Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
Foto: 021.rs
Tek kada su na nekadašnjem močvarnom području pojedini segmenti kultivisanjem primereni ozbiljnijoj stambenoj gradnji, počela je upotreba i solidnjih, složenijih građevinskih materijala. Svakako da je ovakvom razvoju bitno doprinela i kvalitetnija ciglarska industrija, poreklom iz Nemačke.
Krajem 19. veka ponuda građevinskog materijala je postala raznovrsnija i tek tada počinje intenzivnija i maštovitija gradnja. Doduše, i dalje je u masovnoj produkciji dominirao tradicionalniji, znatno jeftiniji, ćerpić, ali bogatiji sloj duštva počinje da se ističe raskošnijim zgradama, kako poslovnim tako i stambenim.
Zdanja kojima se divimo
Naravno da Subotica, Novi Sad ili Bečkerek nisu ni Amsterdam ni baltički gradovi u kojima su sva zdanja, bilo sakralna, poslovna ili stambena, od opeke i uočljivo ukrašena fasadnim detaljima. Ipak, kao što se može videti u Svilari na izložbi "Fasadna keramika u Vojvodini", i u ovdašnjim varošima današnja mladež uživa u palatama od fasadne cigle i keramike nastalim unazad manje od vek i po.
Kao što su se u svetu čuveni arhitekti Frenk Lojd Rajt i Alvar Alto proslavili upravo promovišući fasadnu keramiku, i na ovdašnjim prostorima bilo je projektanata koji su se izdvojili time što su se odlučili za nov materijal. Deže Jakab i Marcel Komor, Vladimir Nikolić i, možda najintrigantniji, Ferenc Rajhel ostavili su remek dela kojma se i danas divimo.
Talas novine, svojevrsna moda, širi se i po manjim mestima, pa će tako već u prvim godinama 20. veka šarmantna zdanja biti primetna u Apatinu, Rumi ili Vršcu. Kako je do fasadne keramike bilo lakše doći nego da trajnijeg i postojanijeg kamena, koga je na ovim prostorima jako malo, nov mateijal je sve češće u primeni, čemu doprinosi i činjenica da je mnogo jednostavniji i praktičniji za upotrebu.
Secesijska prestonica
Jedna od prvih zgrada u novom stilu Vladičanski dvor u Novom Sadu, zidan od 1899. do 1901. Godine, jeste od većih i impresivnijih. Fasadna keramika je ukrasila čak tri strane kojima se rezidencija Bačkog episkopa SPC izlaže na tri ulice. Svaka pločica je krašena stilizovanom šarom inspiricije u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi. Bila je to uobičajena romantizovana koncepcija primerena vremenu u kome je afirmacija nacionalnog identiteta bila snažnije izražena.
Samo godinu dana kasnije u Subotici niče nova sinagoga, remek delo secesije, građena u mađarskom folklornom duhu. Autori su se odlučili prvenstveno za prirodni materijal, pa često nailazimo na kontrast crvene žolnai opeke naspram drveta ili gvožđa.
Tokom vremena se pokazalo da je zdanje Deže Jakaba i Marcela Komora bilo pravi početak moderne arhitekture u Vojvodini. Kada su nepunu deceniju kasnije projektovali i Gradsku kuću, a tokom karijere još petanaestak vanrednih objekata u Subotici i na Paliću, od grada na severu Bačke su za sva vremena napravili secesijsku prestonicu.
Uloga lođe
Sa dva prikaza na izložbi je predstavljen i Ferenc Rajhel. Prvo je predočena raskošna Rajhelova palata, zdanje na koje naiđemo čim na subotičkoj železničkoj stanici napustimo voz. U nju je umetnik uložio sav kreativni potencijal i sve materijalno bogatstvo i - uspeo je. Sačinio je veliko, atipično zdanje na kom je naglasak na centralni deo zgrade izveden u formi lođe zaobljenih ivica koja se proteže na oba sprata.
Ceo prostor, zajedno sa brojnim erkerima i balkonima su obloženi fasadnom keramikom. Zdanje važi za najnakićenije, ali sve je usklađeno i svakom detalju je osmišljen razlog gradnje. Ništa nije suvišno. Danas je ovom zdanju iznađena verovatno najprimerenija uloga galerije savremne umetnosti.
Na južnom obodu Bačke, u Novom Sadu, poštovaoci fasadne cigle i keramike više su se usmerili ka poslovnim i stambenim zgradama. Tako Zora Mitrović Pajkić u novom duhu prvo projektuje stambene kule kod fudbalskog stadiona, potom i segment za laboratorije pri Fakultetu tehničkih nauka. Melania i Darko Marušić su na samom kraju prošlog veka na najvažnijem gradskom bulevaru projektovali stambeno-poslovnu zgradu, dok je na suprotnom kraju iste saobraćajnice Aleksandar Keković fasadom prekrio najkompleksnije gradsko zdanje, palatu Naftne industrije Srbije, posmatrajući je kao neku vrstu ulazne kapije (sa Mosta Slobode).
Pročitaj još
Maštarije
Autori izložbe, arhitekti Bogdan Janjušević, Vladimir Kubet i Isidora Amidžić, širu su javnost upoznali sa danas zgradom opštine Apatin, još jednom svojevrsnom maštarijom Ferenca Rajhela, ovoga puta u rodnom gradiću. Ugodno iznenađenje je privatna spratna kuća u Somboru iz osamdesetih godina prošlog veka.
Koristeći se fasadnom keramikom projektant, znameniti Ranko Radović, uspeo je da u objektu uobičajene namene istakne i tradicionalno i moderno.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Komentari 5
Patuljak
B
Sledeći članak, kad je u Vojvodini prestalo da se gradi kako treba...
otac Makarije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar