Da li pileća supa zaista pomaže kada smo bolesni?
Pripremanje činije pileće supe za voljenu osobu kada je bolesna bila je uobičajena praksa širom sveta vekovima.
Foto: Pixabay
Danas se generacije iz gotovo svih kultura kunu u prednosti pileće supe. Specijalista za ishranu objašnjava šta se krije iza ove omiljene hrane.
Pileća supa kao terapija može se da se prati kroz istoriju sve do 60. godine naše ere i Pedanija Dioskorida, vojnog hirurga koji je služio pod rimskim imperatorom Neronom, i čiju su medicinsku enciklopediju u pet tomova konsultovali rani iscelitelji tokom više od jednog milenijuma. Ali poreklo pileće supe seže hiljadama godina ranije, u drevnu Kinu.
Dakle, s obzirom na to da je sezona prehlade i gripa u punom jeku, vredi se zapitati: postoji li nauka koja bi potvrdila uverenje da supa zaista pomaže? Ili pileća supa služi samo kao placebo, odnosno pruža psihološku utehu kada smo bolesni, bez stvarne terapeutske koristi?
Doktor Kolbi Timan, kao registrovani dijetetičar i profesor dijetetike i ishrane na Univerzitetu u Dejtonu, tvrdi da ono što pilećoj supi daje poseban ukus je "umami" - peta kategorija osećaja ukusa, pored slatkog, slanog, kiselog i gorkog. Često se opisuje kao da ima "mesni" ukus.
Poboljšava apetit i varenje
Kako naglašava prof. Timan, cela priča o pilećoj supi ima vrlo smisla, jer su aminokiseline gradivni blokovi proteina, a aminokiselina glutamat se nalazi u hrani sa "mesnim" ukusom. Međutim, nije sva hrana koja ima ovaj ukus meso ili živina; imaju ga i sir, pečurke, miso i soja sos.
Istraživanja pokazuju da je ukus, kako se ispostavilo, ključan za lekovita svojstva pileće supe. Pacijenti sa oboljenjima gornjih disajnih puteva uglavnom jedu manje ili uopšte ne jedu, zato što akutne bolesti izazivaju inflamatorni odgovor koji smanjuje apetit. Ali ukoliko ne jedemo, samim tim ne unosimo hranu koja nam je potrebna, onda je teško očekivati da ćemo tako popraviti imunitet i oporaviti se od bolesti.
Rezultati istraživanja ukazuju da taj umami ukus koji ima pilaća supa, može da podstakne apetit. Učesnici jedne studije izjavili su da su osetili glad posle prvog zalogaja supe.
Druga istraživanja govore da mesni ukus poboljšava varenje hranljivih materija. Kada naš mozak oseti umami preko receptora ukusa na našim jezicima, telo aktivira digestivni trakt da lakše apsorbuje proteine.
Ovo automatski utiče na smanjenje gastrointenstinalnih problema, mada većina ljudi ne povezuje infekciju gornjih disajnih puteva sa tom vrstom tegoba, istraživanja su otkrila da kod dece virus gripa povećava bol u stomaku, mučninu, povraćanje i simptome dijareje.
Smanjuje upalu i zapušen nos
Upala je deo prirodnog odgovora tela na povredu ili bolest; zapaljenje se javlja kada bela krvna zrnca migriraju u upaljeno tkivo kako bi pomogla u lečenju. Kada se ovaj inflamatorni proces javi u gornjim disajnim putevima, to rezultira simptomima uobičajene prehlade i gripa, kao što su zapušen nos ili curenje iz nosa, kijanje, kašalj i zgušnjavanje sluzi.
Nasuprot tome, niža aktivnost belih krvnih zrnaca u nazalnim prolazima može smanjiti upalu. I zanimljivo, istraživanja pokazuju da pileća supa zapravo može da smanji broj belih krvnih zrnaca koji putuju do upaljenih tkiva. To radi tako što direktno inhibira sposobnost neutrofila, vrste belih krvnih zrnaca, da putuju do zapaljenog tkiva.
Ključni sastojci
Da biste zaista razumeli umirujuće i lekovito dejstvo pileće supe, važno je uzeti u obzir sastojke supe. Nisu sve pileće supe pune hranljivih lekovitih svojstava. Na primer, ultra prerađenim konzerviranim verzijama pileće supe, sa rezancima ili bez njih, nedostaju mnogi antioksidansi koji se nalaze u domaćim verzijama. Većina konzerviranih verzija pileće supe skoro je bez svežeg povrća.
Osnovni hranljivi sastojci u domaćim verzijama supe su upravo ono što ih izdvaja od konzerviranih verzija. Piletina obezbeđuje telu potpuni izvor proteina za borbu protiv infekcije. Povrće obezbeđuje široku lepezu vitamina, minerala i antioksidanata. Ako se priprema sa rezancima, oni pružaju lako svarljiv izvor ugljenih hidrata koje telo koristi za energiju i oporavak.
Pročitaj još
Čak i toplina pileće supe može da pomogne. Ispijanje tečnosti i udisanje isparenja povećava temperaturu nazalnih i disajnih puteva, što oslobađa gustu sluz koja često prati respiratorna oboljenja. U poređenju sa običnom toplom vodom, studije pokazuju da je pileća supa efikasnija u otpuštanju sluzi.
Bilje i začini koji se ponekad koriste u pilećoj supi, kao što su biber i beli luk, takođe oslobađaju sluz. Čorba, koja sadrži vodu i elektrolite, pomaže u rehidraciji.
Dakle, da biste povećali zdravstvene prednosti pileće supe, profesor Timan preporučuje domaću varijantu, koja se može pripremiti sa šargarepom, celerom, svežim belim lukom, začinskim biljem i začinima, između ostalog.
Ukratko, savremena nauka navodi da pileća supa - iako nije lek protiv prehlade i gripa - zaista pomaže u lečenju. Izgleda da su naše bake bile u pravu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Trećina stanovnika Srbije puši: Koliko to košta finansijski, a koliko zdravstveno?
14.11.2025.•
0
Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od koga godišnje u Srbiji oboli više od 7.000 ljudi, a premine oko 5.000 - a u 90 odsto slučajeva rak pluća uzrokuje udisanje duvanskog dima.
Probleme sa erekcijom mogu da izazovu razne stvari
14.11.2025.•
2
Predviđa se da će do kraja 2025. godine više od 30 miliona muškaraca na svetu imati erektilnu disfunkciju.
Prošle godine preminulo njih 63 čekajući organ: Srbija među zemljama sa najnižom stopom transplantacija
12.11.2025.•
6
Tokom 2024. godine u Srbiji su preminula čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju.
Ljudima koji govore više jezika mozak sporije stari i imaju manji rizik od demencije
12.11.2025.•
2
Višejezičnost može odložiti kognitivno starenje i zaštititi od demencije, a efekat se čak povećava s brojem jezika koje govorite, rezultati su istraživanja Univerziteta Triniti u Dablinu.
Lekari iz Škotske i SAD izveli prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu
12.11.2025.•
0
Lekari iz Škotske i SAD izveli su, kako se veruje, prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu, saopštili su stručnjaci s Univerziteta u Dandiju.
Ovo je najbolje vreme za doručak ako želite da živite duže
12.11.2025.•
2
Iako često čujemo da je doručak najvažniji obrok u danu, nova istraživanja pokazuju da vreme kada doručkujemo može igrati značajnu ulogu u dugovečnosti i celokupnom zdravlju, posebno kako starimo.
Previše soli ne škodi samo srcu: Šta pokazuju nova istraživanja?
11.11.2025.•
2
Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da prekomeran unos soli šteti srcu i krvnim sudovima.
Sezona prehlada u toku: Ovaj prirodni napitak jača imunitet
11.11.2025.•
1
U sezoni prehlada i bolova u grlu mnogi traže prirodan način da ojačaju imunitet i ubrzaju oporavak.
Studija potvrđuje da ne postoji dokazana veza između autizma i uzimanja paracetamola
10.11.2025.•
0
Na osnovu trenutnih naučnih saznanja, ne postoje dokazi koji bi uspostavili vezu između uzimanja paracetamola tokom trudnoće i razvoja poremećaja iz autističnog spektra kod dece.
Napravljen važan korak u mapiranju razvoja ljudskog mozga
09.11.2025.•
0
Naučnici su postigli veliki napredak u projektu mapiranja razvoja ljudskog mozga koji ima za cilj da prikaže kako se različite vrste moždanih ćelija formiraju i sazrevaju od najranijih embrionalnih faza do odraslog doba.
Mokraća zmija mogla bi da otkrije lek protiv gihta i kamena u bubregu
09.11.2025.•
0
Ako nikada niste držali reptila kao ljubimca, možda će vas iznenaditi podatak da mnogi gmizavci zapravo mokre u čvrstom obliku - kao kristali.
Postoje A i B tip virusa sezonskog gripa: Evo koji je opasniji
09.11.2025.•
1
Grip nije samo "obična prehlada" - reč je o virusnoj infekciji koja svake godine pogađa milione ljudi i može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Ljudi su nekada spavali u dva dela svake noći - ali je to nestalo, evo zašto
09.11.2025.•
2
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
08.11.2025.•
1
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Batut: Za nedelju dana više od 6.200 slučajeva oboljenja sličnih gripu
07.11.2025.•
0
U Srbiji je u periodu od 27. oktobra do 2. novembra evidentirano 6.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Rak pluća vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji: Šta je korisno u prevenciji?
06.11.2025.•
0
Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji.
Ovo su namirnice koje ubrzavaju starenje: Mnogi ih jedu svaki dan
05.11.2025.•
7
Kada je reč o usporavanju starenja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ishrana ima mnogo veću ulogu nego što mislimo.
Kampanja o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove od 3. do 9. novembra
03.11.2025.•
3
Privredna komora Srbije (PKS) sprovodi od 3. do 9. novembra kampanju pod nazivom "#MedSafetyWeek", sa ciljem podizanja svesti o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove.
Naučnici utvrdili koja je granica ljudske izdržljivosti
03.11.2025.•
4
Elitni sportisti možda pomeraju granice izdržljivosti, ali i njihovo telo ima svoj limit.
Naučnici kombinovali organoide bubrega sa organima svinje i izvršili transplantaciju
02.11.2025.•
0
Međunarodni tim istraživača, predvođen španskim naučnicima, po prvi put je stvorio organoide ljudskih bubrega, kombinovao ih sa bubrezima svinje i potom ih uspešno presadio u telo životinje.
Posmatranje umetničkih dela poboljšava zdravlje - ali samo ako je reč o originalima
02.11.2025.•
2
Posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i pojača imunološki sistem, objavljeno je u prvoj studiji te vrste koju je uradio Kraljevski koledž iz Londona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar