Istina, Ustav i zakon omogućavaju predsedniku da ne donese ukaz o proglašenju zakona ukoliko smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom. On u tom slučaju, uz obrazloženje, Narodnoj skupštini može vratiti zakon na ponovno odlučivanje.
Ipak, u konkretnom slučaju postoji nekoliko problema. Predsednik je, vidimo iz njegove izjave, svestan da Narodna skupština nije usvojila Zakon o istopolnim zajednicama. Preciznije, ovaj zakon nije "dobacio" ni do najavljenog predloga Vlade, koji bi zatim bio upućen Skupštini na raspravu i odlučivanje. Posledično, akt o kome govori predsednik nije čak ni u skupštinskoj proceduri. Nije jasno odakle predsedniku potreba za izjašnjavanjem o aktu koji nije u postupku usvajanja, a čak i da jeste, predlog Vlade u Skupštini može biti izmenjen i usvojen u obliku teksta koji Vučiću u ovom trenutku, sem ako nije vidovit, ne može biti poznat.
Dakle, u ime Ustava predsednik preti ustavnom nadležnošću, ali tako da očuva tradiciju – pa ipak to čini mimo Ustava. Zašto se mogućnosti nedonošenja ukaza nije setio baš nijednom do sada? Bilo je toliko prilika. Da je neke propustio potvrdio je čak i anestezirani Ustavni sud koji je oglasio neustavnim odredbe zakona koje je predsednik mirno pustio u pravni život. Radi se zapravo o tome da Vučića do sada nisu zanimali ustavni poslovi. Baš suprotno, interesovao se samo za one za koje nije ovlašćen.
Pogledajmo sada predsednikovo medijsko obrazloženje za nedonošenje ukaza. Pretpostavimo da bi isto obrazloženje iskoristio da je tekst Zakona o istopolnim zajednicama usvojen. Predsednik kaže da Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene i da je to ujedno razlog neustavnosti zakona o kome je reč. Naglasimo očigledno – rešenja porodičnog zakona, ma kakva bila, ne mogu uticati na neustavnost drugog zakona. Ustavnost budućeg Zakona o istopolnim zajednicama se može ocenjivati samo kroz usklađenosti tog zakona sa Ustavom, a ne tog zakona sa drugim zakonima. To je jasno i laicima, a trebalo bi da bude i najboljim studentima u istoriji Pravnog fakulteta.
Dalje, predsednik verovatno nije pročitao član 62 Ustava (pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika). Ili ako jeste, onda ga nije najbolje razumeo. Treća mogućnost je da građane namerno dovodi u zabludu.
Član 62 Ustava propisuje da svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka, a da se brak i odnosi u braku i porodici uređuju zakonom. Dakle, Ustav u delu o zaključenju braka govori o svakome ko ima pravo da zaključi brak – bez obzira na pol. Da pol ne može biti ograničavajuće svojstvo pred Ustavom i zakonom, pa ni kod prava na zaključenje braka, predsednik se mogao uveriti i u članu 21 Ustava (zabrana diskriminacije). Ali vratimo se na član koji nam je predsednik pro bono protumačio. Član 62 ipak ne upućuje na Porodični zakon, iako to Vučić tvrdi. Ustav uređenje odnosa u braku i porodici prepušta zakonu – ne jednom određenom i ne isključivo onom koji pominje predsednik. Bilo kom zakonu.
Vučić svoje izlaganje završava grandioznim obećanjem da će ustavne promene (koje su posebna vrsta fatamorgane) možda uključiti i odredbe koje bi omogućile takvim manjinskim zajednicama (valjda je hteo da izbegne da kaže istopolnim) da ostvare svoja prava. Ali da je najviši pravni dokument za sada jasan.
Problem člana 62 je upravo u tome što nije dovoljno jasan. Ovo je u stručnim krugovima, koje predsednik i njegovi najbliži saradnici često nazivaju izdajničkim, odavno ispričana priča. Dok je pravo na zaključenje braka garantovano svakome (dakle bez obzira na pol), deo ustavne norme urušava ovu konstrukciju kada propisuje da se "brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom". Tumačenjem prvog i drugog stava iste ustavne norme mogli bismo doći do potpuno nesuvislih ishoda – recimo da brak može zaključiti svako, bez obzira na pol supružnika, ali da samo muškarac i žena to čine slobodno datim pristankom, pred državnim organom. Šta rade ostali – ne znamo.
Ovakve ustavne igrarije posledica su načina na koji je donet Ustav iz 2006. godine. Bez javne rasprave, hitnim skupštinskim izjašnjavanjem, dvodnevnim sumnjivim referendumom. O tome se na Peščaniku govorilo na vreme, pre 15 godina.
Dakle, ustavna norma o braku je sve osim onoga što je rekao predsednik. Ona nije jasna, već kontradiktorna. Ne ostavlja uređenje bračnih pitanja Porodičnom zakonu, već bilo kom zakonu. To može biti i Zakon o istopolnim zajednicama. Ono što je bitno jeste šta će u tom zakonu pisati, a što još uvek nije poznato. To nas vraća na početak priče i za sada nedovoljno rasvetljenu svrhu Vučićevog obraćanja javnosti.
Ukoliko predsednik Srbije ikada bude vratio Zakon o istopolnim zajednicama Narodnoj skupštini, akt pri ponovnom odlučivanju mora podržati većina od ukupnog broja poslanika. SNS ovu većinu postiže sa pola snage, bez ikakvih problema. Doduše, samo onda kada im za to stigne zeleno svetlo sa Andrićevog venca.
Zato se predsednikov iznenadni napad ustavobraniteljstva može objasniti kao jasan signal vladinoj i poslaničkoj mašineriji da im ne padne na pamet da Predlog zakona uopšte ugleda skupštinsku proceduru. Time se u predizbornoj godini ubija nekoliko muva. Pre svega se pridobija homofobna svetina, što je i najveća dobit. Zatim se predsednica Vlade još jednom izlaže poniženju po principu – dovoljno je što si lezbejka i predsednica Vlade. Treba da znaš da je to moguće samo jer ja to dozvoljavam. Da se ne radi o nagađanju potvrđuje i Vučićev odgovor na pitanje o njegovom ličnom odnosu prema zakonu. On kaže "da je to pokazao izborom Ane Brnabić za premijera, ali i da istovremeno nije gorljivi zagovornik istopolnih zajednica".
Poniženje ministarke Gordane Čomić je u sličnoj ravni. Njoj je Zakon o istopolnim zajednicama bio slamka moralnog spasa za ulazak u naprednjačku Vladu. Ali kada ga predsednik prekriži crvenom olovkom, sve praveći se da zna šta piše u Ustavu, i kada ga najzad tresne nazad o skupštinski sto, od njenog slabašnog obrazloženja ostaće ono što to jedino i može biti: obično i krajnje interesno preletanje.
Tekst Sofije Mandić, diplomirane pravnice i aktivistkinje za ljudska prava, prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
Komentari 18
antibot
Hahahha koji vic....
nensi
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar