Lepe vesti: Vakcine za karcinom i srčane bolesti očekuju se do 2030. godine, procenjuje Moderna
Vakcine protiv karcinoma i srčanih bolesti mogle bi da budu spremne do kraja decenije, procenjuje izvršni direktor Moderne Pol Barton.
Foto: Pixabay
Dr Pol Barton rekao je da je napredak postignut u oblasti mRNK tehnologije koja se koristi za pravljenje vakcina protiv kovida u ovoj kompaniji.
On predviđa da će do 2030. postojati vakcine za "sve vrste" neizlečivih stanja, spasavajući "stotine hiljada, ako ne i milione života".
Rane studije su već pokazale "obećavajuće rezultate", dodao je on.
"Imaćemo tu vakcinu i ona će biti veoma efikasna, i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života", rekao je dr Pol Barton, izvršni direktor proizvođača vakcine za The Guardian, prenosi Daily Mail.
Doktor je dodao da "misli da će moći da ponude personalizovane vakcine protiv više različitih tipova tumora za ljude širom sveta".
"Ako ste ikada pomislili da je mRNK samo za zarazne bolesti ili samo za kovid, sada postoji dokaz da to apsolutno nije slučaj. Može da se primeni na sve vrste bolesti: karcinom, zarazne bolesti, kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti, ali i retke bolesti. Imamo studije u svim tim oblastima i sve su pokazale obećavajuće rezultate", rekao je dr Barton.
Doktor nije rekao kako će vakcine funkcionisati, ali su prethodne studije pokazale da mRNK može da se koristi u borbi protiv kancera.
MRNK vakcine rade tako što nalažu ćelijama da proizvode protein koji pokreće imuni odgovor protiv specifičnog patogena, kao što je kovid.
Naučnici kažu da se ova uputstva takođe mogu prilagoditi kako bi ćelije mogle da proizvode antigene sa površine ćelija kancera, upozoravajući imuni sistem na ćelije karcinoma i izazivajući napad.
Da bi nekoga vakcinisali protiv kancera, lekari bi prvo morali da uzmu biopsiju tumora te osobe.
Zatim bi identifikovali antigen na ćelijama kancera i kodirali mRNK vakcinu da bi pokrenuli ćelije da naprave isti antigen.
Vakcina bi se zatim davala pacijentu, pokrećući njihove ćelije da naprave antigen i izazivajući imuni odgovor na njega.
Imunološke ćelije bi tada bile obučene da unište sve ćelije kancera koje ostanu u telu i da "love" sve ćelije kancera koje se vrate.
Lekari kažu da bi mRNK vakcine mogle da se podese za svakog pacijenta kako bi uzele u obzir različite tipove kancera i razlike među pacijentima. Ali ovo će se verovatno pokazati skupim načinom.
Ispitivanja mRNK vakcina protiv kancera već su u toku u Velikoj Britaniji i SAD, a rezultati se očekuju u narednim mesecima.
Oni uključuju Moderninu vakcinu protiv kancera, kojoj je Uprava za hranu i lekove (FDA) u februaru dodelila status "probojne terapije", što je otvorilo put za brzo odobrenje.
Vakcina, koja se daje zajedno sa lekom za imunoterapiju koji je napravio Merk, koristila bi se za lečenje pacijenata koji se oporavljaju od uznapredovalog melanoma i koji su najviše izloženi riziku od povratka tumora.
Pročitaj još
Modernina mRNK vakcina protiv kancera smanjuje rizik od tumora
Vakcina, u kombinaciji sa imunoterapijskim lekom, smanjila je šansu za recidiv za 44 odsto.
Ispitivanje druge faze pokazalo je da je kombinacija smanjila rizik od recidiva ili smrti nakon operacije za 44 odsto u poređenju sa samim imunoterapijskim lekom.
Istraživanja o vakcinama protiv srčanih bolesti su u ranoj fazi ispitivanja
One mogu da deluju ciljajući na proteine koji prouzrokuju visok nivo holesterola u krvi, povećavajući rizik od srčanih oboljenja.
Drugi ukazuju na to da bi se takođe mogle koristiti za podsticanje proizvodnje specifičnih proteina uključenih u "popravku" srca i njegove funkcije.
U studiji objavljenoj prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji koristili su mRNK da rekonstruišu ćelije kod miševa kako bi uklonili fibrozu.
Vakcinama bi se takođe mogla koristiti za lečenje autoimunih bolesti, zbog kojih telo greškom napada zdrave ćelije, kao u slučajevima multiple skleroze (MS).
Kod MS, imune ćelije počinju da napadaju mijelinski omotač koji štiti nervne ćelije izazivajući simptome uključujući grčeve mišića, bol i ograničenu pokretljivost.
Moderna je već pomerila granice mRNK vakcina protiv bolesti, osmišljavajući takvu vakcinu koja bi mogla da podstakne imuni sistem da se bori protiv RSV-a, koji je takođe dobio status "probojne terapije" od strane FDA.
Rezultati su pokazali da je bio 83 odsto efikasan u prevenciji najmanje dva simptoma, kao što su kašalj i groznica, kod odraslih starijih od 60 godina.
Poređenja radi, godišnja vakcinacija protiv gripa smanjuje rizik od bolesti za između 40 i 60 odsto prema procenama.
Fajzer je takođe počeo da regrutuje za kasna klinička ispitivanja vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK tehnologiji i razvija lekove protiv drugih bolesti poput šindre.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stručnjaci upozoravaju: Zbog ekrana imamo epidemiju kratkovidosti kod dece
20.12.2025.•
0
Deca koja provode više sati dnevno pred ekranima mobilnih telefona, tableta i računara imaju znatno veći rizik razvoja kratkovidosti koja poprima razmere epidemije, upozoravaju stručnjaci.
Teniski lakat ne muči samo tenisere: Zašto se javljaju bol i slabost u rukama i šakama?
19.12.2025.•
0
Kao posledica današnjeg načina života, primećuje se da sve više ljudi ima tegobe i bolove u vratu, ramenima i rukama.
Hrana za odojčad povučena sa tržišta u Hrvatskoj: Koliko je pronađena bakterija opasna za bebe?
18.12.2025.•
1
Tehnolog Srđan Đuričić kaže je da je bakterija Bacillus cereus, zbog koje je Hrvatska sa tržišta povukla hranu za bebe Aptamil AR1 i Ministarstvo zdravlja sprovelo hitnu proveru, poznata u prehrambenoj industriji.
"Batut": U Srbiji skoro 40 odsto više slučajeva oboljenja sličnih gripu i respiratornih infekcija
18.12.2025.•
1
U Srbiji je оd 8. dо 14. decembra registrovano 11.810 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu i 15.691 slučај оbоlеvаnjа оd аkutnih rеspirаtоrnih infекciја.
Nova studija pokazala: Kod hospitalizovanih zbog kovida rizik od smrti za dve godine veći skoro 70 odsto
17.12.2025.•
2
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Sezona gripa stigla ranije: Više obolelih i teže kliničke slike
16.12.2025.•
2
Grip je tu - jači, brži i nepredvidiviji nego ranijih godina.
Nedostatak joda zimi: Simptomi koje često zanemarujemo
16.12.2025.•
0
Tokom zimskih meseci se često kod ljudi uočavaju slične tegobe: konstantan umor, hladnoća, sporiji metabolizam i pad koncentracije.
Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
15.12.2025.•
1
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
15.12.2025.•
1
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
15.12.2025.•
2
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Hemikalija u tamnoj čokoladi mogla bi usporiti starenje
15.12.2025.•
1
Hemikalija pronađena u tamnoj čokoladi mogla bi pomoći u usporavanju starenja, sugerišu naučnici.
VIDEO: Ogromna studija otkriva odakle zapravo dolazi giht - i nije ono što smo mislili
15.12.2025.•
1
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre
15.12.2025.•
0
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
"Džonson i Džonson" mora da isplati 40 miliona dolara ženama koje tvrde da je puder kriv za rak
15.12.2025.•
0
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Pet razloga zašto treba redovno jesti pileću supu
15.12.2025.•
1
Supa sa piletinom i rezancima može biti deo uravnotežene ishrane.
Šta se dešava s vašim telom ako svakog dana jedete avokado
15.12.2025.•
5
Avokado je ukusan i sit i prava je nutritivna bomba. Prepun je vitamina, minerala, vlakana i zdravih masti.
Udruženje pacijenata Srbije: Uprkos obećanjima nije doneta nova lista inovativnih lekova
14.12.2025.•
1
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Nedovoljno spavanje može skratiti životni vek, pokazuje nova studija
14.12.2025.•
2
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Naučnici otkrili: Gojaznost opasnija za visok krvni pritisak nego što se mislilo
13.12.2025.•
5
Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova.
Kralj Čarls Treći govorio o svom lečenju, promoviše rani skrining
12.12.2025.•
0
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija potvrdila dva slučaja lepre, prvi posle više od 40 godina
12.12.2025.•
2
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar