Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".
Uskršnje čudo
Foto: 021.rs
 
Istina, Ustav i zakon omogućavaju predsedniku da ne donese ukaz o proglašenju zakona ukoliko smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom. On u tom slučaju, uz obrazloženje, Narodnoj skupštini može vratiti zakon na ponovno odlučivanje.
 
Ipak, u konkretnom slučaju postoji nekoliko problema. Predsednik je, vidimo iz njegove izjave, svestan da Narodna skupština nije usvojila Zakon o istopolnim zajednicama. Preciznije, ovaj zakon nije "dobacio" ni do najavljenog predloga Vlade, koji bi zatim bio upućen Skupštini na raspravu i odlučivanje. Posledično, akt o kome govori predsednik nije čak ni u skupštinskoj proceduri. Nije jasno odakle predsedniku potreba za izjašnjavanjem o aktu koji nije u postupku usvajanja, a čak i da jeste, predlog Vlade u Skupštini može biti izmenjen i usvojen u obliku teksta koji Vučiću u ovom trenutku, sem ako nije vidovit, ne može biti poznat.
 
Dakle, u ime Ustava predsednik preti ustavnom nadležnošću, ali tako da očuva tradiciju – pa ipak to čini mimo Ustava. Zašto se mogućnosti nedonošenja ukaza nije setio baš nijednom do sada? Bilo je toliko prilika. Da je neke propustio potvrdio je čak i anestezirani Ustavni sud koji je oglasio neustavnim odredbe zakona koje je predsednik mirno pustio u pravni život. Radi se zapravo o tome da Vučića do sada nisu zanimali ustavni poslovi. Baš suprotno, interesovao se samo za one za koje nije ovlašćen.
 
Pogledajmo sada predsednikovo medijsko obrazloženje za nedonošenje ukaza. Pretpostavimo da bi isto obrazloženje iskoristio da je tekst Zakona o istopolnim zajednicama usvojen. Predsednik kaže da Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene i da je to ujedno razlog neustavnosti zakona o kome je reč. Naglasimo očigledno – rešenja porodičnog zakona, ma kakva bila, ne mogu uticati na neustavnost drugog zakona. Ustavnost budućeg Zakona o istopolnim zajednicama se može ocenjivati samo kroz usklađenosti tog zakona sa Ustavom, a ne tog zakona sa drugim zakonima. To je jasno i laicima, a trebalo bi da bude i najboljim studentima u istoriji Pravnog fakulteta.
 
Dalje, predsednik verovatno nije pročitao član 62 Ustava (pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika). Ili ako jeste, onda ga nije najbolje razumeo. Treća mogućnost je da građane namerno dovodi u zabludu.
 
Član 62 Ustava propisuje da svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka, a da se brak i odnosi u braku i porodici uređuju zakonom. Dakle, Ustav u delu o zaključenju braka govori o svakome ko ima pravo da zaključi brak – bez obzira na pol. Da pol ne može biti ograničavajuće svojstvo pred Ustavom i zakonom, pa ni kod prava na zaključenje braka, predsednik se mogao uveriti i u članu 21 Ustava (zabrana diskriminacije). Ali vratimo se na član koji nam je predsednik pro bono protumačio. Član 62 ipak ne upućuje na Porodični zakon, iako to Vučić tvrdi. Ustav uređenje odnosa u braku i porodici prepušta zakonu – ne jednom određenom i ne isključivo onom koji pominje predsednik. Bilo kom zakonu.
 
Vučić svoje izlaganje završava grandioznim obećanjem da će ustavne promene (koje su posebna vrsta fatamorgane) možda uključiti i odredbe koje bi omogućile takvim manjinskim zajednicama (valjda je hteo da izbegne da kaže istopolnim) da ostvare svoja prava. Ali da je najviši pravni dokument za sada jasan.
 
Problem člana 62 je upravo u tome što nije dovoljno jasan. Ovo je u stručnim krugovima, koje predsednik i njegovi najbliži saradnici često nazivaju izdajničkim, odavno ispričana priča. Dok je pravo na zaključenje braka garantovano svakome (dakle bez obzira na pol), deo ustavne norme urušava ovu konstrukciju kada propisuje da se "brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom". Tumačenjem prvog i drugog stava iste ustavne norme mogli bismo doći do potpuno nesuvislih ishoda – recimo da brak može zaključiti svako, bez obzira na pol supružnika, ali da samo muškarac i žena to čine slobodno datim pristankom, pred državnim organom. Šta rade ostali – ne znamo.
 
Ovakve ustavne igrarije posledica su načina na koji je donet Ustav iz 2006. godine. Bez javne rasprave, hitnim skupštinskim izjašnjavanjem, dvodnevnim sumnjivim referendumom. O tome se na Peščaniku govorilo na vreme, pre 15 godina.
 
Dakle, ustavna norma o braku je sve osim onoga što je rekao predsednik. Ona nije jasna, već kontradiktorna. Ne ostavlja uređenje bračnih pitanja Porodičnom zakonu, već bilo kom zakonu. To može biti i Zakon o istopolnim zajednicama. Ono što je bitno jeste šta će u tom zakonu pisati, a što još uvek nije poznato. To nas vraća na početak priče i za sada nedovoljno rasvetljenu svrhu Vučićevog obraćanja javnosti.
 
Ukoliko predsednik Srbije ikada bude vratio Zakon o istopolnim zajednicama Narodnoj skupštini, akt pri ponovnom odlučivanju mora podržati većina od ukupnog broja poslanika. SNS ovu većinu postiže sa pola snage, bez ikakvih problema. Doduše, samo onda kada im za to stigne zeleno svetlo sa Andrićevog venca.
 
Zato se predsednikov iznenadni napad ustavobraniteljstva može objasniti kao jasan signal vladinoj i poslaničkoj mašineriji da im ne padne na pamet da Predlog zakona uopšte ugleda skupštinsku proceduru. Time se u predizbornoj godini ubija nekoliko muva. Pre svega se pridobija homofobna svetina, što je i najveća dobit. Zatim se predsednica Vlade još jednom izlaže poniženju po principu – dovoljno je što si lezbejka i predsednica Vlade. Treba da znaš da je to moguće samo jer ja to dozvoljavam. Da se ne radi o nagađanju potvrđuje i Vučićev odgovor na pitanje o njegovom ličnom odnosu prema zakonu. On kaže "da je to pokazao izborom Ane Brnabić za premijera, ali i da istovremeno nije gorljivi zagovornik istopolnih zajednica".
 
Poniženje ministarke Gordane Čomić je u sličnoj ravni. Njoj je Zakon o istopolnim zajednicama bio slamka moralnog spasa za ulazak u naprednjačku Vladu. Ali kada ga predsednik prekriži crvenom olovkom, sve praveći se da zna šta piše u Ustavu, i kada ga najzad tresne nazad o skupštinski sto, od njenog slabašnog obrazloženja ostaće ono što to jedino i može biti: obično i krajnje interesno preletanje.
 
Tekst Sofije Mandić, diplomirane pravnice i aktivistkinje za ljudska prava, prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
ShopiNS
  • antibot

    04.05.2021 23:59
    Uvokrsitelj since 2012
    ....dužan da štiti Ustav....
    Hahahha koji vic....
  • nensi

    04.05.2021 16:56
    svaka cast
    Nisam pristalica sns ali se slazem sa Vucicem. Neka bar neko zastiti nasu tradicuju. Svaka vam cast presednice.
  • /

    04.05.2021 13:21
    /
    e zbog ovoga treba ici i na usvajanje dece

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.