Uvaženi kardiolog Centra za hipertenziju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbija, Dr Nenad Radivojević, otkriva koji su faktori rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Takođe, ukazuje i na koji način se mogu prevenirati infarkt miokarda i šlog.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je najčešće kardiovaskularno oboljenje. Prema dostupnim podacima u Srbiji od hipertenzije boluje skoro 48% odraslih stanovnika.
Ovako veliki broj obolelih posledica je genetskih, ali i nepovoljnih socio-ekonomskih faktora, kao i neadekvatne ishrane, pušenja, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, buke i zagađenja vazduha.
Povišeni krvni pritisak je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih srčanih slabosti, poremećaja srčanog ritma, moždanih udara i bolesti bubrega.
Svaki porast sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20mmHg i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 10mmHg udvostručuje rizik nastanka infarkta miokarda, ili moždanog udara.
Homocistein je aminokiselina koju vitamin B12 i B6 razgrađuju na jedinjenja neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Povišene vrednosti homocisteina se javljaju kod pušača, starijih od 50. godina, slabo fizički aktivnih, ali i kod upotrebe pojedinih lekova.
Bez lečenja povišenih vrednosti povećava se sklonost ka nastanku oboljenja srca, moždanog udara i demencije. Homocistein omogućava nagomilavanje masnih depoa, povećava nakupljanje trombocita i stimuliše oksidaciju LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu.
Povećanje nivoa homocisteina u krvi (3 µmol/L) povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta srca za 15% i moždanog udara za 24%.
S obzirom da je oštećenje zidova krvnog suda uz povišene vrednosti homocisteina u krvi u osnovi nastanka kardiovaskularnih bolesti, savetujem, pored navedenih vitamina i folnu kiselinu, ali samo u aktivnom obliku 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF). Poznato je da više od 2/3 osoba u Srbiji ima urođeni deficit enzima koji aktivira folnu kiselinu (MTHFR), te kod njih dolazi do povećanja koncentracije homocisteina.
Veza između hipertenzije i povišenih vrednosti homocisteina kao i njihov zajednički uticaj na krvne sudove i oboljevanje predmet je interesovanja i istraživanja u oblasti medicine. Pokazan je negativan uticaj homocisteina i na nastanak i ubrzanje razvoja ateroskleroze na krvnim sudovima vrata kod osoba sa povišenim pritiskom (naročito kod muškaraca starijih od 55 godina).
Homocistein pokazuje jasnu vezu i sa povećanom krutosti krvnih sudova, što je loš prognostički faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti (što su više vrednosti homocisteina veća je vrednost krutosti krvnih sudova). Hipertenzija udružena sa povišenim vrednostima homocisteina je veoma loša kombinacija za koju je pokazano da utiče na pojavu i veću ukupnu smrtnost u starijoj populaciji.
Kada je reč o starijoj populaciji jako su važni rezultati najnovijih ispitivanja o uticaju povišenog krvnog pritiska i homocisteina na smanjenje moždane mase, ubrzani pad kognitivnih funkcija i razvoj demencije.
Smanjenjem nivoa homocisteina poboljšava se elastičnost krvnih sudova, samim tim pomaže i bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, kao i bolja cirkulacija u mozgu čime se usporava prirodno starenje moždanih funkcija.
Preporuka svim pacijentima je Cardiovitamin® FD3 koji u svom sastavu ima čak 800μg aktivnog oblika folne kiseline i 1000 internacionalnih jedinica vitamina D3, kao i vitamine B1, B6, B12, i vitamin C.
Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći da se snize povišene vrednosti homocisteina, i samim tim spreče oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporava proces ateroskleroze. Takođe, aktivni sastojci iz CardioVitamin® FD3 kapsula smanjuju nivo zapaljenskog procesa i na taj način učestvuju u očuvanju zdravlja krvnih sudova.
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
