Lepe vesti: Vakcine za karcinom i srčane bolesti očekuju se do 2030. godine, procenjuje Moderna
Vakcine protiv karcinoma i srčanih bolesti mogle bi da budu spremne do kraja decenije, procenjuje izvršni direktor Moderne Pol Barton.
Foto: Pixabay
Dr Pol Barton rekao je da je napredak postignut u oblasti mRNK tehnologije koja se koristi za pravljenje vakcina protiv kovida u ovoj kompaniji.
On predviđa da će do 2030. postojati vakcine za "sve vrste" neizlečivih stanja, spasavajući "stotine hiljada, ako ne i milione života".
Rane studije su već pokazale "obećavajuće rezultate", dodao je on.
"Imaćemo tu vakcinu i ona će biti veoma efikasna, i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života", rekao je dr Pol Barton, izvršni direktor proizvođača vakcine za The Guardian, prenosi Daily Mail.
Doktor je dodao da "misli da će moći da ponude personalizovane vakcine protiv više različitih tipova tumora za ljude širom sveta".
"Ako ste ikada pomislili da je mRNK samo za zarazne bolesti ili samo za kovid, sada postoji dokaz da to apsolutno nije slučaj. Može da se primeni na sve vrste bolesti: karcinom, zarazne bolesti, kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti, ali i retke bolesti. Imamo studije u svim tim oblastima i sve su pokazale obećavajuće rezultate", rekao je dr Barton.
Doktor nije rekao kako će vakcine funkcionisati, ali su prethodne studije pokazale da mRNK može da se koristi u borbi protiv kancera.
MRNK vakcine rade tako što nalažu ćelijama da proizvode protein koji pokreće imuni odgovor protiv specifičnog patogena, kao što je kovid.
Naučnici kažu da se ova uputstva takođe mogu prilagoditi kako bi ćelije mogle da proizvode antigene sa površine ćelija kancera, upozoravajući imuni sistem na ćelije karcinoma i izazivajući napad.
Da bi nekoga vakcinisali protiv kancera, lekari bi prvo morali da uzmu biopsiju tumora te osobe.
Zatim bi identifikovali antigen na ćelijama kancera i kodirali mRNK vakcinu da bi pokrenuli ćelije da naprave isti antigen.
Vakcina bi se zatim davala pacijentu, pokrećući njihove ćelije da naprave antigen i izazivajući imuni odgovor na njega.
Imunološke ćelije bi tada bile obučene da unište sve ćelije kancera koje ostanu u telu i da "love" sve ćelije kancera koje se vrate.
Lekari kažu da bi mRNK vakcine mogle da se podese za svakog pacijenta kako bi uzele u obzir različite tipove kancera i razlike među pacijentima. Ali ovo će se verovatno pokazati skupim načinom.
Ispitivanja mRNK vakcina protiv kancera već su u toku u Velikoj Britaniji i SAD, a rezultati se očekuju u narednim mesecima.
Oni uključuju Moderninu vakcinu protiv kancera, kojoj je Uprava za hranu i lekove (FDA) u februaru dodelila status "probojne terapije", što je otvorilo put za brzo odobrenje.
Vakcina, koja se daje zajedno sa lekom za imunoterapiju koji je napravio Merk, koristila bi se za lečenje pacijenata koji se oporavljaju od uznapredovalog melanoma i koji su najviše izloženi riziku od povratka tumora.
Pročitaj još
Modernina mRNK vakcina protiv kancera smanjuje rizik od tumora
Vakcina, u kombinaciji sa imunoterapijskim lekom, smanjila je šansu za recidiv za 44 odsto.
Ispitivanje druge faze pokazalo je da je kombinacija smanjila rizik od recidiva ili smrti nakon operacije za 44 odsto u poređenju sa samim imunoterapijskim lekom.
Istraživanja o vakcinama protiv srčanih bolesti su u ranoj fazi ispitivanja
One mogu da deluju ciljajući na proteine koji prouzrokuju visok nivo holesterola u krvi, povećavajući rizik od srčanih oboljenja.
Drugi ukazuju na to da bi se takođe mogle koristiti za podsticanje proizvodnje specifičnih proteina uključenih u "popravku" srca i njegove funkcije.
U studiji objavljenoj prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji koristili su mRNK da rekonstruišu ćelije kod miševa kako bi uklonili fibrozu.
Vakcinama bi se takođe mogla koristiti za lečenje autoimunih bolesti, zbog kojih telo greškom napada zdrave ćelije, kao u slučajevima multiple skleroze (MS).
Kod MS, imune ćelije počinju da napadaju mijelinski omotač koji štiti nervne ćelije izazivajući simptome uključujući grčeve mišića, bol i ograničenu pokretljivost.
Moderna je već pomerila granice mRNK vakcina protiv bolesti, osmišljavajući takvu vakcinu koja bi mogla da podstakne imuni sistem da se bori protiv RSV-a, koji je takođe dobio status "probojne terapije" od strane FDA.
Rezultati su pokazali da je bio 83 odsto efikasan u prevenciji najmanje dva simptoma, kao što su kašalj i groznica, kod odraslih starijih od 60 godina.
Poređenja radi, godišnja vakcinacija protiv gripa smanjuje rizik od bolesti za između 40 i 60 odsto prema procenama.
Fajzer je takođe počeo da regrutuje za kasna klinička ispitivanja vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK tehnologiji i razvija lekove protiv drugih bolesti poput šindre.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Oči bi mogle da otkriju rizik od osteoporoze
17.05.2026.•
2
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Iznenađujuće namirnice koje mogu izazvati kamen u bubregu
17.05.2026.•
0
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Buđenje usred noći nije slučajno: Šta znači period između 3 i 5 ujutru
16.05.2026.•
7
Tradicionalna kineska medicina objašnjava zašto se mnogi ljudi tokom noći bude baš u određeno vreme.
Kardiolozi otkrili koje "nezdrave" namirnice ipak konzumiraju
16.05.2026.•
0
Iako se često govori o namirnicama i pićima koje bi trebalo izbegavati zbog zdravlja srca, ni lekari se ne odriču baš svih svojih omiljenih navika.
Studija: Trećina kilograma izgubljenih pomoću lekova otpada na mišiće i koštanu masu
15.05.2026.•
0
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Sindrom policističnih jajnika menja naziv
15.05.2026.•
0
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
2
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
3
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar