Zbog neodgovorne vlasti, građani u dvostrukom gubitku

Prohladno novembarsko jutro u Glogonju, uspavanom selu udaljenom otprilike sat vremena od Beograda. Ovaj ravničarski deo Srbije prepoznatljiv je po uzgajanju kupusa – i po vodi zagađenoj arsenom. Stanovnici su punili flaše i kanistere na cisterni parkiranoj ispred zgrade mesne zajednice. To im je bila svakodnevnica od kada je prošlog juna žuto-crvena voda sa česme proglašena neispravnom za piće.

"Dok nismo dobili cisternu, kupovali smo vodu. Sad delimično kupujemo, a delimično pijemo ovu", kaže Boban Mitić pripremajući flaše za punjenje.

U Glogonju je u međuvremenu izgrađena javna česma, kao privremeno rešenje, ali voda iz vodovoda je i dalje zagađena.

Neispravna glogonjska voda samo je jedan od infrastrukturnih problema u Srbiji koje je vlasti trebalo da reše uzimajući pozajmice od međunarodnih razvojnih banaka i vlada drugih država.

Kao i kod mnogih drugih kredita, novac nije potrošen na vreme, problemi ostaju, a građani plaćaju dvostruku cenu. Najpre zato što ne dobijaju usluge koje bi trebalo, a zatim i preko naknada koje banke naplaćuju državama zbog nepravovremenog korišćenja kredita.

Od početka 2008. godine do 30. juna 2015. godine, Srbija je potrošila čak 35,16 miliona evra za naknade na neiskorišćena kreditna sredstva, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Sporo korišćenje novca

Glogonj je tek mali primer neefikasnosti koja obeležava javne projekte na Balkanu. Ovo selo je u nadležnosti Pančeva, a problem sa vodom trebalo je da bude rešen kreditom nemačke razvojne banke KfW. Ukupno 25 miliona evra namenjeno je za sređivanje vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji. Pančevu su pripala tri miliona evra.

Prema uslovima ugovora o kreditu, sav novac treba biti iskorišćen do kraja 2016. godine. Do kraja juna 2015. godine potrošena je tek polovina novca, a Srbija je na neiskorišćena sredstva platila 286 hiljada evra naknade.

Naknada, tzv. commitment fee, obračunava se na mnoge kredite za razvojne projekte, mimo redovnih kamata. Njen iznos najviše zavisi od visine pozajmice i dinamike kojom se ona troši - projekti se uglavnom odvijaju u fazama pa se obično i novac povlači tako. Ova naknada se plaća na neiskorišćene delove kredita, a ako se kredit ne koristi na vreme, samim tim se više novca izdvaja po ovom osnovu. To što se plaćaju penali na nekorišćenje kredita, znači da svi poreski obveznici plaćaju za propuste državnih institucija.

Brojni su razlozi zašto Srbija kasni sa realizacijom važnih infrastrukturnih projekata: spora administracija, duge tenderske procedure, neodgovarajuća projektna dokumentacija, politizacija stručnih poslova, slabo planiranje, problemi sa eksproprijacijom zemljišta, loša kontrola nad izvođačima radova, probijanje rokova i dr.

Celo istraživanje CINS-a možete pročitati OVDE.

Autor: CINS