Biznis rata - nekome krv, nekome novac

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

27.03.2024.

16:00 > 16:16

Već dve godine gledamo kako u Ukrajini bombe i granate razaraju, meci ubijaju.

Nema tačnih i proverenih podataka o broju nastradalih, ranjenih i izbeglih, a procene su da je na svakoj strani poginulo više od 130.000 ljudi.

Kao da Evropi nisu bila dovoljna dva svetska krvoprolića u dvadesetom veku, pa se gine i u 21. stoleću koje smo svi zamišljali i priželjkivali u svetlim i razigranim valerima.

Ljudske žrtve jesu najgrublje i najteže posledice razmahane bestijalnosti, ali rat u svojoj pozadini jeste i biznis. Upravo ovih dana smo u prilici da saznamo ponešto o novcu koji pokreće ratnu mašineriju.

Šta uraditi sa ruskim devizama

Reč je o delu ruskih deviznih rezervi koje je najprostranija država na svetu, a od pre dve godine i jedna od sukobljenih ratnih strana, držala na računima svetski uglednih banaka. U pitanju je otprilike 300 milijardi evra, polovina ukupnih ruskih deviznih rezervi, koje Moskva, mada je dobrih sedam godina pre početka rata novac izvlačila iz hartija od vrednosti zapadnih država i kompanija, povlačila na domaći teren i kupovala zlato, platinu, nije uspela da vrati u domaći trezor.

Ruske devize su zaplenjene na zahtev SAD i zamrznute. Razmatra se kako da se postupi sa ovom i za najbogatije države ogromnom količinom novca. Najglasniji su oni koji bi devize usmerili Ukrajini kao "nadokndu štete za napad Rusije", ali svet bankara, pre svega iz Švajcarske, ukazuje da je u pitanju postupak suprotan evropskom pravu zasnovanom na apsolutnom poštovanju prava na novac.

Ljudima od struke je jasno da bankarstvo počiva na poverenju i da bi svako narušavanje vekovnog finansijskog principa donelo štetu upravo onim bankama koje samostalno ili na pritisak najmoćnijih država prekrše apsolutno pravo na sopstveni novac.

Minus 50 milijardi dolara

Pre nekoliko dana Eropska komisija je predložila nešto drugačije ponašanje. Devize bi i dalje ostale na današnjim računima, ali bi profit od njihove upotrebe išao Ukrajini. Iz Belgije je stigao dodatan predlog da se sa celokupnom ruskom imovinom u državama kolektivnog Zapada postupi slično, odnosno da polovina poreza na rusku imovinu bude takođe usmerena u Kijev. U oba slučaja postoji uslov - 90 odsto tako stečenog novca Ukrajina bi morala da upotrebi za kupovinu oružja i municije.

Ceni se da je godišnji profit od 300 milijardi ruskih deviznih rezervi oko 3,5 milijardi evra, dok je porez na imovinu blizu tri milijarde, pa računica pokazuje da bi na ovaj način Kijev godišnje prihodovao blizu pet milijardi evra.

Naravno da ratom zahvaćena Ukrajina ima potrebe za velikim prilivom novca iz inostranstva, ogromna su razaranja, baš kao i vojni izdaci, dok privreda radi krajnje redukvano... Procene su da samo za budžet godišnje nedostaje oko 50 milijardi evra. Tim više je problematičan uslov Zapada da Kijev 90 odsto pomoći iz inostranstva utroši na nabavku oružja.

Udvostručeni vojni izdaci

Evropske države već dosta dugo imaju samo pojedine segmente vojne proizvodnje, stoga su glavni snabdevač NATO pakta i evrounijskih država upravo SAD, a sada naravno i Ukrajine. Poljski ministar spoljnih poslova Ratibor Sikorski, nezadovoljan što Kongres SAD oteže da odobri dalje pomaganje Ujkrajine, zamerio je gospodaru sa druge strane Atlantika da od svega profitira.

Poljski političar je pojasnio da Ameri oko 5,5 odsto svog vojnog budžeta izdvajaju kao pomoć Kijevu, ali im se najmanje 90 odsto ovog novca vrati, pošto zaraćeni Ukrajinci kupuju naoružanje i municiju upravo od SAD, države koja je dominantna u ovoj vrsti trgovine. Sikorski je precizirao da od kako je počeo rat na istoku Evrope u SAD radi 117 vojnih pogona u 71 gradu iz 37 američkih država.

Koliko vojna industrija SAD upravo tokom nesrećnog rusko-ukrajinskog vojevanja radi punom snagom i ekstrazarađuje poljski ministar je objasnio primerom sopstvene zemlje - tokom aktuelnog rata Poljska je izdavanja za vojsku povećala sa dva na četiri odsto nacionalnog BDP-a, pri čemu 56 odsto ovih para odlazi na nabaku vojne opreme i oružja baš od SAD.

Svakako da su i ostale evropske države hitno i poprilično uvećale vojne izdatke tako što oružje kojim trenutno raspolažu šalju u Ukrajinu (nešto kao pomoć, veći deo kao komercijalni izvoz), potom kupovinom od "starijeg brata" pune svoje vojne magacine modernijom opremom.

Primarna emisija FED-a

Bolje poznavaoce istorije ratovanja priča ministra Sikorskog nije iznenadila. Ameri imaju veliko iskustvo profitiranja na ranijim ratnim sukobima, i to kao država, a još više zarađuju najmoćnije privatne kompanije iz najmoćnije države na svetu. Prvi svetski rat je primer globalne vojne kojom su se SAD žestoko okoristile, a još više najveće korporacije naslonjene na državu.

Federalne banke SAD su osnovane jedva osam meseci pred Veliki rat i prvi guverner bio je Bendžamin Strong, finansijski stručnjak izrastao u Morgan bank grupi. Pokazao se bezgranično odanim učitelju i sa nove pozicije umnogome je uticao da se Morgan bank grupi odobri monopol u ratnom finansiranju vlade Velike Britanije.

U osnovi svega je bila primarna emisija Federalnih rezervi u visini od 378 miliona, tj. u vrednosti današnjih 7,5 milijardi dolara. Treba znati da su SAD dugo vremena vodile politiku ekvidistantne prema obe strane u Velikom ratu, te stoga nisu mogle, kao država, kreditirati sukobljene zemlje, a u prazan prostor su uskočile privatne banke bliske vlasti.

Dužnik postao kreditor

Britanci su dobar deo pozajmljenog novca iskoristili da kreditiraju Francusku, Italiju i Rusiju. Zaraćene države su kupovale oružje, municiju i vojnu opremu najviše od SAD i tako se pozajmljeni novac brzo vratio na polazno mesto, a korisniku kredita je ostala dužnička obaveza.

Bilo je to za tadašnje prilike neverovatno izdašno kreditiranje. Već septembra 1917, nakon što su SAD objavile rat Nemačkoj, američki predsedik Vudro Vilson je likovao ukazujući da se strahovito mnogo kapitala iz celog svet slilo na Vol Strit, a još više zlata.

Objavio je da su SAD od predratnog dužnika 4,1 milijarde dolara postale veliki kreditor, te da onaj ko drugome zajmi novac ima pravo i da upravlja drugim. Kasnije se pokazalo da su posle Velikog rata samo četiri države, Francuska, Belgija, Italija i Velika Britanija, Amerima bile dužne u zbirnoj vrednosti oko 7,2 milijardi dolara. Podsetimo se, pred rat Ameri su dugovali četiri miljarde i teško grcali kada su vraćali rate.

Bankari nisu jedini

Međutim, nisu bankari jedini koji su zarađivali u ratovima. Gotovo sva roba koja nije vojna, koju su Ameri prodavali državama u ratu, bila je proizvedena, doterivana ili prevožena zahvaljujući firmama i kompanijama navezanim na Morgan bank grupu.

Drugim rečima cela Morgan grupacija se žestoko okoristila Velikim ratom, a druge američke firme su tim putem krenule kasnije, u potonjim sukobima širom zemljine kugle.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Ташоли

27.03.2024 • 21:10

Леп текст, мада мало тога новог сем податка да је Морган банка израсла на Великом рату. Погледајте филм "Међународна превара (The International)" са Клајв Овеном. Филм није нарочито спектакуларан, али у једној сцени Умберто Калвини дословно каже да права вредност конфликта (рата) јесте дуг који тај конфликт генерише. А онај ко контролише дуг, контролише све. Филм је иначе инспирисан стварним догађајима.

15 1 +14
w/e

27.03.2024 • 20:57

Cool

EU je u recesiji i hoce da iskoristi Ruski novac da finansira rat protiv Rusije. Ovo moze samo dovesti do ekspansijze rata i kolapsa zapadnog finansijskog sistema, jer ce ostale nezapadne drzave preventivno povuci novac iz EU.

11 2 +9
Anonimus

27.03.2024 • 17:27

Sjajan tekst! U srpskim medijima je malo priloga koji se ozbiljnije bave ratom, stoga podrška maloj redakciji Radio021 na čijem sajtu se skoro redovno mogu naći seriozni napisi (i) na ovu temu. Posebno je pohvalno što je autor često iz same redakcije.

29 37 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.