Doktorka kineske medicine tvrdi: Vaše mame i bake su bile u pravu - čuvajte se promaje
Doktorka kineske medicine Angela Tian Cu ističe da se promaja i u drevnoj kineskoj medicini smatra uzrokom brojnih zdravstvenih problema.
Foto: Pixabay
Verovatno ne biste mogli da izbrojite na prste koliko ste puta u detinjstvu čuli da se treba čuvati promaje. Ako curi nos, to je od promaje. Ako vas svrbi oko ili suzi, to je od promaje. Ako nekog bole leđa, to je od sedenja na promaji.
Izgleda da su naše bake i tetke bile u pravu, jer tradicionalna kineska medicina zaista veruje da previše promaje može da bude jedan od glavnih uzroka brojnih bolesti.
Šta je zapravo promaja?
Kako ne bi bilo zabune, dr Angela Tian Cu, koja je za više od 40 godina svoje prakse neko vreme radila i u Hrvatskoj i BiH, dala je definiciju promaje:
"Ta reč odnosi se na vetar koji struji između prozora, vrata, zgrada, dva zida ili više objekata. Promaja je opasna, jer je u pitanji 'oštriji' vetar od običnog. Može da prodre u našu kožu, organe i telo, a posebno je opasna za one koji su bolesni i oslabljenog imuniteta. Tako se smatra da su deca i starije osobe posebno izložene negativnom uticaju promaje i oni bi posebno trebalo da se čuvaju."
Kao i kod niza drugih bolesti, dodaje doktorka, i za promaju je karakteristično da će "napasti" slabiji deo tela i upravo tu napraviti najveću štetu.
Posebno se smatra opasnom kad su u pitanju deca, kod kojih izloženost promaji može da rezultira upalama i bolovima u uhu, može da poveća rizik od prehlade, kašlja, astme ili bronihitisa, ali i glavobolje.
Osim toga, promaja čini decu nemirnom. Zato se roditeljima male dece posebno ne savetuje izlazak napolje ako duva jak vetar.
Poseban oprez savetuje se i ženama, koje bi trebalo da zaštite zglobove i struk. Kod njih promaja koja zahvata te delove tela može da poremetiti menstrualni ciklus, tvrdi dr Tian Cu i dodaje da je uvek važno da utoplite vrat jer je on najizloženiji i najosetljiviji na promaju, prenosi 24 sata.hr.
Pročitaj još
Angela Tian Cu opisala je i kako promaja deluje na pojedine delove tela:
– Ako su zahvaćeni zglobovi, ljudi će češće osećati bol u zglobovima, što može da rezultira artritisom;
– Ako je u pitanju glava, na primer, ako ljudi izlaze napolje s mokrom kosom, to može da dovede do glavobolje, bolova u uhu, zubima ili u grlu;
– Kada su u pitanju pluća ili grudni koš u celosti, to može rezultirati kašljem, upaljenim grlom ili prehladom;
– Ako se radi o vratu ili struku, to će rezultirati bolom u vratu ili donjem delu leđa. Ovi se slučajevi često događaju u vožnji i prilikom spavanja;
– Ako promaja zahvati mišiće, ljudi mogu osećati slabost i bol u mišićima;
– Ako promaja "napadne" kožu, to će rezultirati svrabom i bolestima kože.
Uprkos tome što se izlaganje jakom vetru ne preporučuje ni u Zapadnoj medicini, važno je naglasiti da nema naučne potvrde da promaja može da bude glavni uzrok pomenutih problema. Ali ipak bi trebalo da se pričuvate.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Više od 3.800 preminulih ovog leta u Španiji zbog vrućine
04.10.2025.•
0
Više od 3.830 smrtnih slučajeva može se pripisati vrućini u Španiji između 16. maja i 30. septembra, što je broj koji je skočio za 87,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo zdravlja.
Novi soj koronavirusa: "Frankenštajn" dominantan u Evropi, nema težih simptoma
03.10.2025.•
0
Novi soj koronavirusa, označen kao XFG i nazvan "Frankenštajn", postao je dominantan u Evropi.
Počinje istraživanje o zdravlju građana: "Batut" objavio kako će se odvijati anketiranje
01.10.2025.•
4
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije počeće danas, 1. oktobra i trajaće do 30. decembra, najavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Vakcinacija protiv gripa počinje u ponedeljak: Na raspolaganju nešto više od 332.000 doza vakcine
01.10.2025.•
1
Vakcinacija protiv sezonskog gripa počeće u Srbiji u ponedeljak, 6. oktobra a u svrhu imunizacije planirano je 332.340 doza, saopštio je Institut "Milan Jovanović Batut".
Jod u trudnoći: Mineral koji čuva i mamu i bebu
30.09.2025.•
0
Trudnoća je period kada su organizmu potrebne sve hranljive materije do kojih može da dođe, a posebno jod.
Godišnje od bolesti srca u Srbiji umre 47 hiljada ljudi
29.09.2025.•
0
Godišnje od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji umre 47.000 ljudi, što je 132 osobe dnevno.
Uskoro istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije
28.09.2025.•
9
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Istraživanje pokazalo koja je tajna dugovečnosti žene koja je živela 117 godina
28.09.2025.•
7
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Migrena nije samo bol: Poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere i remeti porodični život
26.09.2025.•
1
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji 57 obolelih od groznice Zapadnog Nila, mahom starijih muškaraca
25.09.2025.•
0
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod: Saveznik štitne žlezde i zdravlja
25.09.2025.•
0
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Lončar: Građani Srbije moći će o trošku države na transplantaciju organa u Belorusiju
24.09.2025.•
6
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Poziv za učešće u istraživanju: Kako prirodna ishrana utiče na anemiju
24.09.2025.•
0
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a sprovodi projekat o uticaju prirodne ishrane na anemiju.
Povučena uticajna studija koja je tvrdila da jabukovo sirće pomaže u mršavljenju
24.09.2025.•
1
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Olakšanje za sve sklone alergijama: Mnogo manje polena u vazduhu, sledi povoljan period
24.09.2025.•
1
Svi alergeni poleni u vazduhu su u padu, rekla je Mirjana Mitrović, rukovoditeljka grupe za monitoring alergenog polena pri toj agenciji.
EMA i SZO demantuju Trampa: Nema veze između paracetamola u trudnoći i autizma
23.09.2025.•
1
Evropska medicinska agencija (EMA) saopštila je da nema dokaza koji bi zahtevali izmenu važećih preporuka o upotrebi paracetamola za vreme trudnoće.
Duga šetnja šumom će biti deo obrazovnog sistema jednog grada u Sloveniji
23.09.2025.•
3
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
22.09.2025.•
3
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Jovanović: eBolovanje jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga
22.09.2025.•
3
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
SZO: Alkoholna, duvanska i prehrambena industrija koče zdravstvene reforme
21.09.2025.•
2
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Senzori za merenje šećera o trošku RFZO i za starije od 18 godina
21.09.2025.•
6
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Komentari 5
Rotkvarija
2. Plivajući zamajac i
3. Ladan beton
Haha
Aleks
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar