INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.
Serija "Jovanka", produkcijske kuće "Adrenalin", baviće se životnim putem jedne od najzanimljivih ličnosti eksjugoslovenske istorije, autentične heroine čiji je životni put imao svoje zvezdane trenutke, ali i svoje veliko gala potonuće na kraju. Biće to priča o Jovanki Budisavljević Broz, ženi koja je tokom celog svog života bila politička, kulturološka i društvena intriga par excellence. 
 
Napisana kao carachter driven drama, serija će se baviti Jovankinim životom, njenim osećanjima i percepcijom sveta i okruženja u kojem je živela, a koji su je odredili u svakom smislu. Rad na scenariju je dugo trajao zbog ozbiljnog istraživanja koje je prethodilo samom pisanju. Realizacija projekta je još uvek u fazi početnih priprema. U jednom trenutku moglo se čuti da će Jovanku kroz razne faze života igrati tri glumice, pominjana je tada i pokojna Mira Furlan. Iz "Adrenalina" potvrđuju da još uvek rade na kastingu i izboru autora iz zemalja u regiji. 
 
Ono što je za sada izvesno o ovom projektu je da je prvu ruku scenarija raspisala hrvatska književnica i novinarka Milana Vlaović, čiji je roman "Bomboni od meda" (ovdašnji izdavač "Laguna") zapravo bio povod da je produkcija uključi u projekat "Jovanka".
 
Za ovaj dirljivi i potresni roman Milane Vlaović najozbiljniji kompliment napisao je njen kolega Ante Tomić rekavši da se radi o "Hasanaginici naših dana". O romanu, svom književnom radu, Jovanki Broz, osećaju sveta u kojem odlikašice uvek u nekom trenutku života prešišaju mediokriteti iz njihove generacije, Milana Vlaović govorila je za portal 021.rs.
 
021: Kako je do vas došla ponuda da napišete scenario o životu Jovanke Broz?
 
Vlaović: Ljudi iz produkcijske kuće "Adrenalin" svojevremeno su pročitali hrvatsko izdanje romana "Bomboni od meda" koji je istorijski, a životnu priču glavne junakinje prati kroz nekoliko desetleća. Struktura tog romana dovela ih je do zaključka da bih mogla da napravim istorijsko  istraživanje i postavim lik Jovanke Budisavljević Broz u središte tih zbivanja. U početku sam na tom scenariju radila sama, kasnije je uključen strani saradnik čije ime ne mogu da otkrijem. Trebalo bi da to bude dramska serija.
 
 
021: Šta vas intrigira u ličnosti Jovanke Broz? Kakva je ona heroina bila? Neki je doživljavaju kao Ličanku sa "sarmicama" na glavi, drugi kao "čeličnu lejdi" koja je to dugo bila, sve dok neki muški nisu odlučili da joj pomrse račune. 
 
Vlaović: Lik Jovanke Broz utisnut je u naše kolektivno sećanje. Bilo mi je važno razabrati kakva je osoba bila i ne trpati je u bilo koji od stereotipa koje ste naveli. 
 
021: Žene iz senke u politici uglavnom su bile dvostruko veće tragičarke od muškaraca iza kojih su stajale. Jovanka se ispostavila kao jedna od njih. Zašto njoj nikad nije oprošteno? I šta je trebalo da joj se oprosti? Ko je nju u stvari kaznio? Zašto je bila zatočenik u poslednjm godinama svog života? Šta je to toliko neoprostivo bilo?
 
Vlaović: Odgovore na ova pitanja vam ne mogu dati jer bih otkrila sadržaj serije.  
 
021: Vaš kolega Zoran Ferić kaže da se sreća i nesreća ovog sveta manje-više kreću u zavisnosti od toga kuda se kreću muškarci. Mislite li da bi odnos sreće i nesreće bio drugačiji, da bi sve išlo u korist sreće ovog sveta da njime upravlja više žena? Ili je i to samo još jedno pogrešno opšte mesto, jer moć i pozicija jednako menjaju strukturu muške kao i ženske glave.
 
Vlaović: Žene bi trebalo da učestvuju u upravljanju svetom mnogo više nego danas - bez obzira bi li to činile bolje ili lošije od muškaraca - zato što predstavljaju polovinu stanovništva. 
 
U patrijarhalnom svetu u kojem živimo, da bi došle do određenih pozicija, često pristaju na pravila igre koja su postavili muškarci, a na tom putu gube veliki deo sebe ili ga pomno skrivaju. Tek kada počnu više da participiraju u izvršnoj vlasti, od parlamenta do vlade i lokalnih struktura, žene će moći da menjaju pravila igre, predlažu i donose rešenja koja su u skladu s njihovom prirodom. Kao dobar primer mogu da navedem novozelandsku premijerku Džasindu Arden.
 
021: "Muškarci žive mnogo više u skladu sa svojom prirodom, a ženama je društvo nametnulo više razloga za licemerje i neiskrenost, strah i obzire.". To ste rekli u jednom intervju povodom jedne od svojih knjiga. Važi li taj drugi deo rečenice i danas? Nove generacije mladih žena, koje, evo javno raskrinkavaju nasilnike među nama, nemaju strah, zazor ili neku vrstu strahopoštovanja prema etabliranim veličinama u našim sredinama, lakše odbacuju stege koje društvo nameće, lakše se bore protiv licemerja na koje društvo dugo pristaje....
 
Vlaović: Na društvenom polju se po tom pitanju u poslednjih pet godina događaju velike promene. Ne bih rekla da mlade žene današnjice to čine lakše, dapače, mislim da im uopšte nije lako, ali zbog novonastalih društvenih okolnosti iskoračile su hrabrije i glasnije nego ikada pre i na tome im treba čestitati i zahvaliti se u ime budućih generacija. No, ne smemo se zavaravati da je bitka dobijena.
 
Vidim da još uvek postoji mnogo žena koje opravdavaju nasilnike i traže krivicu u žrtvama koje su godinama ćutale. O tome sam takođe govorila u izjavi koju ste citirali, o ženskom licemerju i neiskrenosti koja ima svoju genezu, ali i o žrtvi koja zbog straha i obzira koji su joj nametnuti, godinama ćuti o onome što joj se dogodilo.
 
 
021: Kada se pogledaju imena onih koji pišu knjige, čini se da muškarci više pišu, ali kada se analiziraju statistike i struktura čitalaca knjiga, žene su tu neprikosnovene. Je li to tema za razmišljanje?
 
Vlaović: Apsolutno. Na svim književnim promocijama u publici je više žena. Ta činjenica povezana je s odlikašicama u srednjoj školi koje uče bolje od muškaraca iz razreda i bolje su studentkinje. Onda se negde putem zagube, a mediokriteti iz njihove generacije u nekom trenutku ih prešišaju. 
 
One su majke, zaposlenice koje su u firmi stigle do staklenog stropa i umorne vikend čitateljke koje se još ne predaju. S gornjih spratova firme o njihovoj povišici odlučuje lik u skupom odelu koji je od njih prepisivao domaći, ali zna pričati viceve, a vikendom karta, igra tenis i jede jagnjetinu s pravim dečkima.
021: Kad ti Ante Tomić za roman napiše bilo šta, to je kompliment, a kad ti napiše da je to "Hasanaginica naših dana", onda možeš biti siguran da si napravio dobar posao. Upravo to je napisao za vaš roman "Bomboni od meda" koji mogu pročitati i čitaoci u Srbiji. Šta je to toliko dramatično privlačno u ženama s margine, i iz provincije. Koga briga za njih danas, oduvek, a verovatno i ubuduće...
 
Vlaović: Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Margitu Stefanović, koja je takođe bila urbana ikona prepuna raznih talenata, trajno je obeležila provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke. 
 
Najgori su mi ti provincijski poluintelektualci, pisao je Mirko Kovač, rodom takođe iz provincije. Volim urbane hrvatske filmove, poput "Ne gledaj mi u pijat" ili "Tereza 37" Hane Jušić i Lane Barić čiji junaci žive u gradovima i bore se s provincijalnim duhom koji u njima i oko njih vlada. Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna.
 
021: Fućkaš čoveka koji ne menja mišljenje. Taj se sigurno ne razvija, ne menja, na napreduje... To su vaše reči iz jedne vaše novinske kolumne. Zašto je ljudima potrebno, zašto vole da čuju da im se kaže, nisi se nimalo promenio, ostao si isti? Pa to ne bi trebalo da bude kompliment, naprotiv.
 
Vlaović: Ostati isti možda zvuči kao kompliment ukoliko je reč o izgledu. Ostati isti na psihološkom i iskustvenom nivou je poražavajuće. To da je normalno promeniti neki životni stav kod mene se odnosilo na jednu sasvim privatnu odluku, ali uzrečicom koju ste spomenuli ne bih mogla pravdati konvertitstvo i trgovinu koja se dogodi nakon svakih izbora.
 
021: Vi ste književnica, novinarka, a pišete i pesme za pevače. Nekada se više poslova u jednom talentovanom čoveku zvalo renesansna ličnost, danas u našem naprednom 21. veku, to često zovu svaštarenjem. Divni novosadski profesor Živojin Živojinović, koji je preveo Marsela Prusta na srpski, govorio je svojevremeno svojim studentima da je veliki stručnjak onaj koji zna što više stvari o što manje stvari, i da bi po toj analogiji idealan stručnjak bio onaj koji zna sve ni o čemu. Danas je svet pun takvih stručnjaka. Ko će izlečiti svet od njih? 
 
Vlaović: Književnost, novinarstvo i pisanje pesama u suštini se svode na pisanje. Radim jednu te istu stvar već gotovo 30 godina, otkako mi je objavljen prvi intervju u zagrebačkom "Globusu". Književni rad započela sam u srednjim tridesetima, nakon što sam se okušala u pisanju drugih formi. 
 
U svojim novinskim kolumnama držim se tema koje su mi poznate i bliske. Nakon novinarstva završila sam petogodišnju edukaciju iz psihoterapije, moje teme su psihološke, književne ili socijalne.
 
Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve, ali najviše se plašim onih koji nikada nisu krivi, onih koji se ne preispituju i ljudi koji nemaju grižu savesti. 
 
Ako takvi rade u Centru za socijalni rad ili u školi, ako se nalaze na bilo kojoj odgovornoj i važnoj funkciji, onda treba da se zapitamo kako je do toga došlo i zbog čega smo im podilazili.
ShopiNS
  • Doda

    16.04.2021 22:37
    Hvala
    Hvala Snezani koja nas upoznaje sa ovim divnim i zanimljivim licnostima. I ovaj susret ce obogatiti nase zivote.
  • Preterivanje

    16.04.2021 16:55
    Nema ih mnogo
    Ja znam samo jednog, koji je strucnjak za sve i nikada i nizasta nije kriv.
  • Mari

    16.04.2021 14:57
    Sjajan tekst
    Fantastican intervju ,vredan svacijeg citanja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.

INTERVJU Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević: Presudno je ne dozvoliti sredini da poništi vašu individualnost

Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".

Dve slike i ogledalo Novog Sada: Smrad po meri čoveka

Novi Sad je grad koji živi od prisećanja da je grad. Ogrnut tim sećanjem mirno ide ka sopstvenom ponoru, ne zato što na svakom koraku niču investitorskim novcem dopingovane "avenije", "parkovi" i "palate", već zbog ozbiljne nedoumice da li danas postoji u tolikoj meri da stvori građane.

INTERVJU Nataša Mirković: Intelektualci su bez borbe prepustili svet polusvetu

"One koji pišu: 'ne moj', 'neznam', 'novosađani', 'Srpski jezik', nije trebalo pustiti da završe osnovnu školu, te samim tim ne bi mogli ni da pretenduju na više položaje. Stvari treba seći u korenu i kriterijumi ne smeju da se prilagođavaju najgorima samo zato što su najglasniji. Problem je što su se intelektualci povukli u svoja skloništa, bez borbe i prepustili svet polusvetu", kaže u intervjuu za 021 autorka "Jezikomanije" Nataša Mirković.