Lepe vesti: Vakcine za karcinom i srčane bolesti očekuju se do 2030. godine, procenjuje Moderna
Vakcine protiv karcinoma i srčanih bolesti mogle bi da budu spremne do kraja decenije, procenjuje izvršni direktor Moderne Pol Barton.
Foto: Pixabay
Dr Pol Barton rekao je da je napredak postignut u oblasti mRNK tehnologije koja se koristi za pravljenje vakcina protiv kovida u ovoj kompaniji.
On predviđa da će do 2030. postojati vakcine za "sve vrste" neizlečivih stanja, spasavajući "stotine hiljada, ako ne i milione života".
Rane studije su već pokazale "obećavajuće rezultate", dodao je on.
"Imaćemo tu vakcinu i ona će biti veoma efikasna, i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života", rekao je dr Pol Barton, izvršni direktor proizvođača vakcine za The Guardian, prenosi Daily Mail.
Doktor je dodao da "misli da će moći da ponude personalizovane vakcine protiv više različitih tipova tumora za ljude širom sveta".
"Ako ste ikada pomislili da je mRNK samo za zarazne bolesti ili samo za kovid, sada postoji dokaz da to apsolutno nije slučaj. Može da se primeni na sve vrste bolesti: karcinom, zarazne bolesti, kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti, ali i retke bolesti. Imamo studije u svim tim oblastima i sve su pokazale obećavajuće rezultate", rekao je dr Barton.
Doktor nije rekao kako će vakcine funkcionisati, ali su prethodne studije pokazale da mRNK može da se koristi u borbi protiv kancera.
MRNK vakcine rade tako što nalažu ćelijama da proizvode protein koji pokreće imuni odgovor protiv specifičnog patogena, kao što je kovid.
Naučnici kažu da se ova uputstva takođe mogu prilagoditi kako bi ćelije mogle da proizvode antigene sa površine ćelija kancera, upozoravajući imuni sistem na ćelije karcinoma i izazivajući napad.
Da bi nekoga vakcinisali protiv kancera, lekari bi prvo morali da uzmu biopsiju tumora te osobe.
Zatim bi identifikovali antigen na ćelijama kancera i kodirali mRNK vakcinu da bi pokrenuli ćelije da naprave isti antigen.
Vakcina bi se zatim davala pacijentu, pokrećući njihove ćelije da naprave antigen i izazivajući imuni odgovor na njega.
Imunološke ćelije bi tada bile obučene da unište sve ćelije kancera koje ostanu u telu i da "love" sve ćelije kancera koje se vrate.
Lekari kažu da bi mRNK vakcine mogle da se podese za svakog pacijenta kako bi uzele u obzir različite tipove kancera i razlike među pacijentima. Ali ovo će se verovatno pokazati skupim načinom.
Ispitivanja mRNK vakcina protiv kancera već su u toku u Velikoj Britaniji i SAD, a rezultati se očekuju u narednim mesecima.
Oni uključuju Moderninu vakcinu protiv kancera, kojoj je Uprava za hranu i lekove (FDA) u februaru dodelila status "probojne terapije", što je otvorilo put za brzo odobrenje.
Vakcina, koja se daje zajedno sa lekom za imunoterapiju koji je napravio Merk, koristila bi se za lečenje pacijenata koji se oporavljaju od uznapredovalog melanoma i koji su najviše izloženi riziku od povratka tumora.
Pročitaj još
Modernina mRNK vakcina protiv kancera smanjuje rizik od tumora
Vakcina, u kombinaciji sa imunoterapijskim lekom, smanjila je šansu za recidiv za 44 odsto.
Ispitivanje druge faze pokazalo je da je kombinacija smanjila rizik od recidiva ili smrti nakon operacije za 44 odsto u poređenju sa samim imunoterapijskim lekom.
Istraživanja o vakcinama protiv srčanih bolesti su u ranoj fazi ispitivanja
One mogu da deluju ciljajući na proteine koji prouzrokuju visok nivo holesterola u krvi, povećavajući rizik od srčanih oboljenja.
Drugi ukazuju na to da bi se takođe mogle koristiti za podsticanje proizvodnje specifičnih proteina uključenih u "popravku" srca i njegove funkcije.
U studiji objavljenoj prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji koristili su mRNK da rekonstruišu ćelije kod miševa kako bi uklonili fibrozu.
Vakcinama bi se takođe mogla koristiti za lečenje autoimunih bolesti, zbog kojih telo greškom napada zdrave ćelije, kao u slučajevima multiple skleroze (MS).
Kod MS, imune ćelije počinju da napadaju mijelinski omotač koji štiti nervne ćelije izazivajući simptome uključujući grčeve mišića, bol i ograničenu pokretljivost.
Moderna je već pomerila granice mRNK vakcina protiv bolesti, osmišljavajući takvu vakcinu koja bi mogla da podstakne imuni sistem da se bori protiv RSV-a, koji je takođe dobio status "probojne terapije" od strane FDA.
Rezultati su pokazali da je bio 83 odsto efikasan u prevenciji najmanje dva simptoma, kao što su kašalj i groznica, kod odraslih starijih od 60 godina.
Poređenja radi, godišnja vakcinacija protiv gripa smanjuje rizik od bolesti za između 40 i 60 odsto prema procenama.
Fajzer je takođe počeo da regrutuje za kasna klinička ispitivanja vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK tehnologiji i razvija lekove protiv drugih bolesti poput šindre.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
3
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar