Srbija na kamati i megalomanskim ambicijama vlasti

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

13.12.2023.

10:08 > 13:34

Pre neki dan kratka vest da će Federalne rezerve, neka vrsta centralne banke SAD, uskoro početi da smanjuje osnovnu kamatnu stopu našla se na prvoj strani mnogih bulevarskih medija u Srbiji.

Ispostavilo se da je reč o preuranjenoj i polutačnoj informaciji - u pitanju je bila procena za 2027. ili još koju godinu kasnije.

Zamka niskih kamata

Pitanje je zašto srpska vlast, čije maštarije mediji ovog tipa plasiraju u javnost, tako željno iščekuje preokret u globalnim finansijskim trendovima. U pitanju je, naravno, neprekidno zaduživanje Srbije zarad vraćanja prispelih rata ranijih kredita, ali i novo zaduživanje u visini budžetskog deficita.

Visoke kamate znače i sve skuplji novac za pozajmljivanje, pa, ako aktuelni trend opstane, otplata kamata lako može da postane teret i trostruko veći nego samo pet, šest sezona ranije.

Srbija duguje 35,6 milijardi evra, od čega je u poslednje četiri sezone, nakon epidemije kovid virusom, posuđeno čak 11 milijardi. Ako na skorašnjim izborima SNS loše prođe svakako će se njeni čelnici morati priupitati šta im bi kada su od pojave pošasti počeli tako lako da troše i razbacuju se novcem.

Nedaća je što su upali u zamku niskih kamata i počeli besomučno da se zadužuju, što emitovanjem obveznica, što direktnim pozajmljivanjem od finansijera. Kao da su se ponadali da će cena novca trajno biti na istorijski najnižem nivou.

Otplatiti 7,7 milijardi evra

Podsetimo se, to što su najveće svetske banke naglo i jednovremeno ubacivale novac izazvalo je poplavu love na tržištu i novac je postao nikad jeftiniji. Pre samo 20 meseci kamata je bila nula, čak negativna. Danas i SAD za svoje desetogodišnje hartije od vrednosti, a to su po pravilu najjeftinije, plaćaju pet odsto godišnje kamate.

Nije čudo da onda jadna i poprilično izolovana Srbija plaća šest i po ili čak i sedam odsto za svoje državne papire, skoro četiri puta više nego pre samo dve godine. Dalji rast kamata bi još povećavao cenu novca i nije isključeno da sledeće godine zemlje koje investitorima ne ulivaju previše poverenja plaćaju i osam i po odsto godišnjeg prinosa.

Pretprošle i prošle godine Srbiji je pristiglo na naplatu rate vredne 4,15 milijardi evra. Relativno mala svota, a i novac je bio jeftin. Ove godine je pristiglo 5,3 milijardi, te je Srbija iskoristila 900 miliona gotovo besplatnog kredita MMF-a da otplati, a od svetskih i evropskih investicionih banaka je posudila gotovo 500 miliona po takođe veoma povoljnim uslovima. To je bitno snizilo preteći teret kamata.

Vremena se menjaju

Međutim, naredne godine neće biti retko povoljne pozajmice MMF-a, investicione banke neće za Srbiju imati na raspolaganju ni polovinu prošlogodišnje svote. Sa druge strane, na naplatu pristižu rate u zbirnom iznosu od 6,05 milijardi evra. Pri tome se predviđa i budžetski deficit od 1,68 milijardi, pa će Srbija sledeće sezone morati pozajmi čak 7,73 milijardi evra.

Nevolja je što su se vremena promenila, novac je izrazito skup. Sada ćemo plaćati cirka šest i po odsto na kamatu. Biće to teret za budžet, jer iste te obveznice smo ranije, kada stignu na naplatu, plaćali samo 1,5 ili 1,8 odsto.

Primera radi, godine 2020. iz budžeta je isplaćeno 948 miliona evra za kamate. Prema budžetu za 2024. godine za ovu namenu biće utrošeno 1,57 milijardi, cirka 65 odsto više. Još je gore što će rast obaveza po osnovu kamata da se nastavi, pa se za 2025. predviđa teret od 1,78, a 2026. godine od čak 2,26 milijardi evra. Ukoliko se oduži period skupog novca, koju godinu kasnije može se desiti da na kamate iz državnog budžeta godišnje bude odlazilo i po tri miljarde evra.

Olako trošenje

Globalna epidemija jeste bila ozbiljan ispit, problemi nisu bili mali. Ipak, imajući u vidu kako se olako novac, naročito pred izbore, deli pojedinim penzionerima, mladima, zdravstvenim i prosvetnim radicima, zaposlenima u vojsci i drugima, teško je izbeći utisak da se u pozajmljvanju preterivalo.

Isto se može reći i za državno suludo investiranje u izgradnju manifestacionih objekata, poput sajamskog kompleksa u Surčinu ili nacionalnog stadiona. To što otplata kamata postaje nepodnošljiv teret za srpske obveznike jasno govori da bi bilo potrebno da se što pre oslobodimo megalomanskih predstava i ambicija.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 11

Hronološki

pajo patak

13.12.2023 • 14:07

@tzv. opoicia

bolje piši ћирилцом, koju si teškom mukom naučio 1991.
/

13.12.2023 • 13:26

/

posle ovoga cemo videti ono 'nismo vam mi srbi' i da li je arcibald rajs bio u pravu o srpskom lopovluku umesto uz ulaganje dobiti i vise nego sto bi pokrali
Imre

13.12.2023 • 12:49

Sve se slazem,vec ti nerece komececse prodati ta imovina,kad smo svi golje..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.