Srbija na kamati i megalomanskim ambicijama vlasti
Pre neki dan kratka vest da će Federalne rezerve, neka vrsta centralne banke SAD, uskoro početi da smanjuje osnovnu kamatnu stopu našla se na prvoj strani mnogih bulevarskih medija u Srbiji.
Ispostavilo se da je reč o preuranjenoj i polutačnoj informaciji - u pitanju je bila procena za 2027. ili još koju godinu kasnije.
Zamka niskih kamata
Pitanje je zašto srpska vlast, čije maštarije mediji ovog tipa plasiraju u javnost, tako željno iščekuje preokret u globalnim finansijskim trendovima. U pitanju je, naravno, neprekidno zaduživanje Srbije zarad vraćanja prispelih rata ranijih kredita, ali i novo zaduživanje u visini budžetskog deficita.
Visoke kamate znače i sve skuplji novac za pozajmljivanje, pa, ako aktuelni trend opstane, otplata kamata lako može da postane teret i trostruko veći nego samo pet, šest sezona ranije.
Srbija duguje 35,6 milijardi evra, od čega je u poslednje četiri sezone, nakon epidemije kovid virusom, posuđeno čak 11 milijardi. Ako na skorašnjim izborima SNS loše prođe svakako će se njeni čelnici morati priupitati šta im bi kada su od pojave pošasti počeli tako lako da troše i razbacuju se novcem.
Nedaća je što su upali u zamku niskih kamata i počeli besomučno da se zadužuju, što emitovanjem obveznica, što direktnim pozajmljivanjem od finansijera. Kao da su se ponadali da će cena novca trajno biti na istorijski najnižem nivou.
Otplatiti 7,7 milijardi evra
Podsetimo se, to što su najveće svetske banke naglo i jednovremeno ubacivale novac izazvalo je poplavu love na tržištu i novac je postao nikad jeftiniji. Pre samo 20 meseci kamata je bila nula, čak negativna. Danas i SAD za svoje desetogodišnje hartije od vrednosti, a to su po pravilu najjeftinije, plaćaju pet odsto godišnje kamate.
Nije čudo da onda jadna i poprilično izolovana Srbija plaća šest i po ili čak i sedam odsto za svoje državne papire, skoro četiri puta više nego pre samo dve godine. Dalji rast kamata bi još povećavao cenu novca i nije isključeno da sledeće godine zemlje koje investitorima ne ulivaju previše poverenja plaćaju i osam i po odsto godišnjeg prinosa.
Pretprošle i prošle godine Srbiji je pristiglo na naplatu rate vredne 4,15 milijardi evra. Relativno mala svota, a i novac je bio jeftin. Ove godine je pristiglo 5,3 milijardi, te je Srbija iskoristila 900 miliona gotovo besplatnog kredita MMF-a da otplati, a od svetskih i evropskih investicionih banaka je posudila gotovo 500 miliona po takođe veoma povoljnim uslovima. To je bitno snizilo preteći teret kamata.
Vremena se menjaju
Međutim, naredne godine neće biti retko povoljne pozajmice MMF-a, investicione banke neće za Srbiju imati na raspolaganju ni polovinu prošlogodišnje svote. Sa druge strane, na naplatu pristižu rate u zbirnom iznosu od 6,05 milijardi evra. Pri tome se predviđa i budžetski deficit od 1,68 milijardi, pa će Srbija sledeće sezone morati pozajmi čak 7,73 milijardi evra.
Nevolja je što su se vremena promenila, novac je izrazito skup. Sada ćemo plaćati cirka šest i po odsto na kamatu. Biće to teret za budžet, jer iste te obveznice smo ranije, kada stignu na naplatu, plaćali samo 1,5 ili 1,8 odsto.
Primera radi, godine 2020. iz budžeta je isplaćeno 948 miliona evra za kamate. Prema budžetu za 2024. godine za ovu namenu biće utrošeno 1,57 milijardi, cirka 65 odsto više. Još je gore što će rast obaveza po osnovu kamata da se nastavi, pa se za 2025. predviđa teret od 1,78, a 2026. godine od čak 2,26 milijardi evra. Ukoliko se oduži period skupog novca, koju godinu kasnije može se desiti da na kamate iz državnog budžeta godišnje bude odlazilo i po tri miljarde evra.
Pročitaj još
Olako trošenje
Globalna epidemija jeste bila ozbiljan ispit, problemi nisu bili mali. Ipak, imajući u vidu kako se olako novac, naročito pred izbore, deli pojedinim penzionerima, mladima, zdravstvenim i prosvetnim radicima, zaposlenima u vojsci i drugima, teško je izbeći utisak da se u pozajmljvanju preterivalo.
Isto se može reći i za državno suludo investiranje u izgradnju manifestacionih objekata, poput sajamskog kompleksa u Surčinu ili nacionalnog stadiona. To što otplata kamata postaje nepodnošljiv teret za srpske obveznike jasno govori da bi bilo potrebno da se što pre oslobodimo megalomanskih predstava i ambicija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
3
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Komentari 11
pajo patak
/
Imre
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar