Kosovo i EU na jednom koloseku

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

13.11.2023.

09:43

Bilo je dovoljno da se raspišu vanredni parlamentarni izbori pa da se Srbija i ovdašnja politička javnost, gotovo preko noći, suoče sa dodatno usloženim, a već postojećim izazovima.

Foto: 021.rs

Ko god da posle 17. decembra bude na vlasti, u rešavanju dva najvažnija državna pitanja, kosovskog čvora i odnosa sa Evropskom unijom, suočiće će se sa dodatnim izazovima i poteškoćama.

Ni do sada, uprkos decenijskom trajanju i brojnim sporazumima, ni u jednom nije bilo ključno približavanja. A sada, inicijativom druge strane, stvari se još više komplikuju i zaoštravaju.

Šest protiv jednog

Reč je o poruci sa susreta u Briselu zgodno označenog kao "šest protiv jednog". Predsednici Nemačke, Francuske i Italije, Šolc, Makron i Maloni, uz saradnju sa funkcionerima Unije Mišelom, Boreljom i Lajčakom žestoko su pritiskali Aleksandra Vučića kako bi prihvatio evropski plan o rešavanju statusa Kosova.

Mediji su preneli da se predsednik Srbije držao i politički promišljeno i - čvrsto. Prihvatio je manje-više sve što se tražilo, ali nezavisnost Kosova, ni de jure, ni de fakto, ne dolazi u obzir.

Ovakav rasplet se, na osnovu izjava i povučenih političkih poteza pre sastanka, mogao i naslutiti. Međutim, teže je bilo očekivati naredni potez Brisela. Predočila ga je, i to samo dan nakon sastanka, sletivši u Beograd, niko drugi do predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Suština je da dva politička pitanja na kojima Srbija i Unija decenijama rade, pristupanje Srbiji Uniji i rešavanje pitanja Kosova, ubuduće neće biti odvojeni procesi. Jednostavnije kazano, od ulaska u najlukrativnije društvo nema ništa ako se prethodno pitanje Kosova ne reši na miran način.

Na dva koloseka

Podsetimo se, gotov dve i po decenije unazad se tvrdilo da je reč o stvarima koje se rešavaju na odvojenim kolosecima. Izborili smo i status kanadidata za članstvo u Uniji, štaviše, kako se kaže i u poslednjem izveštaju iz Brisela, učinili smo i vidljive pomake u 33 od 36 poglavlja neprikosnovenih unijskih pravila. Naravno, u nekim nema većeg pomaka, i upravo taj segment izveštaja se poslednjih dana stavlja u prvi plan.

Približavanja su postignuta upravo najviše zahvaljujući principu da se razgovor o eventualnom pristupanju Srbije Uniji vodi nezavisno od statusa kosovskog pitanja, problema u čijem rešavanju Brisel takođe učestvuje.

Da je bilo drugačije, teško da bi se postigla i desetina usaglašenog. No, sada Unija podržava drugačiji, suprotan, princip. Reakcije sa srpske strane su uzdržane, ali jasno negativne.

Neusaglašeni sporazumi

Centralno pitanje je pozicija buduće Zajednice srpskih opština koja bi obuhvatila teritorije na severu Kosova sa izrazito spskom većinom stanovništva. Prema Briselskom sporazumu iz 2013. imala bi određena ovlašćenja, pre svega u školstvu i sistemu zdravstvene zaštite, a za svoje funkcionisanje mogla bi da se koristi novcem pristiglim iz budžeta Srbije.

Ova ovlašćenja su umanjena, neka izostavljena, u Ohridskom sporazumu. Oba su potpisali i država Srbija i vlasti u Prištini. Evropska unija je garant, takođe u oba slučaja.

I do sada je bilo primedbi da su dva potpisana dogovora poprilično neusaglašeni. Ćutke se prelazilo preko ovih prigovora i svaka strana se u tumačenju držala onog koji joj više odgovara. Međutim, nakon promene kursa u Briselu, usledilo je i izlaganje Džefrija Hovenijera, američkog ambasadora u Prištini.

Ne samo stoga što Srbija odbija da prizna ovu diplomatsku poziciju, već i stoga što nije primereno da se ambasador meša u unutrašnje stvari države u kojoj boravi, Hovnijer se, ipak, upustio u tumačenje potpisanog, pa je tako ustvrdio da "buduća Zajednica srpskih opština može da se formira samo po Ustavu Kosova", te da "nikako neće biti sloj vlasti, niti imati bilo kakva prava izvršne vlasti". U Briselskom sporazumu je napisano drugačije.

Odakle se vuku potezi

Nije prvi put da ambasador SAD u Prištini istrčava i govorom unapred određuje ono što bi dve strane tek trebalo da se dogovore i potpišu. Poslednjim istupom učinjen je korak dalje u nediplomatskom pristupu problemu.

Američki ambasador je svima, Beogradu, Prištini i Briselu, poručio kako bi trebalo, naravno prema viđenju sa druge strane Atlantika, da izgleda politička budućnost Srbije i Kosova. Dobro je što sada pouzdano znamo ko drži konce i povlači poteze. Po ambicioznog diplomatu nevolja je što poslednju reč imaju direktno zainteresovani, Beograd i Priština. Bez njihove saglasnosti nema ničega.

Postavlja se pitanje, i o tome bi morala da razmišlja svaka politička grupacija koja učestvuje na izborima, šta Srbija može da učini. Izvesno je da može povući potpise sa svih potpisanih sporazuma i stvari vratiti na 2013. godinu, kada su, setimo se, u srpskim sredinama funkcionsali i srpsko pravosuđe i srpska policija.

Nije izvesno ni da bi se povučeno moglo ponovo uspostaviti, niti da je oštar odgovor najkorisniji po srpsku stranu. Međutim, još je teže očekivati da će Beograd na najnoviji razvoj događaja sedeti mirno. Reč je o najvažnijem političkom pitanju, čiji teret je bio toliko težak da je pre nešto više od tri decenije odigrao možda i glavnu ulogu pri raspadu bivše države.

Uloga bugarske takse na gas

Rat na evropskom tlu i palestinsko-izraelski na Bliskom istoku su zaoštrili sitaciju u celom svetu, naročito u Evropi. Veliki se, očito, koriste napetom političkom situacijom i čine sve kako bi brojne regionalne sporove rešile onako kako njima odgovara.

Postaje jasno i da je bugarski slučaj sa određivanjem vanredno velike nadoknade na protok gasa iz Rusije deo iste priče. Dakle, u funkciji pritiska da Srbija ne samo uvede sankcije Moskvi, već i da se u atmosferi pretnje nedovoljne količne važnog energenta Srbija prinudi na onakvo rešenje kosovskog pitanja koje odgovara samo drugoj strani.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

kosovo

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

BRICS no Alternativ

13.11.2023 • 15:26

Srbija da se učlani u BRIKS, i time je završena priča, Kosovo je odbranjeno

4 3 +1
NN

13.11.2023 • 13:56

U svakom slučaju

protiv ulaska u UN !
Gomila pokvarenih licemera !

BRIKS !!!

7 5 +2
Talac

13.11.2023 • 11:08

Dokle ce gradjani Vojvodine biti taoci Srbije i Kosova? Retoricko pitanje naravno.

9 24 -15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.