Nasilje nad ženama je svakodnevno, takva mora biti i borba protiv njega

Na današnji dan 1960. godine, tri sestre Patrija, Minerva i Marija Teresa Mirabal su ubijene u Dominikanskoj Republici.
Nasilje nad ženama je svakodnevno, takva mora biti i borba protiv njega
Foto: 021.rs (ilustracija)

Sestre, u narodu prozvane "leptirice", bile su aktivne članice pokreta otpora protiv diktatora Rafaela Truhilja. 

Minerva je prvi put bila uhapšena 1949. godine zbog opozicionih aktivnosti, a navodno je i razbesnela Truhilja, jer je odbila njegovo udvaranje. Sve tri su ubijene kada su se vraćale iz posete svojim muževima u zatvoru.

Njihova smrt bila je kap previše za Dominikance koji su godinama trpeli diktaturu, naročito zato što je Truhiljo sam sebe predstavljao velikim zaštitnikom žena i porodice (baš kao što to mnoge autoritarne vođe čine). Truhiljo je ubijen 30. maja 1961. godine. 
 
Ujedinjene nacije proglasile su datum ubistva sestara Mirabal Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i kao takav on se zvanično obeležava od 2000. godine.
 
U Dominikanskoj Republici, kao i u celoj Latinskoj Americi u kojoj je partrijarhat duboko u svim porama društva, nasilje nad ženama i dalje je vrlo prisutno. U 2020. policiji je prijavljeno više od 10.000 slučajeva rodno zasnovanog nasilja, a gotovo 50 odsto žena preživelo je neki od oblika nasilja.
 
Sve "leptirice" Srbije
 
U Srbiji je ove godine ubijeno 19 žena i to je 19 žena previše.
 
To su bar podaci koje imamo iz medija, jer femicid u Srbiji još uvek nije inkriminisan kao zasebno krivično delo, te samim tim ne postoji sistem za praćenje.
 
Ne znamo ni koliko je žena izgubilo život nakon što im je fizičko i psihičko zdravlje narušeno godinama maltretiranja, udaranja, kontrolisanja i nipodaštavanja.
 
Ćutanje je zlato
 
U 2020. godini više od 11.000 žena je prijavilo fizičko nasilje policiji. To se čini kao velika i uznemirujuća brojka. Više uznemiruje, ipak, to što samo četvrtina žena koje preživljavaju nasilje prijavi nasilnika policiji. 
 
Zašto ćute? Zbog narušenog poverenja u institucije, zbog straha od stigmatizacije, zbog nerazumevanja sredine, zbog egzistencijalne ugroženosti, ali, pre svega, zbog društvenih okolnosti koje žene teže da zadrže u poziciji u kojoj "ćute i trpe". 
 
Dovoljno je baciti jedan letimičan pogled na komentare na društvenim mrežama na vesti o ženama koje su progovorile o svojim nasilnicima, pa čak i o ženama koje su ubijene. Uvek se postavlja pitanje šta je ona uradila, zašto ona nije sprečila nasilje i zašto ona nije otišla. Uvek se odgovornost prebacuje na nju.
 
Pitanja zašto je on uradio to što je uradio retko ima. Dovoljno je pogledati jednog tamo glumca koji gostuje po televizijama i blati ženu koja ga je prijavila za silovanje. Sudeći po komentarima, smatra se da žena mora životom da se odbrani od silovanja. Međutim, oni koji tako smatraju često sami sebe "pokopaju" preispitujući ženinu "čast" čak i kada je više nema.
 
Ženi koja je u nasilnoj vezi ili braku, suprotno popularnom mišljenju, često je uskraćen izbor da ode. Godine uspostavljanja kontrole i moći, kao i nipodaštavanja žene i ubijanja svakog zrna samopoštovanja umeju to da urade. Nasilnik uvek može da ne izabere nasilje, te zato odgovornost spada na njega.
 
Istorija nije na ženskoj strani
 
Nasilje nad ženama često se opravdava i toleriše. U medijskim pričama nakon "ubijena je žena" obično ide i "jer", zato što mora da postoji razlog, mora da je ona to nekim svojim činjenjem ili nečinjenjem izazvala. Osim što je to senzacionalizam i dalje promovisanje diskriminacije, to je i vid racionalizacije činjenice da žene najčešće ubija neko u koga su imale puno poverenje, koga su odabrale i volele, a to je, priznaćete, zastrašujuće.
 
Nasilje nad ženama odraz je istorijski nejednakih odnosa i okolnosti zbog kojih su one tek pre 100 godina dobile pravo glasa, i to ne u celom svetu. Istorijski gledano, sto godina je kratak period da bi se ovakva nefer startna pozicija promenila. Iskustveno gledano, svaka od tih sto godina je godina previše za žene koje su svakodnevno izložene diskriminaciji i nasilju.
 
Iz nasilnog odnosa je moguće izaći, ali je neophodna i adekvatna podrška, kako institucionalna, tako i od bliskih ljudi i javnosti. Ta podrška podrazumeva i da verujemo ženi bez osuđivanja, jer veliki je korak prepoznati i priznati da se nasilje dešava u društvu koje nas uči da ćutimo. 
 
Radio 021 poručuje "Nisi sama"
 
Mediji su bitan faktor u informisanju žena, prepoznavanju i imenovanju društvenog fenomena i u edukaciji javnosti.
 
U novom serijalu o nasilju u Srbiji "Nisi sama", 021.rs analizira pojavne oblike ovog ponašanja, nasilje nad ženama i decom, prijavu nasilja i ceo tok postupka na sudu, oporavak žrtve i pojavu normalizacije i medijskog pravdanja nasilja. 
 
Autorka Gorica Nikolin pisala je o nasilju nad ženama u Novom Sadu, seksualnom nasilju u Srbiji i o tome kako prijaviti nasilje i šta posle toga. Tekstove prate i emisije koje možete poslušati na OVOM LINKU.
Prijavi nasilje
 
Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800 100 600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021 64 65 746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
 
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021 422 740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800 100 007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021 447 040, 066 447 040 ili 0800 10 10 10 radnim danima od 09h do 16h.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Brka

    26.11.2021 09:43
    Komentar sa društvenih mreža koji mislim da vredi podeliti:

    "Evo maloprije čuh, muž ženi opalio 2 šamara jer se posvadjala s njegovom majkom. Ona u stanicu, prijavi ga. Oni ga naravno uhapse i pravo u Spuž. Ali, policajac joj rekao kako je luda da zbog 2 šamara posle toliko godina to radi i traži razvod!?!

    Rekla mu je: Naravno! Danas 2, sutra 5, a onda će da me ubije. E neće više nijedan!

    E zbog ovakvih žene neće da prijave zlostavljanje, jer tamo nalaze na istu i još goru stoku kao što su onih zbog kojih traže pomoć!"

    Kao što tekst kaže, problem je sistemski. Mogu slobodno da kažem da se u Srbiji i generalno na Balkanu neka pravila "poštuju" samo zato što ih je neko doneo ili gurao da se donesu. Pozadina iza pravila, o tome se ne razmišlja. Nivo svesti iza pravila najverovatnije prepisanog iz neke druge zemlje, ne postoji.
  • Tri sestre

    26.11.2021 07:56
    Neka to bude osnovna tema
    Upravo tako! Znaci od sustine krenimo! OUN (nastala na pepelu Ausvica, neki kazu) je danasnji dan proglasila za dan borbe protiv nasilja nad zenama zbog stradanja tri sestre, aktivne clanice pokreta otpora protiv diktatora Rafaela Truhilja! Tako da vas dodatni tekst o "leptiricama Srbije" morao bi biti vezan za sustinski odnos ovog vremena, ovog prostora, ovog sadrzaja prema zenama na prvom mestu politickim neistomisljenicama i remetilackim faktorima, a porodicna nasilja mogu biti takodje ohrabrena odnosom prema zenama onih koji imaju sve u svojim rukama svega ovoga sto zovemo - nasa nesreca!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Spasiti karijeru Novaka Đokovića

Posle problema u Australiji, postaje izvesno da će, naročito zbog učestalih mutacija virusa, mere zaštite širom sveta postajati sve strože.

Budimo Ted Laso

Prošla je i 2021, godina koja nije mnogo toga obećavala. Odnosno, godina koja se možda nije ni dogodila, kao da smo nastavili da se budimo u 2020.

Piše An Niva: Putinov kontinent

Publicistkinja, književnica i priznata specijalistkinja za Rusiju An Niva, objavila je knjigu "Putinov kontinent", čije je izdanje na srpskom jeziku priredila Akademska knjiga.

Ako ovo nije pretnja, šta jeste?

Da vas neko zaustavi na ulici i kaže vam da ćete odgovarati pred tom osobom, da će vam stati na put i da ćete platiti za ono što ste uradili, pa vas još i izvređa, kako biste to shvatili?

Ustavno-izborne igre

Pitanje promene Ustava ipak je uznemirilo političke duhove u Srbiji prizivajući iskustvo bliske prošlosti da posle ustavnih promena sledi ozbiljna kriza, a i prevrati.

Piše En Eplbaum: Kakofonija - haos - strah

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.

Ne znam šta bih ti rekao

Kako upokojiti vampira, biće koje nije ni živo, ni mrtvo? Ili zombija, da se sklonimo od asocijacija na Pekića i "štajnbreherizaciju"?

Struja - kajaćeš se ako kupiš jeftino

Prvi snežni i hladni dani samo su ogoleli stanje u koje je, nakon nekoliko decenija izostanka ulaganja u nove elektrane a zakidanja pri remontima i tekućem održavanju, zapala Elektroprivreda Srbije.

Piše En Eplbaum: Sumrak demokratije

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.

Litijum i litije

Ukoliko bi srpski patrijarh Porfirije stao na čelo onih koji blokiraju ulice srpskih gradova tražeći povlačenje dva zakona i jedne globalne kompanije za kopanje litijuma...