Međutim, malo ko razmišlja o tome šta se dešava nakon što završe svoj posao. Iako uništavaju štetne bakterije, antibiotici mogu poremetiti ravnotežu u našem organizmu, uključujući i mikrobiotu, koja igra ključnu ulogu u jačanju našeg imuniteta. O ovoj važnoj temi govori uvaženi internista - gastroenterohepatolog prof. dr Tomica Milosavljević.
Koja je uloga crevne mikrobiote?
Crevna microbiota se sastoji od milijardi mikroorganizama, uključujući bakterije, gljivice i viruse, koji nastanjuju ljudski probavni sistem. Ona igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja i pravilnom funkcionisanju organizma, a njene funkcije uključuju:
Varenje: Mnoge korisne bakterije pomažu u razgradnji složenih ugljenih hidrata i vlakana koje inače ljudski organizam ne može sam da svari, čime se oslobađaju važne hranljive materije.
Zaštita od štetnih mikroorganizama: Zdrava crevna mikrobiota služi kao prirodna barijera protiv štetnih bakterija i drugih patogena, sprečavajući njihov rast i širenje.
Imunitet: mikrobiota pomaže u regulaciji imunološkog sistema, podstičući njegovu ravnotežu i omogućujući organizmu da odgovori na infekcije bez prekomernih ili neprimerenih reakcija.
Vitamini: Neke bakterije u crevima podstiču stvaranje određenih vitamina koji su važni za zdravlje.
Gojaznost, dijabetes tipa 2, pa čak i mentalne bolesti kao što je depresija povezani su sa poremećajima u ravnoteži mikroflore.
Ravnoteža mikroflore je ključna za zdravlje, a faktori kao što su nepravilna ishrana, stres, infekcija i uzimanja antibiotika mogu da naruše ovu ravnotežu. To može da dovede do problema kao što su smetnje u varenju hrane, oslabljen imunitet i druge zdravstvene tegobe.
Na koji način antibiotik uzrokuje dijareju?
Antibiotici mogu izazvati dijareju na nekoliko načina, a najčešći uzrok je promena ravnoteže mikrobiote u crevima. Naime, antibiotici ne deluju samo na štetne bakterije, već mogu uništiti i korisne bakterije.
Usled te promene u ravnoteži može doći do rasta drugih mikroorganizama, što može voditi ka nastanku infekcije i posledično proliva.
Takođe, antibiotici mogu direktno da iritiraju crevnu sluznicu, što može dovesti do ubrzanje probave i proliva. U težim slučajevima može da se razvije i zapaljenje sluznice debelog creva Ako dijareja postane ozbiljna ili traje duže vreme, važno je konsultovati se sa lekarom kako bi se isključili ozbiljniji problemi.
Kako antibiotici utiču na crevnu floru?
Antibiotici ne deluju selektivno samo na štetne bakterije, već i na korisne bakterije koje čine normalnu crevnu floru. Ovaj poremećaj ravnoteže može da dovede do smanjenja broja korisnih mikroorganizama.
Kada antibiotici unište korisne bakterije, oslobađa se prostor za rast drugih mikroorganizama, uključujući bakterije kao što je Clostridium difficile. Ovo može uzrokovati ozbiljne infekcije, što za posledicu ima tešku dijareju i kolitis (zapaljenje debelog creva).
Bez dovoljnog broja korisnih bakterija koje pomažu u razgradnji hrane i preuzimanju hranjivih materija, mogu nastati probavni problemi, kao što su nadutost, gasovi, bolovi u trbuhu.
Zdrava crevna mikroflora ima važnu ulogu u jačanju imunološkog sastava. Poremećaj ravnoteže može oslabiti imunitet, povećavajući sklonost infekcijama.
Neka istraživanja sugerišu da poremećaji u crevnoj flori, poput onih izazvanih antibioticima, mogu povećati rizik od razvoja alergijskih bolesti, uključujući astmu i atopijski dermatitis.
Šta pacijent koji uzima antibiotik treba da zna?
Uvek uzimajte antibiotike prema uputstvu koje vam je dao lekar. To znači uzimanje tačne doze u odgovarajućem vremenskom razmaku, Nikada ne preskakati doze.
Čak iako se osećate bolje, nemojte prestajati sa uzimanjem antibiotika dok ne završite celu propisanu terapiju, kako bi se osigurao potpuni odgovor na infekciju i sprečio razvoj otpornosti – rezistencija.
Ne koristiti antibiotike bez recepta: Antibiotici su efikasni samo protiv bakterijskih infekcija, ne pomažu kod virusnih infekcija (kao što su prehlada ili grip). Korišćenje antibiotika bez pravog razloga može biti štetno.
Uravnotežena ishrana bogata vlaknima, povrćem, voćem i fermentiranim namirnicama kao što su jogurt, kefir, može pomoći u očuvanju i obnavljanju crevne flore. Perporučuje se ishrana bogata namirnicama poput belog i crnog luka, banana, integralnih žitarica i drugih vlaknastih namirnica.
Istraživanja ukazuju da uzimanje probiotskih preparata tokom (i nakon) terapije antibioticima može da smanji rizik od dijareje. Takođe, ukoliko se dijareja ipak javi, probiotici skraćuju trajanje dijareje i dužinu bolničkog lečenja.
Većina probiotskih preparata u svom sastavu ima tzv. "dobre" bakterije, ali i one same su osetljive na dejstvo antibiotika, tako da je potrebno praviti interval u uzimanju probiotika i antibiotika.
Foto: AbelaPharm
Međutim, probiotik Bulardi® sadrži probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii. Kako je u pitanju gljivica, koja je otporna na sve vrste antibiotika, nije potrebno praviti vremenski razmak, već se može uzimati istovremeno sa antibiotikom. Saccharomyces boulardii vezuje za sebe štetne bakterije, smanjuje gubitak vode i elektolita. Pomaže regulaciji narušenog crevnog balansa, normalizaciji rada creva i zaustavljanju dijareje.
Bulardi® je upakovan u jedinstveno aTECH pakovanje, koje je razvio Probiotic Excellence Center® – naučno istraživački centar u našoj zemlji, specijalizovanom za proizvodnju visokokvalitetnih probiotika. Ova tehnologija pruža dodatnu zaštitu probiotskim ćelijama, čime se osigurava bezbednost i efikasnost proizvoda do kraja roka upotrebe.
Deca koja provode više sati dnevno pred ekranima mobilnih telefona, tableta i računara imaju znatno veći rizik razvoja kratkovidosti koja poprima razmere epidemije, upozoravaju stručnjaci.
Tehnolog Srđan Đuričić kaže je da je bakterija Bacillus cereus, zbog koje je Hrvatska sa tržišta povukla hranu za bebe Aptamil AR1 i Ministarstvo zdravlja sprovelo hitnu proveru, poznata u prehrambenoj industriji.
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
