"Optimistično je to očekivati, ali nije nemoguće. Ako bude dva, to će biti dobro. Plan za iduću godinu je da bude 3,5 što je dosta nerealno. Mi smo prognozirali da će biti oko 2,5 ili 2,6 odsto", rekao je Gligorov novinarima iz Srbije koji su posetili Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.
Gligorov je naveo da je pristup Srbije evropskom tržištu bio veoma značajan za srpsku privredu, koja je "poslednjih deset godina dosta rdjavo poslovala" i imala prosečnu stopu rasta "jedva iznad nule".
"Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju se pokazao kao izuzetno koristan od 2008. i 2009. godine, jer je značajno povećan izvoz Srbije na tržište EU održao proizvodnju u Srbiji, pa i dohodak i standard poslednjih četiri-pet godina. Izvoz na tržište EU je dupliran, na tržištu u regionu je stagnirao, dok se izvoz u Rusiju smanjio. Ključno je za privredu Srbije da održi taj slobodan i otvoren pristup tržištu EU", naveo je Gligorov.
Gligorov smatra da je "delimično iscrpljena" strategija EU prema regionu Zapadnog Balkana koncentrisana u ideji da se ekonomskim sredstvima podrži stabilnost i sigurnost regiona koji je bio suočen ratovima 90-tih godina prošlog veka, a da je trenutno fokus na pitanju kako neposredno uticati na stanje bezbednosti u regionu.
"Sada je pitanje kako da se neposrednije utiče na stanje bezbednosti u regionu kako bi uopšte bilo moguće da se zemlje regiona, među kojima je i Srbija, učlane u EU. Mislim da je to novi pristup da će ekonomska aktivnost više zavisiti od bezbednosti nego što je ranije bilo da bezbednost bude zasnovana na područje ekonomske stabilnost", rekao je Gligorov.
Povodom predloga iznetog u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, koji pretpostavlja da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali da institucionalno ostane u vezi sa Srbijom i da se uspostavi carinska unija koja bi imala jedinstveno tržište i monetarnu politiku, Gligorov je kazao da bi to predstavljalo problem zbog slobodnog režima trgovine sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, ako se ide u EU, onda je jedinstveno tržište cilj kome treba težiti jer bi carinska unija podrazumevala ujednačavanje spoljnih carina, što bi za Srbiju značilo uvodjenje carina Rusiji i obratno.
"To sledi sa članstvom u EU, ali ne verujem da bi Srbija to htela. Ako bi postojala regionalna carinska unija onda bi cela regija, šest zemalja, imali iste carine, što bi značilo da ili Rusija ukloni sve carine svim drugim zemljama ili da Srbija odustane od ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom. To nije nemoguće, ali je dosta komplikovano. Jedinstveno tržište je nešto drugo i realno", ocenio je Gligorov.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar