Novinari ne leče - samo popunjavaju praznine u znanju

"Novinarstvo se uglavnom sastoji od pisanja tipa "umro je lord Džons" ljudima koji nikada nisu čuli za lorda dok je bio živ" - engleski pisac Gilbert K. Česterston (XIX vek)

Piše: Srđan Staletović

Skoro da nema ankete koju je neka radio-stanica u Srbiji napravila među građanima, a da nismo čuli izjave tipa "ne, ovoga nema nigde u sve, to može samo kod nas".

Istina je da naši građani baš i ne znaju dovoljno o običajima i događajima u delovima Srbije u koja ne odlaze. I uz pomoć sveprisutnih medija i svevidećeg interneta saznanja ostaju siromašna. Koliko, onda, znamo o Evropi, o evropskim narodima i sistemima koji tamošnje stanovnike čine (ne)zadovoljnima, (ne)uspešnima, (ne)srećnima ili zabrinutima?

Tek kada se razbolimo ili nam uobičajena terapija ne deluje, onda nas veoma zanima kako to leče Kinezi, koji nemački preparat je efikasan, šta Švajcarci koriste za paradentozu, a čime Norvežani mažu šake da ne promrznu? Do tada: preprženo mleko, beži s promaje, sirće na tabane i med u čaj.

Prvi koji su nam ispričali i pričaju istine: "i bogati plaču", "40 odsto Grka živi u Atini", "korupcija je veliki problem Rumunije", "trećina Beča dobija grejanje spaljivanjem otpada", "više od miliona evra zarade prodavci suvenira na ulici tokom LGBT festivala Berlin Pride", "većina ravnih krovova u istočnom Londonu pretvorena je u bašte" ili "najunosniji porodični biznis u Holandiji je imati farmu krava" - jesu novinari.

Novinari, naravno ne "leče" ove naše "bolesti" nepoznavanja država u okruženju i po Evropskoj uniji, ali itekako "zaceljuju rane" i popunjavaju praznine u znanju. Oni čine što je potrebno da sami sa sobom raščistimo - da li je EU političko-ekonomski projekat kojim se zabavljaju Vlada i resorna ministarstva ili je to mogućnost da živimo, radimo, razmenjujemo, obrazujemo se, kupujemo, prodajemo u Evropi i sa Evropom - bolje, više, sadržajnije.

Već godinu dana, projekat "Medijske posete Evropskoj uniji" organizovano vodi novinare informativnih redakcija medija iz Srbije po zemljama Evropske unije u nameri da, praveći priče i analize o različitim temama i upoređujući ih sa našim iskustvima - steknemo bolji utisak o Evropi i nama u njoj. Neverovatno je koliko novinari strasno i odgovorno rade na pripremi ovih puteva, koliko "ginu" na terenu za svaku izjavu, za svaki kadar. Izvučeni iz kolotečine redovnog posla, prepušteni sebi u ulozi producenata svojih sadržaja - novinari postaju istraživači, analitičari i autori. Sadržajnost i kvalitet materjala koji donesu, a koji možete da gledate, da čitate ili da slušate - govori o ozbiljnosti kojom rade i efikasnosti kojom napadaju "bolest" nepoznavanja. Novinari ne leče, ali su lekoviti i veoma korisni za naše "bolesti".

Njihovi TV i radisjki prilozi, tekstovi i analize, reportaže na veb portalima - više su približili Evropu nama i nas Evropi, nego što bi bilo koji plan komunikacije, strategija približavanja ili politička platforma. Jer novinari pitaju, proveravaju, analiziraju, upoređuju. Oni tragaju za primerima kod nas, guglaju pa testiraju - stavljaju se u našu kožu (iz koje bi dosta nas rado izašlo).

Moje najlepše iskustvo u radu s novinarima je da oni i sami uče i da su jedna od retkih profesija koja čitav život uči i time se diči. Ta spremnost na novo, otvorenost i nikakav problem da kažu “ne znam” i zatraže objašnjenja i ovde i po svetu - to je ono što ih čini istinski moćnim.

Kad naiđu tako "vremena krizna", poljulja se sve što čvrsto ne stoji. Kao veš na žici po jakom vetru vijorili su se mnogi u našim krajevima: dok smo menjali vlasništva, strukture, dok smo glasali, protestovali, bunili se, zapinjali i trudili se. Tako su se i novinari uskomešali, nisu ostali imuni ni zaštićeni nekada znanih "vunenih vremena", do doskorašnjih "glinenih vremena" kada su neke kolege glavom platile to što su radili svoj posao.

Novinari, urednici, snimatelji (a više ih je od 120) sa kojima duže od godinu dana putujem Evropom, tragajući za pričama koje na naše "bolesti" nepoznavanja mogu da deluju - jesu lekoviti. Tražite od njih uvek više (to im prija), tražite uvek bolje (malo su i mazohisti), stalno ih kritikujte (vole argumente), ali - na kraju dana, pružite im ruku jer "ginu" zarad našeg opšteg znanja, poznavanja i odlučivanja.

Njima moćnici govore što ne smeju vama. A, novinarska "etika" u lečenju nepoznavanja (iako oni ne leče), obavezuje ih na to da budu diskretni.

ShopiNS

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.

INTERVJU Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević: Presudno je ne dozvoliti sredini da poništi vašu individualnost

Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".

Dve slike i ogledalo Novog Sada: Smrad po meri čoveka

Novi Sad je grad koji živi od prisećanja da je grad. Ogrnut tim sećanjem mirno ide ka sopstvenom ponoru, ne zato što na svakom koraku niču investitorskim novcem dopingovane "avenije", "parkovi" i "palate", već zbog ozbiljne nedoumice da li danas postoji u tolikoj meri da stvori građane.