Fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način"
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje.
Foto: Pixabay
Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra, piše magazin Biznis i finansije.
Kada je rakiju "Yebiga", napravljenu od šljive na Goču, pre nekoliko godina na američkom tržištu počeo da promoviše Bili Guld, basista grupe "Faith No More", lokalni portali specijalizovani za alkoholna pića su se svojski potrudili da podrobno objasne šta je i kakvo je ovo srpsko piće.
Pored informacija o načinu proizvodnje i ukusu, Amerikanci su mogli da saznaju da nema čoveka u Srbiji koji ne proizvodi rakiju, da Srbi bez rakije nikuda ne idu, pa ni u rat, da je piju i kada se raduju i kada tuguju. Američki novinari su navodili da Srbi rakijom leče sve bolesti i da je zovu "majko", čak i da je rakija "tradicionalni srpski doručak".
Stručnjaci koji su uporno nastojali i konačno uspeli da Unesko uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, imaju, očekivano, nešto drugačije viđenje. Ako se umesto nacionalnog zanosa konsultuju dostupne istorijske činjenice, Srbi ne samo da nisu pronalazači šljivovice, već su tokom srednjeg veka daleko više proizvodili vino. Na rakiju su prešli tek sa dolaskom Turaka i to iz ekonomskih razloga jer je mnogo isplativija, što potvrđuje i narodna izreka da "vino traži slugu, a rakija gazdu".
S druge strane, činjenica je da se rakija toliko odomaćila u Srbiji da je njeno pečenje postalo neraskidivi deo tradicije i poseban društveni događaj. Svaki domaćin koji proizvodi rakiju to radi na svoj način i doživljava je kao jedinstven proizvod, koji ima samo on i niko drugi.
Međutim, fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način", gubi na privlačnosti kada se ona prodaje na tržištu. Sada, kada je zahvaljujući Uneskovoj odluci srpska šljivovica izašla iz anonimnosti i predstavljena svetu kao proizvod koji je značajan za celokupnu svetsku kulturu, struka i registrovani proizvođači se nadaju da će država pokazati više entuzijazma u suzbijanju crnog tržišta, kako bi se konačno uspostavili jedinstveni standardi u proizvodnji.
Trenutno je u zemlji u kojoj "nema ko ne peče rakiju", prema podacima Ministarstva poljoprivrede registrovan samo 931 proizvođač žestokih pića. To je ipak tri puta više u poređenju sa 2016. godinom, kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o jakim alkoholnim pićima. Od kada je počela registracija proizvođača, uvećava se i zvanična statistika o proizvodnji žestokih pića, koja je porasla za preko 88 odsto, na 34,3 miliona litara. Od te količine, proizvedeno je 26,1 miliona litara rakija od voća, a preostalo čini proizvodnja vinjaka, travarica, likera, džina i drugog žestokog pića.
U izveštaju se navodi da pored registrovanih proizvođača, rakiju u Srbiji tradicionalno proizvodi i veliki broj pojedinaca za sopstvene potrebe. Procenjuje se da sa tom količinom, ukupna proizvodnja rakije dostiže između 50 i 55 miliona litara, a najveće količine se proizvode u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Od voćnih rakija najzastupljenija je šljivovica. Šljiva se uzgaja na preko 73.000 hektara sa prosečnom proizvodnjom od 437.000 tona godišnje. Oko 70 odsto šljive se preradi za rakiju, što iznosi oko 40 miliona litara šljivovice. Od ostalih voćnih vrsta, kajsije, kruške, dunje i drugih, proizvede se u proseku oko 10 miliona litara, dok se rakije od vina, odnosno vinjaka, prosečno proizvede oko pet miliona litara.
Šljivovica se najviše proizvodi u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti. Voćne rakije, kao što su travarica, nanovača, menta, preovlađuju u istočnoj Srbiji, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Najviše srpske rakije popije Evropa
Vrednost izvezene rakije raste iz godine u godinu, pa je sa 5,1 miliona evra u 2017. godini porasla na 10,7 miliona evra u 2021. godini. Najveću vrednost u izvozu od 7,8 miliona ostvaruju šljivovica, kruškovača i višnjevača. Rakije sa udelom od 63 odsto ubedljivo preovlađuju u ukupnom izvozu jakih alkoholnih pića, slede vinjak, konjak i ostale rakije od grožđa sa učešćem od preko 12 odsto i vrednošću izvoza od 2,1 miliona evra, dok likeri imaju udeo od šest odsto i u izvozu dostižu vrednost od milion evra.
Izvoz je nastavio da raste i tokom 2022. godine, kada je za prvih devet meseci izvezeno voćnih rakija u vrednosti od 9,8 miliona evra, što je za 30,7 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.
Srbija najviše izveze rakije na tržište EU i to za 6,9 miliona evra, a potom u CEFTA region, gde izvoz dostiže šest miliona evra. Od zemalja EU, šljivovica se najviše izvozi u Nemačku, Hrvatsku i Austriju, a od ostalih zemalja u SAD, Australiju i Švajcarsku. Prošle godine, najveći rast vrednosti izvoza zabeležen je upravo na tržištu Švajcarske, a primetno je veće prisustvo srpskih rakija i na novim tržištima, kao što su Kipar, Azerbejdžan i Malta.
Srbija, ipak, i dalje mnogo više uvozi jakih alkoholnih pića nego što izvozi. Vrednost uvoza iznosi oko 19,9 miliona evra, a najzastupljeniji je viski sa vrednošću od 8,8 miliona evra. Slede vinjak i konjak, zatim likeri, a najmanje se uvoze votka i rum. Preko polovine uvoza žestokih pića potiče iz EU, i to u vrednosti od 10,4 miliona evra.
Pročitaj još
S kolena na koleno
Unesko je upisao srpsku šljivovicu na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 1. decembra 2022. godine sa sledećim obrazloženjem:
"Priprema tradicionalne rakije od šljive – šljivovice, ima više faza koje uključuju porodice i zajednice. Šljive se najčešće gaje na porodičnim gazdinstvima i bere se u jesen. Kuvaju se 20 do 30 dana, a zatim destiluju u ručno rađenim bakarnim posudama da bi se dobila blaga rakija. Drugom destilacijom dobija se jača rakija. Poslednja faza je odležavanje u buretu, najčešće od hrastovine, najmanje godinu dana. U svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja, šljivovica prati zdravice sa željama za zdravlje i blagostanje.
Takođe je važan deo tradicionalne medicine, gde se dodaju lekovito bilje ili voće za dobijanje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika. Zimi se konzumira kuvana rakija. Praksa se uglavnom prenosi unutar porodica i zajednica, pri čemu mlađi članovi vremenom stiču znanja kroz postepeno uključivanje u različite faze pripreme i upotrebe šljivovice. Žene takođe pridaju veliki značaj prenošenju znanja i veština vezanih za rituale, tradicionalnu medicinu i gastronomiju".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Sir može da sadrži mikroplastiku: Pogledajte koje vrste su više kontaminirane
01.11.2025.•
2
Sir je mnogima neizostavan deo svakodnevne ishrane, ali iako deluje bezopasno, može predstavljati opasnost po zdravlje.
Moguće poskupljenje Nutele
30.10.2025.•
8
Nutela bi mogla uskoro da poskupi zbog lošeg roda lešnika u Italiji, prema podacima lokalnih poljoprivrednih udruženja.
Objavljena lista najboljih čokolada na svetu: Italija i Francuska na vrhu
26.10.2025.•
6
Prema najnovijem rangiranju sajta TasteAtlas, najbolje ocenjene čokolade na svetu dolaze iz Evrope, a dominiraju Italija, Francuska, Belgija i Švajcarska.
Italija i dalje proizvodi i izvozi najviše testenine
26.10.2025.•
0
Evropska unija proizvela je tokom prošle godine ukupno šest miliona tona testenine, u vrednosti od 9,1 milijarde evra, pre svega zahvaljujući ključnom doprinosu Italije, objavio je Evrostat.
Naučnici otkrili zašto je "najskuplja kafa na svetu" posebnog ukusa
26.10.2025.•
0
Kopi luvak, poznata i kao "kafa iz izmeta cibetke", već godinama važi za jednu od najskupljih i najegzotičnijih kafa na svetu.
Francuskom farmeru ukradeno dva miliona oraha vrednih 8.000 evra
26.10.2025.•
3
Jedan francuski farmer podneo je tužbu nakon što mu je ukradeno dva miliona oraha, pri čemu je pretrpeo neto gubitak između 6.000 i 8.000 evra.
Mekić: Proja zasluženo svrstana u 50 najboljih hlebova sveta, u Srbiji je nezaobilazna
23.10.2025.•
4
Profesor poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvijan Mekić istakao je da je CNN, svrstavši proju u 50 najboljih hlebova sveta, napravio dobar izbor jer je proja visokokvalitetan nutritivni proizvod.
Pad broja dece alergične na kikiriki zbog preporuka nutricionista
22.10.2025.•
0
Ažurirane prehrambene smernice u SAD značajno su smanjile broj dece sa specifičnim alergijama na hranu.
Objavljena nova lista 10 najgorih jela koja se jedu u Srbiji
19.10.2025.•
12
Prema najnovijoj listi gastro-vodiča TasteAtlas čak deset jela našlo se na listi najlošije ocenjenih specijaliteta iz Srbije, prema mišljenju korisnika širom sveta.
Skinula lososa sa trona: Pogledajte koja riba se smatra najzdravijom
15.10.2025.•
3
Ljubitelji morskih plodova biće oduševljeni kada otkriju da jedna posebna vrsta ribe donosi izvanredne zdravstvene koristi.
"Plazma" u Nigeriji: "Bambi" proizvodi keks u Africi
15.10.2025.•
7
Kompanija "Bambi" saopštila je da je u Lagosu, u Nigeriji, počela proizvodnja njenog poznatog brenda, keksa "Plazma".
Ako vam rižoto ispada slepljen: Sigurno pravite jednu od ovih grešaka
12.10.2025.•
1
Priprema rižota možda izgleda jednostavno, ali svi koji su ga barem jednom kuvali znaju da između kremastog i lepljivog postoji tanka granica.
Osam macutake pečuraka prodato za 4.800 evra
12.10.2025.•
0
Osam pečuraka macutake, koje su uzgojene u Tambasasajami na zapadu Japana, prodate su na pijaci u tom gradu po ceni od 850.000 jena (oko 4.800 evra).
Cene kakaoa drastično pale - ali to ne znači da će čokolada u Srbiji biti značajno jeftinija
12.10.2025.•
4
Cene kakaoa pale su na najniži nivo u poslednjih 20 meseci, čime je okončan dramatičan dvogodišnji rast koji je uzburkao tržište i pritiskao proizvođače čokolade širom sveta.
Kineske instant nudle iz supermarketa - šta je u njima i šta zapravo jedemo?
12.10.2025.•
12
Instant nudle - kineskei rezanci u kartonskim ili plastičnim kutijama i kesama retko ko nije barem jednom probao.
Evropski parlament zabranio upotrebu termina "šnicla" za proizvode bez mesa
08.10.2025.•
8
Evropski parlament je danas glasao za zabranu upotrebe termina kao što su šnicla (steak), kobasica i hamburger za proizvode koji ne sadrže meso.
SAD uvode carine od 107 odsto na italijansku testeninu
05.10.2025.•
0
Sjedinjene Američke Države najavile su da će od 1. januara 2026. godine uvesti carine u visini od 107 odsto na italijansku pastu, čime bi jedan od najvažnijih sektora italijanskog izvoza mogao biti ozbiljno ugrožen.
VIDEO Možda zvuči čudno: Komad crne čokolade daje bolji ukus bolonjez sosu
05.10.2025.•
3
U poslednje vreme Tiktok i Instagram preplavljeni su videima kuvara i food blogera koji u svoj bolonjez sos dodaju - kockicu tamne čokolade.
Ovaj neobični sastojak može da poboljša ukus vaše kafe: Evo kako
03.10.2025.•
0
Strastveni ljubitelji kafe uvek nastoje da poboljšaju doživljaj svoje omiljene šoljice.
Naučnici osvojili Ig Nobelovu nagradu proučavajući - sos za testeninu
01.10.2025.•
0
Na svečanosti održanoj na Harvardu i MIT-u dodeljene su Ig Nobelove nagrade, koje slave naučne radove koji su istovremeno zabavni i podsticajni za razmišljanje.
Švedski grad ima problema sa 2.000 tegli Nutele
01.10.2025.•
8
Švedski grad Malme ima mnogo problema, što se prvenstveno odnosi na kriminal. Odnedavno ima još jedan problem, a to je mnogo tegli Nutele.
Komentari 10
Nemanja
U gorem a češćem slučaju koji većina "ugostitelja" primenjuje, u flašama od Džonija i Belentajna je neki još gori viski, tipa Long John, Winchester i sl.
Kao što ima katastrofa loših rakija ("brlja", "daskovača"...) tako ima i loših viskija, ništa čudno. Od škotskih viskija koji se mogu naći kod nas jedino valjaju Džoni Black Label i Čivas, ostalo je sve kockanje sa ukusom i posledicama. Od američkih (burbona) tu su Four Roses i Jack, a za smešno male pare imaš odličan Canadian Special Old (isto ima ukus na burbon).
Btw, iz iskustva, kad "našteluješ" čulo ukusa na viski, rakija mora biti brutalno dobra da ti se svidi.
Živeli!
Čardaklija
Raznolikost tehnologija nije problem sve dok proizvođač zna šta radi i razume sve faze proizvodnje, što je u praksi najčešće ravno utopiji. Tehnološki postupci od proizvodnje voća u voćnjaku pa sve do flaše su beskrajno zanimjlivi i omogućavaju raznolikost rakija od iste vrste voća. Dokle god proizvođač odgovara pred kupcem za svoj proizvod dotle su te različitosti prednost, nikako mana. Država se uplela u nešto za šta nema dovoljno kapaciteta da uredi, pri tome i ne treba sve da uređuje do tančina jer u toj raznolikosti tehnologija se kriju pravi rakijski biseri.
Živeli!
dule
19.02.2023 • 09:02
I viskija, ko i rakija, ima raznog kvaliteta. Ti si verovatno pio neki loš.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar