Smejurija u Narodnoj banci Srbije

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

12.06.2023.

09:52 > 20:36

Već duže vreme Narodna banka Srbije zasmejava javnost, povlači sporne poteze koje potom pokušava predstaviti kao uspešne, takoreći na opštu polzu.

Foto: Medija centar Beograd (mc.rs)

U tom stilu je i poslednje uvećanje referentne kamatne stope sa šest na 6,25 odsto narodu predočila kao neophodno ne samo zarad usporavanja inflacije, već je i minimalnost porasta objasnila namerom da pomogne rast privrede i bruto nacionalnog dohotka.

Ustavna obaveza

Nevolja je što je stvarnost opora, a inflacija u maju iznosila izuzetno visokh 15,1 odsto. Dizati osnovnu kamatu pri takvom galopu cena za samo 0,25 odsto je kao da oboleli od kancera ispija čaj od kamilice radi oporavka. Mada kamatna stopa nije niska, u Srbiji je još uvek dva i po puta niža od inflacije.

Ako bismo računali samo rast cena hrane, energije i higijenskih potrepština, što je za dosta široku kategoriju najsiromašnijih najvažnije, referentna kamatna stopa je i pet puta niža. Drugim rečima, centralna monetarna institucija slabo suzbija inflaciju. A prema zakonu, osnovni cilj NBS je upravo da vodi računa o stabilnosti cena.

Međutim, NBS ponajmanje čini ono što joj je obaveza. Dugo je ignorisala poskupljenja, i sa rastom referentne kamatne stope kao borbom protiv inflacije počela je pola godine nakon što su slične korake počele preduzimati vodeće svetske centralne banke. Inflacija je u celom svetu, naša je umnogome uvozna, usled rasta cena energije i hrane širom globusa.

Povlačenje upumpanog novca

Zapravo, sve centralne banke su još na finansijsku krizu krajem 2008. godine reagovale upumpavanjem znatne količine novca na tržište. Cilj je bio podstaći potrošnju. Kad je pandemija stigla, na finansijsko tržište se slilo još više novca, takođe radi održavanja potrošnje stanovništva jedno vreme stešnjenog u nekoj vrsti ograničenog kretanja i aktivnosti. Sada se taj novac povlači, sve ga je manje, to je suština borbe protiv rasta cena kakvog u većem delu razvijenog sveta nije bilo unazad decenijama.

Federalne rezerve, centralna banka SAD, za devet meseci je stopu iz negativne zone dovela na 5,25 odsto. U jednom trenutku je stopu uvećala za čak 0,75 odsto. Sa primetnim zakašnjenjem istu politiku sprovodi i Evropska centralna banka. Kada su počele antinflacionu borbu, ne zaustavljaju se.

Nedosledna i mekana

Naša banka je u tom pogledu nedosledna i mekana. Od ove godine je, na iznenađenje stručne javnosti, još i ublažila inače ne preoštru antinflacionu politiku. Mesečna uvećanja su minimalna, po 0,25 odsto, posebno je zatajila prošli mesec kada je, umesto većeg porasta, uvećanje kamatne stope izostalo. Razlog nije teško dokučiti, uvećanje osnovne stope poskupljuje uzimanje kredita, pa se ljudi ređe odlučuju na pozajmice i manje troše. Time se utiče na smanjenje BDP.

Sa druge strane, ekonomska politika Srbije se zasniva upravo na rastu BDP, pri čemu se statistika često i zloupotrebljava kako bi se BDP prikazao većim nego što jeste. U NBS znaju za smer državne ekonomske politike i, očito, ne žele da čine ništa što bi odudaralo. Ali, zadatak NBS nije da vodi privredni razvoj. Zakon je precizan i nedvosmislen - cilj je očuvanje cena. No, u banci su, više je nego vidljivo, skloni ignorisanju te obaveze.

Neplanirani trošak

Pa otkud onda povećanje referentne kamatne stope 8. juna? Razlog je u najavama budžetom neplaniranih izdataka, najavljenih u zajedničkom televizijskom nastupu predsednika Vučića i premijerke Brnabić. Penzionerima će otići dodatnih 350, lekarima, zdravstvenim i prosvetnim radnicima 100 milliona evra, dok će 20 miliona biti podeljeno putem turističkih vaučera, 80 miliona za izdržavanje dece.

To je zbirno oko 550 miliona evra neplanirang troška iz državne kase. Kako je budžet već mesecima u deficitu, jasno je da u državnoj kasi nema para, što znači da će se do novca doći zaduživanjem. A širom sveta kamate su znatno skočile i Srbija sada pozamljuje po kamati od 6,5 odsto godišnje. U nemalom broju slučajeva kod kredita sa varijabilnom kamatom, ovaj izdatak dostiže i osam odsto. Preskupo.

Takav novac ubačen u potrošnju na srpskom tržištu će svakako dodatno uticati na rast cena. I u banci su, znajući da će poprilično podići inflaciju, odlučili da, ipak, povuku potez, istina minimalan, u suprotnom smeru. Poslednje poskupljenje referentne kamatne stope je trinaesto uzastopno uvećanje, a inflacija je još uvek previsokih 15,1 odsto. Sve je izglednije da guvernerka rutinski minimalno povećava stopu, ali očekivanog efekta na inflaciju nema. Neće ga ni biti sve dok u NBS i dalje više računa budu vodili o onome što je posao Vlade Srbije, umesto da se drže ustavne obaveze.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 41

Hronološki

Aleksandar ii

17.09.2023 • 09:31

Na ulicu

Teraj Tarabicku na odmor i da se.nevrati nikad. Daje prrvise glupe izjave vezane za ekonomiju i poslovanje zarad politike i sopstvene fotelje gde je postavljena 2012 g. Lepo je sedeti za platu od 550.000 din mesecno i ubirati pare pa kupovati nekretnine po Rimu, i zaposljavati uzu rodbinu na direktorska mesta. VREME JE DA ODU .
Mirko i Slavko

22.06.2023 • 14:47

Vidimo se

na protestu!
Janko

16.06.2023 • 05:18

Kamata

Jorgovanka nema pojima šta se dešava u Srbiji to vodi tigar sa skokovima i eto nas u srednjem veku odgovara im da je narod glup i neupućen i siromašan i gladan

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.