Novinari ne leče - samo popunjavaju praznine u znanju

"Novinarstvo se uglavnom sastoji od pisanja tipa "umro je lord Džons" ljudima koji nikada nisu čuli za lorda dok je bio živ" - engleski pisac Gilbert K. Česterston (XIX vek)

Piše: Srđan Staletović

Skoro da nema ankete koju je neka radio-stanica u Srbiji napravila među građanima, a da nismo čuli izjave tipa "ne, ovoga nema nigde u sve, to može samo kod nas".

Istina je da naši građani baš i ne znaju dovoljno o običajima i događajima u delovima Srbije u koja ne odlaze. I uz pomoć sveprisutnih medija i svevidećeg interneta saznanja ostaju siromašna. Koliko, onda, znamo o Evropi, o evropskim narodima i sistemima koji tamošnje stanovnike čine (ne)zadovoljnima, (ne)uspešnima, (ne)srećnima ili zabrinutima?

Tek kada se razbolimo ili nam uobičajena terapija ne deluje, onda nas veoma zanima kako to leče Kinezi, koji nemački preparat je efikasan, šta Švajcarci koriste za paradentozu, a čime Norvežani mažu šake da ne promrznu? Do tada: preprženo mleko, beži s promaje, sirće na tabane i med u čaj.

Prvi koji su nam ispričali i pričaju istine: "i bogati plaču", "40 odsto Grka živi u Atini", "korupcija je veliki problem Rumunije", "trećina Beča dobija grejanje spaljivanjem otpada", "više od miliona evra zarade prodavci suvenira na ulici tokom LGBT festivala Berlin Pride", "većina ravnih krovova u istočnom Londonu pretvorena je u bašte" ili "najunosniji porodični biznis u Holandiji je imati farmu krava" - jesu novinari.

Novinari, naravno ne "leče" ove naše "bolesti" nepoznavanja država u okruženju i po Evropskoj uniji, ali itekako "zaceljuju rane" i popunjavaju praznine u znanju. Oni čine što je potrebno da sami sa sobom raščistimo - da li je EU političko-ekonomski projekat kojim se zabavljaju Vlada i resorna ministarstva ili je to mogućnost da živimo, radimo, razmenjujemo, obrazujemo se, kupujemo, prodajemo u Evropi i sa Evropom - bolje, više, sadržajnije.

Već godinu dana, projekat "Medijske posete Evropskoj uniji" organizovano vodi novinare informativnih redakcija medija iz Srbije po zemljama Evropske unije u nameri da, praveći priče i analize o različitim temama i upoređujući ih sa našim iskustvima - steknemo bolji utisak o Evropi i nama u njoj. Neverovatno je koliko novinari strasno i odgovorno rade na pripremi ovih puteva, koliko "ginu" na terenu za svaku izjavu, za svaki kadar. Izvučeni iz kolotečine redovnog posla, prepušteni sebi u ulozi producenata svojih sadržaja - novinari postaju istraživači, analitičari i autori. Sadržajnost i kvalitet materjala koji donesu, a koji možete da gledate, da čitate ili da slušate - govori o ozbiljnosti kojom rade i efikasnosti kojom napadaju "bolest" nepoznavanja. Novinari ne leče, ali su lekoviti i veoma korisni za naše "bolesti".

Njihovi TV i radisjki prilozi, tekstovi i analize, reportaže na veb portalima - više su približili Evropu nama i nas Evropi, nego što bi bilo koji plan komunikacije, strategija približavanja ili politička platforma. Jer novinari pitaju, proveravaju, analiziraju, upoređuju. Oni tragaju za primerima kod nas, guglaju pa testiraju - stavljaju se u našu kožu (iz koje bi dosta nas rado izašlo).

Moje najlepše iskustvo u radu s novinarima je da oni i sami uče i da su jedna od retkih profesija koja čitav život uči i time se diči. Ta spremnost na novo, otvorenost i nikakav problem da kažu “ne znam” i zatraže objašnjenja i ovde i po svetu - to je ono što ih čini istinski moćnim.

Kad naiđu tako "vremena krizna", poljulja se sve što čvrsto ne stoji. Kao veš na žici po jakom vetru vijorili su se mnogi u našim krajevima: dok smo menjali vlasništva, strukture, dok smo glasali, protestovali, bunili se, zapinjali i trudili se. Tako su se i novinari uskomešali, nisu ostali imuni ni zaštićeni nekada znanih "vunenih vremena", do doskorašnjih "glinenih vremena" kada su neke kolege glavom platile to što su radili svoj posao.

Novinari, urednici, snimatelji (a više ih je od 120) sa kojima duže od godinu dana putujem Evropom, tragajući za pričama koje na naše "bolesti" nepoznavanja mogu da deluju - jesu lekoviti. Tražite od njih uvek više (to im prija), tražite uvek bolje (malo su i mazohisti), stalno ih kritikujte (vole argumente), ali - na kraju dana, pružite im ruku jer "ginu" zarad našeg opšteg znanja, poznavanja i odlučivanja.

Njima moćnici govore što ne smeju vama. A, novinarska "etika" u lečenju nepoznavanja (iako oni ne leče), obavezuje ih na to da budu diskretni.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Piše Toma Piketi: Jedva čekam socijalizam

Francuski ekonomista Toma Piketi objavio je knjigu "Time for Socialism", a izdanje na srpskom jeziku pripremila je novosadska Akademska knjiga, pod naslovom "Jedva čekam socijalizam".

Države na Balkanu, premijer u Vašingtonu

Mada su vlade u Crnoj Gori i Makedoniji klimave i upitne podrške parlamenta, opstaju zahvaljujući snažnoj podršci SAD, pa se pronela pošalica kako se pravi premijer zapravo nalazi u Vašingtonu.

Cinična bezosećajnost

Žalosno je ali je istina da mi u Srbiji zapravo ne znamo koliko nam ljudi umire i koliko ih je umrlo od kovida.

Depeša iz Vašingtona

Tokom vladavine Aleksandra Vučića dosad se nije desilo da je neki pojedinačni lider srpske opozicije primljen sam, nenajavljeno u medijima, ali zvanično u Stejt departmentu.

Dušan Mašić drugi put među Srbima

Trebalo je to da bude jedna obična oktobarska nedelja. Mator sam za Noć veštica, tako da je popodne trebalo da se svede na engleski i američki fudbal, vesti i "Utisak nedelje".