Fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način"
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje.
Foto: Pixabay
Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra, piše magazin Biznis i finansije.
Kada je rakiju "Yebiga", napravljenu od šljive na Goču, pre nekoliko godina na američkom tržištu počeo da promoviše Bili Guld, basista grupe "Faith No More", lokalni portali specijalizovani za alkoholna pića su se svojski potrudili da podrobno objasne šta je i kakvo je ovo srpsko piće.
Pored informacija o načinu proizvodnje i ukusu, Amerikanci su mogli da saznaju da nema čoveka u Srbiji koji ne proizvodi rakiju, da Srbi bez rakije nikuda ne idu, pa ni u rat, da je piju i kada se raduju i kada tuguju. Američki novinari su navodili da Srbi rakijom leče sve bolesti i da je zovu "majko", čak i da je rakija "tradicionalni srpski doručak".
Stručnjaci koji su uporno nastojali i konačno uspeli da Unesko uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, imaju, očekivano, nešto drugačije viđenje. Ako se umesto nacionalnog zanosa konsultuju dostupne istorijske činjenice, Srbi ne samo da nisu pronalazači šljivovice, već su tokom srednjeg veka daleko više proizvodili vino. Na rakiju su prešli tek sa dolaskom Turaka i to iz ekonomskih razloga jer je mnogo isplativija, što potvrđuje i narodna izreka da "vino traži slugu, a rakija gazdu".
S druge strane, činjenica je da se rakija toliko odomaćila u Srbiji da je njeno pečenje postalo neraskidivi deo tradicije i poseban društveni događaj. Svaki domaćin koji proizvodi rakiju to radi na svoj način i doživljava je kao jedinstven proizvod, koji ima samo on i niko drugi.
Međutim, fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način", gubi na privlačnosti kada se ona prodaje na tržištu. Sada, kada je zahvaljujući Uneskovoj odluci srpska šljivovica izašla iz anonimnosti i predstavljena svetu kao proizvod koji je značajan za celokupnu svetsku kulturu, struka i registrovani proizvođači se nadaju da će država pokazati više entuzijazma u suzbijanju crnog tržišta, kako bi se konačno uspostavili jedinstveni standardi u proizvodnji.
Trenutno je u zemlji u kojoj "nema ko ne peče rakiju", prema podacima Ministarstva poljoprivrede registrovan samo 931 proizvođač žestokih pića. To je ipak tri puta više u poređenju sa 2016. godinom, kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o jakim alkoholnim pićima. Od kada je počela registracija proizvođača, uvećava se i zvanična statistika o proizvodnji žestokih pića, koja je porasla za preko 88 odsto, na 34,3 miliona litara. Od te količine, proizvedeno je 26,1 miliona litara rakija od voća, a preostalo čini proizvodnja vinjaka, travarica, likera, džina i drugog žestokog pića.
U izveštaju se navodi da pored registrovanih proizvođača, rakiju u Srbiji tradicionalno proizvodi i veliki broj pojedinaca za sopstvene potrebe. Procenjuje se da sa tom količinom, ukupna proizvodnja rakije dostiže između 50 i 55 miliona litara, a najveće količine se proizvode u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Od voćnih rakija najzastupljenija je šljivovica. Šljiva se uzgaja na preko 73.000 hektara sa prosečnom proizvodnjom od 437.000 tona godišnje. Oko 70 odsto šljive se preradi za rakiju, što iznosi oko 40 miliona litara šljivovice. Od ostalih voćnih vrsta, kajsije, kruške, dunje i drugih, proizvede se u proseku oko 10 miliona litara, dok se rakije od vina, odnosno vinjaka, prosečno proizvede oko pet miliona litara.
Šljivovica se najviše proizvodi u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti. Voćne rakije, kao što su travarica, nanovača, menta, preovlađuju u istočnoj Srbiji, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Najviše srpske rakije popije Evropa
Vrednost izvezene rakije raste iz godine u godinu, pa je sa 5,1 miliona evra u 2017. godini porasla na 10,7 miliona evra u 2021. godini. Najveću vrednost u izvozu od 7,8 miliona ostvaruju šljivovica, kruškovača i višnjevača. Rakije sa udelom od 63 odsto ubedljivo preovlađuju u ukupnom izvozu jakih alkoholnih pića, slede vinjak, konjak i ostale rakije od grožđa sa učešćem od preko 12 odsto i vrednošću izvoza od 2,1 miliona evra, dok likeri imaju udeo od šest odsto i u izvozu dostižu vrednost od milion evra.
Izvoz je nastavio da raste i tokom 2022. godine, kada je za prvih devet meseci izvezeno voćnih rakija u vrednosti od 9,8 miliona evra, što je za 30,7 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.
Srbija najviše izveze rakije na tržište EU i to za 6,9 miliona evra, a potom u CEFTA region, gde izvoz dostiže šest miliona evra. Od zemalja EU, šljivovica se najviše izvozi u Nemačku, Hrvatsku i Austriju, a od ostalih zemalja u SAD, Australiju i Švajcarsku. Prošle godine, najveći rast vrednosti izvoza zabeležen je upravo na tržištu Švajcarske, a primetno je veće prisustvo srpskih rakija i na novim tržištima, kao što su Kipar, Azerbejdžan i Malta.
Srbija, ipak, i dalje mnogo više uvozi jakih alkoholnih pića nego što izvozi. Vrednost uvoza iznosi oko 19,9 miliona evra, a najzastupljeniji je viski sa vrednošću od 8,8 miliona evra. Slede vinjak i konjak, zatim likeri, a najmanje se uvoze votka i rum. Preko polovine uvoza žestokih pića potiče iz EU, i to u vrednosti od 10,4 miliona evra.
Pročitaj još
S kolena na koleno
Unesko je upisao srpsku šljivovicu na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 1. decembra 2022. godine sa sledećim obrazloženjem:
"Priprema tradicionalne rakije od šljive – šljivovice, ima više faza koje uključuju porodice i zajednice. Šljive se najčešće gaje na porodičnim gazdinstvima i bere se u jesen. Kuvaju se 20 do 30 dana, a zatim destiluju u ručno rađenim bakarnim posudama da bi se dobila blaga rakija. Drugom destilacijom dobija se jača rakija. Poslednja faza je odležavanje u buretu, najčešće od hrastovine, najmanje godinu dana. U svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja, šljivovica prati zdravice sa željama za zdravlje i blagostanje.
Takođe je važan deo tradicionalne medicine, gde se dodaju lekovito bilje ili voće za dobijanje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika. Zimi se konzumira kuvana rakija. Praksa se uglavnom prenosi unutar porodica i zajednica, pri čemu mlađi članovi vremenom stiču znanja kroz postepeno uključivanje u različite faze pripreme i upotrebe šljivovice. Žene takođe pridaju veliki značaj prenošenju znanja i veština vezanih za rituale, tradicionalnu medicinu i gastronomiju".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Ovo su razlozi zašto je bolje i bezbednije kupiti celu lubenicu nego već isečenu
08.07.2026.•
1
Već isečena lubenica koja se prodaje u marketima i na pijacama može predstavljati veći rizik od bakterijske kontaminacije nego cela lubenica.
Inspekcija izrekla tri zabrane proizvodnje i zabranu prodaje 30 kg sladoleda
06.07.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je poljoprivredna inspekcija tokom juna sprovela 62 inspekcijska nadzora firmi koji se bave proizvodnjom poslastičarskih proizvoda i sladoleda.
Kako da znate da se lubenica pokvarila - ovo su znaci
06.07.2026.•
0
Sa dolaskom leta, teški i kalorični obroci sve češće ustupaju mesto laganijim i osvežavajućim jelima koja više prijaju tokom visokih temperatura.
Šest namirnica koje bi tokom toplotnog talasa trebalo da držite u frižideru
05.07.2026.•
0
Većina ostava osmišljena je tako da obezbedi stabilne uslove - hladnu i tamnu policu na kojoj namirnice poput maslinovog ulja, brašna i čokolade mogu bezbedno da stoje dok vam ne zatrebaju.
Kako prepoznati bezbedno meso - inspekcija ukazuje na šta obratiti pažnju prilikom kupovine
05.07.2026.•
3
Veterinarska inspekcija je u prethodnih godinu i po dana iz prometa povukla šest tona nebezbednih proizvoda od mesa, i to samo na području tri grada u jugozapadnoj Srbiji.
Dinstane tikvice i čeri paradajz sa belim lukom za lagan letnji obrok
01.07.2026.•
0
Kada temperature porastu, na trpezi najviše prijaju lagana i osvežavajuća jela od sezonskog povrća.
VIDEO: Japanci gaje kockaste lubenice koje nisu za jelo, a koštaju 55 evra
30.06.2026.•
1
Lubenice u obliku kocke, specijalitet Zencudžija, prefekture Kagava u Japanu, iako nisu previše slatke i nisu pogodne za jelo, postale su popularne kao letnja dekoracija.
Sedam najčešćih grešaka kada se pravi rižoto
30.06.2026.•
1
Na prvi pogled čini se da je rižoto prilično jednostavno jelo - pirinač, bujon i malo strpljenja.
Holandska vlada pozvala EU da zabrani prodaju žvaka koje sadrže plastiku
28.06.2026.•
0
Holandska vlada pozvala je EU da zabrani prodaju žvakaćih guma koje sadrže plastiku, uz obrazloženje da je žvakaća guma glavni izvor zagađenja mikroplastikom i da predstavlja skupi otpad koji opštine teško uklanjaju.
Dinju bi trebalo prati četkom pre konzumacije
28.06.2026.•
1
Stiglo je leto, a sa njim i sezona dinja, mnogima omiljenog osvežavajućeg voća.
Kako u vodi da proverite da li je jaje sveže
27.06.2026.•
1
Provera svežine jaja ne mora da bude komplikovana - dovoljno je da koristite samo čašu vode i nekoliko sekundi vremena.
Koje je najbolje meso za punjene paprike, a koje za gulaš?
23.06.2026.•
2
Punjene paprike su jelo kojem mnogi ne mogu da odole.
Holandija uvodi porez na šećer
22.06.2026.•
5
Holandska vlada planira da uvede porez na šećer, koji bi mogao da utiče na cene bezalkoholnih pića, ali i određenih vrsta piva.
Namirnice koje nikada ne bi trebalo jesti nakon isteka roka trajanja
21.06.2026.•
2
Nije svaki datum koji vidite na pakovanju hrane rok trajanja. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, na proizvodima se najčešće nalaze mnoge oznake, a trebalo bi razumeti njihovo značenje.
Zamrznuti kukuruz ili iz konzerve - šta je bolje?
21.06.2026.•
0
Pri odabiru smrznutog ili konzerviranog kukuruza važno je obratiti pažnju na sastav i teksturu proizvoda.
Lazanja u Italiji je drugačija: Kuvar otkriva u čemu je tajna
21.06.2026.•
1
Kuvar rođen u Italiji, koji iza sebe ima veliko profesionalno iskustvo, ali možda još važnije, mnogo vremena provedenog u kuvanju sa italijanskim nonama, objašnjava šta je to što italijansku lazanju čini posebnom.
VIDEO: Turski sladoled koji se ne topi i prkosi gravitaciji proglašen najboljim na svetu
21.06.2026.•
1
Nisu svi sladoledi isti.
Naučnici napravili espreso bez vrele vode - ljudi nisu primetili razliku
21.06.2026.•
0
Većina nas espreso doživljava kao napitak koji nastaje zahvaljujući vrućoj vodi i visokom pritisku.
Razlika između aktivnog i instant kvasca: Šta treba da znate pre nego što zamesite hleb
20.06.2026.•
0
Malo je stvari lepše od mirisa sveže pečenog hleba koji se širi kroz kuću. Pravljenje hleba je iznenađujuće jednostavno, a rezultat je odličan u odnosu na uložen trud.
Zašto maslinovo ulje menja ukus kad stoji otvoreno
20.06.2026.•
0
Mnogi primećuju da maslinovo ulje nakon nekog vremena nakon otvaranja više nema isti intenzivan miris i ukus kao na početku.
Ove namirnice su pune zdravih masti: Evo zašto bi trebalo češće da ih jedete
20.06.2026.•
1
Pravilna ishrana podrazumeva i razumevanje uloge masti u organizmu.
Komentari 10
Nemanja
U gorem a češćem slučaju koji većina "ugostitelja" primenjuje, u flašama od Džonija i Belentajna je neki još gori viski, tipa Long John, Winchester i sl.
Kao što ima katastrofa loših rakija ("brlja", "daskovača"...) tako ima i loših viskija, ništa čudno. Od škotskih viskija koji se mogu naći kod nas jedino valjaju Džoni Black Label i Čivas, ostalo je sve kockanje sa ukusom i posledicama. Od američkih (burbona) tu su Four Roses i Jack, a za smešno male pare imaš odličan Canadian Special Old (isto ima ukus na burbon).
Btw, iz iskustva, kad "našteluješ" čulo ukusa na viski, rakija mora biti brutalno dobra da ti se svidi.
Živeli!
Čardaklija
Raznolikost tehnologija nije problem sve dok proizvođač zna šta radi i razume sve faze proizvodnje, što je u praksi najčešće ravno utopiji. Tehnološki postupci od proizvodnje voća u voćnjaku pa sve do flaše su beskrajno zanimjlivi i omogućavaju raznolikost rakija od iste vrste voća. Dokle god proizvođač odgovara pred kupcem za svoj proizvod dotle su te različitosti prednost, nikako mana. Država se uplela u nešto za šta nema dovoljno kapaciteta da uredi, pri tome i ne treba sve da uređuje do tančina jer u toj raznolikosti tehnologija se kriju pravi rakijski biseri.
Živeli!
dule
19.02.2023 • 09:02
I viskija, ko i rakija, ima raznog kvaliteta. Ti si verovatno pio neki loš.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar