Uvaženi kardiolog Centra za hipertenziju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbija, Dr Nenad Radivojević, otkriva koji su faktori rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Takođe, ukazuje i na koji način se mogu prevenirati infarkt miokarda i šlog.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je najčešće kardiovaskularno oboljenje. Prema dostupnim podacima u Srbiji od hipertenzije boluje skoro 48% odraslih stanovnika.
Ovako veliki broj obolelih posledica je genetskih, ali i nepovoljnih socio-ekonomskih faktora, kao i neadekvatne ishrane, pušenja, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, buke i zagađenja vazduha.
Povišeni krvni pritisak je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih srčanih slabosti, poremećaja srčanog ritma, moždanih udara i bolesti bubrega.
Svaki porast sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20mmHg i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 10mmHg udvostručuje rizik nastanka infarkta miokarda, ili moždanog udara.
Homocistein je aminokiselina koju vitamin B12 i B6 razgrađuju na jedinjenja neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Povišene vrednosti homocisteina se javljaju kod pušača, starijih od 50. godina, slabo fizički aktivnih, ali i kod upotrebe pojedinih lekova.
Bez lečenja povišenih vrednosti povećava se sklonost ka nastanku oboljenja srca, moždanog udara i demencije. Homocistein omogućava nagomilavanje masnih depoa, povećava nakupljanje trombocita i stimuliše oksidaciju LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu.
Povećanje nivoa homocisteina u krvi (3 µmol/L) povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta srca za 15% i moždanog udara za 24%.
S obzirom da je oštećenje zidova krvnog suda uz povišene vrednosti homocisteina u krvi u osnovi nastanka kardiovaskularnih bolesti, savetujem, pored navedenih vitamina i folnu kiselinu, ali samo u aktivnom obliku 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF). Poznato je da više od 2/3 osoba u Srbiji ima urođeni deficit enzima koji aktivira folnu kiselinu (MTHFR), te kod njih dolazi do povećanja koncentracije homocisteina.
Veza između hipertenzije i povišenih vrednosti homocisteina kao i njihov zajednički uticaj na krvne sudove i oboljevanje predmet je interesovanja i istraživanja u oblasti medicine. Pokazan je negativan uticaj homocisteina i na nastanak i ubrzanje razvoja ateroskleroze na krvnim sudovima vrata kod osoba sa povišenim pritiskom (naročito kod muškaraca starijih od 55 godina).
Homocistein pokazuje jasnu vezu i sa povećanom krutosti krvnih sudova, što je loš prognostički faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti (što su više vrednosti homocisteina veća je vrednost krutosti krvnih sudova). Hipertenzija udružena sa povišenim vrednostima homocisteina je veoma loša kombinacija za koju je pokazano da utiče na pojavu i veću ukupnu smrtnost u starijoj populaciji.
Kada je reč o starijoj populaciji jako su važni rezultati najnovijih ispitivanja o uticaju povišenog krvnog pritiska i homocisteina na smanjenje moždane mase, ubrzani pad kognitivnih funkcija i razvoj demencije.
Smanjenjem nivoa homocisteina poboljšava se elastičnost krvnih sudova, samim tim pomaže i bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, kao i bolja cirkulacija u mozgu čime se usporava prirodno starenje moždanih funkcija.
Preporuka svim pacijentima je Cardiovitamin® FD3 koji u svom sastavu ima čak 800μg aktivnog oblika folne kiseline i 1000 internacionalnih jedinica vitamina D3, kao i vitamine B1, B6, B12, i vitamin C.
Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći da se snize povišene vrednosti homocisteina, i samim tim spreče oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporava proces ateroskleroze. Takođe, aktivni sastojci iz CardioVitamin® FD3 kapsula smanjuju nivo zapaljenskog procesa i na taj način učestvuju u očuvanju zdravlja krvnih sudova.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
