Država ne zna šta se dogodilo u Obrenovcu ni godinu dana posle

Nijedna nadležna državna ili naučno-istraživačka institucija, koja se bavi vodoprivredom, nije napravila analizu uzroka izlivanja velike količine vode u beogradskoj opštini Obrenovac u noći između 15. i 16. maja prošle godine.

Godinu dana posle katastrofalnih poplava država još precizno ne zna šta se dogodilo u Obrenovcu, odnosno, koji su uzroci doveli do toga da 25.000 ljudi bude evakuisano iz svojih domova. Prema podacima do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), državne ili naučno-istraživačke institucije iz oblasti vodoprivrede još nisu napravile stručnu analizu poplave, niti im je to traženo.

Osim što bi sadržavala detaljno objašnjenje događaja od 15. i 16.maja 2014. godine, analiza bi poseban značaj imala za stanovnike tog područja – jer bi na osnovu nje u budućnosti lakše bilo sprovesti odbranu od poplava.

Profesor Šumarskog fakulteta sa Odseka za bujice i eroziju Ratko Ristić kaže da je, s obzirom na količinu dostupnih podataka, takvu analizu moguće napraviti i na stručan način rekonstruisati kako je došlo do plavljenja Obrenovca. "Sada se radi ono što je popravka, krpljenje i čišćenje one infrastrukture koja je postojala i u maju 2014, a koliko je ona bila dovoljna, znate i sami", dodaje Ristić. Prema dokumentu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pod nazivom "Operativni plan odbrane od poplava za 2015. godinu", analize poplavnih događaja trebalo da bi da naprave Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi ili preduzeće Energoprojekt Hidrogradnja.

U Energoprojektu su za CINS rekli da se bave “rešenjima hitnih radova za otklanjanje štetnih posledica poplava i analizom troškova odbrane i štete od poplava“, ali i da im analizu poplave niko nije naručio.

Direktorka Zavoda za uređivanje vodnih tokova u Institutu Jaroslav Černi Marina Babić Mladenović objasnila je novinarima CINS-a u novembru 2014. godine da Černi takve analize radi tek pošto neka od državnih institucija to naruči. Do sada se tako nešto nije dogodilo.

Republička Direkcija za vode, kao deo Ministarstva poljoprivrede, je kao odgovor na zahtev za pristup informacijama CINS-u dostavila izveštaj Beogradvoda o poplavi u Obrenovcu, spisak oštećenih nasipa sa fotografijama i dopis Srbijavoda u kome se navodi da će UNDP finansirati studiju o slivu Kolubare, za koju je već završen projektni zadatak i čija će izrada trajati oko godinu dana.

Iz Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja takođe nisu naručili analizu ali su i oni naveli da se planira izrada studije o Kolubari, u koju je „moguće da će biti uključeni i podaci za Obrenovac." Godinu dana posle katastrofalnih poplava država još precizno ne zna šta se dogodilo u Obrenovcu, odnosno, koji su uzroci doveli do toga da 25.000 ljudi bude evakuisano iz svojih domova.

Prema podacima do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), državne ili naučno-istraživačke institucije iz oblasti vodoprivrede još nisu napravile stručnu analizu poplave, niti im je to traženo. Osim što bi sadržavala detaljno objašnjenje događaja od 15. i 16.maja 2014. godine, analiza bi poseban značaj imala za stanovnike tog područja – jer bi na osnovu nje u budućnosti lakše bilo sprovesti odbranu od poplava.

Profesor Šumarskog fakulteta sa Odseka za bujice i eroziju Ratko Ristić kaže da je, s obzirom na količinu dostupnih podataka, takvu analizu moguće napraviti i na stručan način rekonstruisati kako je došlo do plavljenja Obrenovca. "Sada se radi ono što je popravka, krpljenje i čišćenje one infrastrukture koja je postojala i u maju 2014, a koliko je ona bila dovoljna, znate i sami", dodaje Ristić.

Nasipi na teritoriji Obrenovca koje je voda oštetila tokom poplave još nisu u potpunosti popravljeni. Nasip na Savi je rekonstruisan delimično: zemljani deo je saniran, ali ne i betonska obaloutvrda. Rekonstrukcija nasipa u Velikom Polju, koji je "poslednja odbrana" urbanog dela Obrenovca od poplavnog talasa nije završena do kraja.

Prema rečima Vladimira Batalovića iz Beogradvoda, nasip u Velikom Polju "u prvobitnoj varijanti nije završen onako kako je baš planirano". "To je zbog nedostatka sredstava i problema sa eksproprijacijom i sad je on nešto viši u tom delu gde je napravljen, onda tamo ima jedan mali pad", kaže Batalović. Dodaje da će UNDP-ova studija pokazati i koje nasipe treba povećati, odnosno gde treba napraviti novu branu.

Na pitanje novinara CINS-a da li to znači da su dosadašnje obnove nasipa zapravo privremena rešenja, Batalović odgovara: "Hajde da kažemo da su privremena. Ona su faktički stanje koje smo imali pre 2014. Ako to stanje može da se nazove privremenim – onda neka bude tako."

Prema rečima Milana Radovanovića iz Černija obnova ranijih nasipa je "sad trenutno rešenje, ali koncepcijski, budućnost zaštite Obrenovca se ne rešava".

Još u novembru prošle godine CINS je pisao da državni organi i institucije nisu napravili analizu uzroka poplave. Odgovori nadležnih institucija kojima je CINS poslao zahtev za dostavljanjem detaljne analize poplava pokazuju da se do danas gotovo ništa nije promenilo. Jedini dostavljeni dokument bio je izveštaj Beogradvoda – napravljen nekoliko dana posle poplava i na samo jednoj stranici.

U planu je izrada studije o slivu reke Kolubare, koja bi, kako je rečeno novinarima CINS-a, trebalo da obuhvati i Obrenovac, ali koja će se primarno baviti unapređenjem zaštite u budućnosti.


Institucije čekaju studiju UNDP-a

Prema dokumentu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pod nazivom “Operativni plan odbrane od poplava za 2015. godinu”, analize poplavnih događaja trebalo da bi da naprave Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi ili preduzeće Energoprojekt Hidrogradnja.

U Energoprojektu su za CINS rekli da se bave "rešenjima hitnih radova za otklanjanje štetnih posledica poplava i analizom troškova odbrane i štete od poplava", ali i da im analizu poplave niko nije naručio.

Direktorka Zavoda za uređivanje vodnih tokova u Institutu Jaroslav Černi Marina Babić Mladenović objasnila je novinarima CINS-a u novembru 2014. godine da Černi takve analize radi tek pošto neka od državnih institucija to naruči. Do sada se tako nešto nije dogodilo.

Republička Direkcija za vode, kao deo Ministarstva poljoprivrede, je kao odgovor na zahtev za pristup informacijama CINS-u dostavila izveštaj Beogradvoda o poplavi u Obrenovcu, spisak oštećenih nasipa sa fotografijama i dopis Srbijavoda u kome se navodi da će UNDP finansirati studiju o slivu Kolubare, za koju je već završen projektni zadatak i čija će izrada trajati oko godinu dana.

Iz Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja takođe nisu naručili analizu ali su i oni naveli da se planira izrada studije o Kolubari, u koju je "moguće da će biti uključeni i podaci za Obrenovac."

Neadekvatna evakuacija

CINS je od oktobra do decembra 2014. godine objavio seriju tekstova o poplavi u Obrenovcu: evakuacija u obrenovačkim selima koje je voda prva poplavila sprovedena je nepotpuno, iako je bilo dovoljno podataka i vremena da stanovništvo bude upozoreno. Poplavu su tako mnogi dočekali u svojim domovima dok su nadležni poušavali da organizuju odbranu neadekvatnim merama.

U toku su promene Zakona o vanrednim situacijama, koje bi mogle da donesu novosti u nadležnostima oko naređivanja i sprovođenja evakuacije. Tek posle godinu dana od poplava završena je javna rasprava i sada je na redu rasprava u Skupštini Srbije.

Izveštaj Beogradvoda koji je Direkcija za vode dostavila na CINS-ov zahtev za detaljnom analizom poplava napisan je na samo jednoj stranici - godinu dana ranije. U izveštaju se navodi da je voda pre Obrenovca probila nasip, prelila ga na nekoliko mesta u Obrenovcu a potom ga ponovo probila na Savi. Kao uzroci havarije identifikovani su velika količina vode u rekama i zemljište koje je već bilo natopljeno vodom.

Autor ovog izveštaja, tehnički direktor Beogradvoda Vladimir Batalović, objašnjava da ga je sastavio neposredno posle poplave, krajem maja 2014, kako bi gradskim vlastima "ukratko objasnio šta se tih dana dešavalo". "Ono što je kasnije rađeno nije u nadležnosti Beogradvoda, nismo mi ti koji treba da pravimo analizu. To radi Republički hidrometeorološki zavod i mislim da je, Jaroslav Černi kao institut bio upućen", dodaje Batalović.

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kaže da ovaj dokument ne može da predstavlja adekvatnu analizu poplave u Obrenovcu jer javna preduzeća nemaju kapacitet niti im je u opisu posla da je urade". Takvu analizu bi, prema njegovim rečima, morala da uradi neka naučno-istraživačka organizacija, po narudžbi Ministarstva.