Razlozi zbog kojih Hrvati nikad neće žaliti za Jugoslavijom

Samo šest odsto se izjasnilo "ne ponovila se Jugoslavija". Ne bi im smetao komunizam, ako bi to značilo da će živeti u blagostanju. No, stvari nisu bile tako idealne.

Danas možete reći što god hoćete. Možete vikati živeo Tito, dole Tito, živeo Toma, dole Toma, Kolinda... Možete reći, ali vas niko neće čuti. No, nećete imati ni problema. Politička sloboda najveća je prednost ovog vremena u odnosu na ono, ondnosno, tadašnja nesloboda najveća je mana u odnosu na današnju slobodu.

No, to ne važi za sve. Većina ljudi više ceni sigurnost nego slobodu. Dostojevski je to već sasvim jasno znao. On je napisao kako će većina ljudi, kad dobije slobodu, prvo potražiti onoga kome će je predati jer ne znaju šta bi s njom. Kasnije je tu ideju razradio Erih From, koji je napisao knjigu "Beg od slobode".

Jednopartijski sistem

Sistem je u Jugoslaviji zapravo bio dvopatijski, jer je jedna stranka bila na vlasti, a druga u zatvoru. Ono najstrašnije ljudima koji nisu sledbenici jeste činjenica da nema alternative. Oni su tu, na vlasti, a vi ih morate trpeti – njihov nakaradni jezik, njihove lažne utopije, njihove fraze o bratstvu, jednakosti, socijalizmu.

JNA

Godina dana bačenog vremena. Najboljeg vremena. To da se ljudi u vojsci očeliče jeste mit. Čeličiti se možete i ako se iz saune bacite u hladan sneg, to je i zdravije. Kako starite, postaje vam sve jasnije da vam je baš ta godina koju ste izgubili, jedna od najboljih - jer oni koji tvrde da život počinje s četrdeset, ne lažu: oni bezočno lažu. Najbolje su godine mlade godine, u to nema nikakve sumnje.

Par - nepar

Početkom osamdesetih Jugoslavija je ostala bez novca za naftu, pa su vladale redukcije. Vozila su mogla voziti svaki drugi dan, u zavisnosti od toga da li im registraska pločica završavala na parni ili neparni broj.

Redovi

To danas nemamo, a teško je i zamisliti u kojoj meri građanski život može biti zagađen redovima – redovi za kafu, redovi za deteržent, redovi za benzin, redovi za životne namirnice. Redovi u dućanima bili su posledica nereda u ekonomiji, a nered u ekonomiji nastao je kao posledica nereda u glavama političara, koji su bili slični današnjima, samo su svi imali istu partijsku knjižicu.

Jezik političara

Komunisti su verovali kako se istorija zanima po određenim zakonima. To su baštinili od Hegela, koji je tvrdio da je svetska istorija napredovanje svetskog uma u svesti o slobodi. U antici, slobodan je jedan, kralj, suveren, faraon. U srednjem veku, slobodni su mnogi. U građanskom društvu, koje se rađa iz revolucije, slobodni su svi. Ta je sloboda formalna, zaključio je Marx.

Jednako je slobodan tajkun kao i blaghajnica koja hoće ići na more, no ona za to nema novaca jer je tajkun eksploatira i uzima njen višak vrednosti, plodove njena rada, zato jer je on vlasnik sredstava za proizvodnju. Marx je mislio da se povest razvija prema slobodi koja znači ne samo formalnu, već i stvarnu jednakost ljudi, do koje će dovesti revolucija. Ona će oduzeti sredstva za proizvodnju kapitalistima i vratiti ih društvu.

Moderni socijalizam, mislio je Marx, jeste nauka. Zato su naši komunisti govorili jezikom koji je trebalo nalikovati na  jezik nauke. Otac te zamisli bio je Eduard Kardelj, slovenski učitelj. Svi su ga oponašali i taj je jezik jako parao uši. "Jedinstvo proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa", "samoupravna interesna zajednica", bile su sintagme koje su stalno koristili. Ne, taj jezik nitko normalan više ne želi slušati.


Ograničenja s devizama i strujom

Iz države niste mogli izneti više od nekoliko stotina maraka. Sve drugo tretiralo se kao prekršaj saveznih carinskih propisa. Poteškoća je u tome što ste većinu brendiranih marki mogli kupiti samo u inostranstvu – u Trstu, Gracu, i tako dalje. Znate li da su 1981. svaki dan u danu bile redukcije struje? Oni rođeni sedamdesetih pisali su domaće pod svećama, televizija se nije gledala.

Kult ličnosti

Kult ličnosti druga Tita bio je strašno razvijen. On se suprotstavljao hrišćanstvu prema kojem nije pametno graditi idole, naročito ne ovozemaljske.

Krađa i korupcija

Bile su manje nego danas, ali ipak je u onoj državi rodno mesto kasnije visoko razvijenih devijacija. Jugoslavija je bila netržišno društvo, u kojemu je bilo dosta siromaštva: instucionalni okvir nije omogućavao institucionalno ostvarenje snova. Zato su svi posezali za neinstitucionalnim prečacima – vezama, vezicama, protekcijom, učlanjenjem u Partiju, podmićivanjem.

Tu je postavljen nizak, ali čvrst temelj svemu što nas danas upropašćava. Niz dobrih instituta socijalizma nismo preuzeli – pre svega u oblasti zdravstva i školstva, ali i radnih prava, no sve smo loše razvili do krajnjih granica mogućega. Ako danas gledate kritičku kinematografiju ili tv uratke osamdesetih, videćete sve što imamo i danas, samo rudimentarno.