ekonomskog krvarenja Evrope, ali onog trenutka kada se otvori bilo kakav mirovni proces, Evropska unija će se ponovo podeliti po liniji koja deli istok i zapad, što će neizbežno obnoviti stare podele između severa i juga.
Kredibilan mirovni proces podrazumeva komplikovane pregovore između velikih svetskih sila. Ko će predstavljati Evropu za pregovaračkim stolom? Teško je zamisliti da su poljski, baltički i skandinavski lideri spremni da tu ulogu prepuste francuskim ili nemačkim kolegama.
U istočnim i severoistočnim državama EU, francuski predsednik Emmanuel Macron ima reputaciju Putinovog pomagača, spremnog da Ukrajini nametne (njoj) neprihvatljivu razmenu teritorija za mir. Takođe, čak i ako zanemarimo dugu istoriju zavisnosti Nemačke od ruske energije, izgledi kancelara Olafa Scholza da se kvalifikuje za ulogu zastupnika zajedničkih evropskih interesa poljuljani su odlukom da nemačkoj industriji odobri 200 milijardi fiskalne pomoći – one vrste koju je Nemačka odbila da prihvati na nivou EU.
S druge strane, francuske i nemačke elite s podsmehom odbacuju mogućnost da u mirovnom procesu Evropu predstavlja neko poput Kaje Kallas ili Sanne Marin, premijerki Estonije i Finske. "Moralni krstaški pohod i postavljanje maksimalističkih zahteva su u modi, ali to neće pomoći mirovnom procesu, već će ga samo otežati", rekao mi je nedavno jedan nemački zvaničnik.
Pitanje ostaje otvoreno: ko će predstavljati EU u budućem mirovnom procesu?
Da je EU iskoristila priliku posle velike bankarske i dužničke krize 2008. i demokratizovala svoje institucije, Evropu bi sada kredibilno mogli predstavljati predsednik i ministar spoljnih poslova. Ali avaj, reklo bi se da građanima Evrope ne pada na pamet da ih zastupaju Charles Michel, predsednik Saveta EU, i Joseph Borell, prvi čovek spoljne politike Unije. Macron i Scholz bi to svakako odbili, a verovatno i ostali predsednici i premijeri evropskih država.
Optimisti u Briselu veruju da uprkos vojnoj slabosti i nedostatku legitimnih pregovarača EU može odigrati važnu ulogu u budućim pregovorima, s obzirom na očekivanje da EU finansira obnovu Ukrajine i arbitrira u procesima za priključivanje Ukrajine jedinstvenom tržištu, carinskoj uniji, možda i samoj EU. Ima li takav optimizam osnova?
Nema sumnje da će EU izdvojiti dosta novca i koordinisati proces priključenja Ukrajine posle rata. Ali to ne garantuje da će EU značajnije uticati na mirovni proces. Zapravo, imamo dosta razloga da verujemo da će uloga EU kao glavnog finansijera obnove Ukrajine podeliti i oslabiti Uniju, čak i više nego kriza od pre više od 10 godina.
Evropska investiciona banka procenjuje da će troškovi obnove Ukrajine iznositi približno 1 trilion evra – što odgovara ukupnom budžetu EU za period 2021-27. i za 40% premašuje iznos fonda za oporavak posle pandemije po NextGenerationEU. Već opterećena izdvajanjem 200 milijardi evra za održavanje nemačkog industrijskog modela koji je počeo da se urušava i dodatnih 100 milijardi evra za odbranu, Nemačka nema fiskalnog kapaciteta da obezbedi makar deo ove sume.
Ako Nemačka nije u stanju da pokrije dodatne troškove, jasno je da to ne mogu ni ostale zemlje EU. Jedini način da se finansira obnova Ukrajine bilo bi zajedničko zaduživanje, kroz istu bolnu proceduru koja je dovela do osnivanja fonda za oporavak 2020.
Pod pritiskom da obezbedi novac, EU će verovatno poći tim putem, ali ubrzo će shvatiti da to produbljuje unutrašnje podele. Evropski lideri su uspeli da se slože o zajedničkom zaduživanju u vreme pandemije, ali inflacija je tada bila negativna i sve članice su se suočavale s pretnjom ekonomske implozije zbog pandemijskih mera i pada tražnje širom Evrope. Kada se dogovori mir, moraće da pristanu na još veće zajedničko zaduživanje za finansiranje obnove Ukrajine u trenutku kada su se kamatne stope učetvorostručile, inflacija divlja, a očigledno je da će ekonomske koristi biti neravnomerno raspoređene.
Pročitaj još
.jpg "Odložena sednica Odbora o sankcijama Rusiji: Razlog - nepostojanje formalnih uslova")
Španija će postaviti pitanje zašto bi se zaduživala zajedno s Nemačkom, s obzirom da će nemačke kompanije dobiti lavovski deo poslova u Ukrajini. Poljska će se pobuniti kad Nemačka i Italija objave da će nastaviti da kupuju ruske energente nakon što je uspostavljen mir. Mađarska će prodati glas podrške fondu za Ukrajinu uz uslov da EU odustane od daljeg insistiranja na vladavini prava i transparentnosti. U pometnji koja će nastati, stare podele između (kalvinističkog) severa i (katoličkog) juga, između onih koji su za i onih koji su protiv fiskalne unije, obnoviće se u punoj snazi.
Nemačka već strahuje da će Francuska insistirati na nastavku trajnog, i prilično redovnog, emitovanja zajedničkog duga, čemu se nemačka politička klasa snažno opire, ne samo zato što se protiv toga nedavno izjasnio i Ustavni sud Nemačke. Dublji razlog je to što bi fiskalna unija kakvu traži Francuska primorala nemačke konglomerate da odustanu od prakse koja je ugrađena u njihov DNK: akumuliranje američkog novca kroz veliki neto izvoz u SAD, što je bilo moguće zahvaljujući stagnaciji nemačkih plata i niskim cenama prirodnog gasa.
Ako planirane mere predsednika Bidena za smanjivanje inflacije i uvođenje protekcionističkih barijera, što bi dovelo do pada neto izvoza u Sjedinjene Države, ne promene stav Nemačke, pregovori o okončanju rata u Ukrajini će produbiti podelu EU na istok i zapad – i posredno obnoviti stare podele između severa i juga.
To ne treba da nas iznenadi. Posle finansijskog sloma 2008. i podela koje su se tada otvorile, EU je čitav problem jednostavno gurnula pod tepih. Rat u Ukrajini doveo je do novog udaljavanja između istoka i zapada. Kada se konačno uspostavi mir, obe linije razdvajanja će se dodatno produbiti i zaoštriti, toliko da više nećemo moći da ih ignorišemo.
Tekst Janisa Varufakisa prvobitno je objavljen na sajtu Project Syndicate, a u prevodu na srpski objavio ga je Peščanik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Komentari 9
Bucko
Rat ce se voditi do sloma americkih neokonzervativaca, kao sto se vec desilo tokom Vijetnamskog rata. Milioni Ukrajinaca ce izginuti, ali Zapad boli samo kad njegovi gradjani ginu, bas kao i u Vijetnamu. Cim pocnu veci antiratni protesti u SAD, bice jasno koliko je sati. Bajden za sad kontrolise strajkove i proteste, videcemo dokle.
Kad se rat zavrsi, Evropa ce biti u malo boljem stanju nego 1945, ali oporavka nece biti, jer ce se epicentar ekonomske i svake druge aktivnosti premestiti u Aziju, a u perspektivi u Afriku, jer su to kontinenti sa puno resursa i radne snage, a nisu zahvaceni ratom. Evropa ce biti muzej na otvorenom i nista vise.
dule
03.01.2023 • 20:11
Putin je novi Hitler, putinova Rusija je fašistička država (nažalost).
Nikakvi mirovni pregovori neće napraviti Putina manjim Hitlerom, a militarizovanu Rusiju manje fašističkom.
Agresivni diktator mora završiti isto kao Hitler, njegova zemlja mora se suočiti sa zločinima koji već uspela napraviti u Ukrajini i platiti odštetu.
Bez ovog mira u Evropi biti neće.
Ako zaista verujes u ovo sto si napisao, onda je jedino posteno da lepo odes u Ukrajinu i pridruzis se oruzanoj borbi. Sve manje od toga bi bilo istinsko licemerje.
carj
Nikakvi mirovni pregovori neće napraviti Putina manjim Hitlerom, a militarizovanu Rusiju manje fašističkom.
Agresivni diktator mora završiti isto kao Hitler, njegova zemlja mora se suočiti sa zločinima koji već uspela napraviti u Ukrajini i platiti odštetu.
Bez ovog mira u Evropi biti neće.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar