Srbija prednjači u Evropi po broju gojaznih, ali porez na pića sa šećerom nije ni razmatrala
Nemačka razmatra jače oporezivanje pića sa velikom količinom šećera, što znatno utiče na smanjenje broja gojaznih, dijabetičara, pa i preranih smrti u zemlji.
Foto: Pixabay
Za to vreme, Srbija o tome ni ne razmišlja, iako procene kažu da će do 2030. godine trećina stanovništva biti gojazno, piše Dojče vele.
Razne vrste gaziranih i negaziranih sokova, kao i energetskih pića, krase potrošačku korpu velikog dela stanovništva Srbije, od kojih mnogi vremenom razviju zavisnost.
I ta navika davno je prešla na najmlađe, pa se deca na velikom odmoru uz užinu neretko osvežavaju koka-kolom ili nekim drugim, ništa manje štetnim sokom.
O mogućim posledicama po zdravlje gotovo da se i ne priča, a spisak je dugačak. Rafinisani šećer je glavna namirnica koja može izazvati pometnju u organizmu.
Iako uvek ima mesta za čašu ili dve nekog slatkog napitka nakon oblinog obroka, na taj način unosimo dodatne kalorije koje i ne primetimo. Šećer koji se nalazi u gaziranim napicima je otprilike 50 odsto glukoza i 50 odsto fruktoza.
Ipak, mozak može da ne detektuje fruktozu, što prouzrokuje neregulisanu potrošnju kalorija i dovodi do toga da se nećete osećati sito nakon ušećerenog napitka.
Pića sa visokim procentom šećera znatno povećavaju rizik od nastanka dijabetesa tipa dva, insulinske rezistencije i srčanih bolesti. Pored toga, znatno utiču na nadutost i nije retko da oni koji ih redovno konzumiraju primete da im se obim struka naglo povećava.
Supstanca koja stvara prepoznatljivu karamel boju kod ovih vrsta napitaka sadrži dva zagađivača koja izazivaju rak kod životinja - 2-metilimidazol i 4-metilimidazol.
Rizici postoje i kada je u pitanju nastanak ozbiljnijih moždanih poremećaja, pa i Alchajmerove bolesti.
Porezom protiv oboljenja i gojaznosti
Zato su mnoge države zbog zdravlja stanovništva uvele posebne namete na šećer, od Španije i Francuske pa do Čilea i Saudijske Arabije. Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj.
Ovom merom su obuhvaćeni svi napici kojima se dodaje šećer i viša cena jeste smanjila potrošnju, ali ne postoji mera koja bi proizvođače navela da smanje udeo šećera - što bi možda imalo još veći učinak, piše Dojče vele.
Pozitivni efekti vide se u Velikoj Britaniji, gde je 2018. godine uveden stepenasti namet. Tamo za preko pet grama šećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).
Zato proizvođači smanjuju udeo šećera, što je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo šećera u napicima u proseku za 29 odsto.
Velika Britanija tvrdi da je zaista smanjen broj gojaznih i da pada broj obolelih od šećerne bolesti, a računice se prihvatio i Tehnički univerzitet u Minhenu.
Ako bi se uveo porez na šećer i u Nemačkoj, njihov računar predviđa da bi u sledećih 20 godina moglo biti i do 240 hiljada slučajeva dijabetesa tipa 2 manje.
To bi isto tako moglo značiti između 17 i 30 hiljada smrtnih slučajeva manje ili bi do smrti došlo bitno kasnije. Procena statističara jeste kako bi – osim prihoda od poreza, ušteda bila i do 16 milijardi evra, od toga četiri milijarde samo u zdravstvenoj zaštiti jer bi bilo manje oboljenja.
Zašto Srbija ćuti?
Srbija je još daleko od ostalih evropskih zemalja i o ovim merama se nikad nije govorilo, niti su je vlasti ikad razmatrale. S druge strane, kada je u pitanju statistika koja pokazuje procenat gojaznih osoba u zemlji, maltene smo na vrhu u Evropi.
Podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti, koji priprema Međunarodna federacija za gojaznost, predviđaju da će skoro dva miliona stanovnika Srbije (28 odsto ukupne populacije) biti gojazno do 2030. godine, dok će još više od 215.000 dece uzrasta od pet do 19 godina, odnosno njih 18 odsto, imati problem sa gojaznošću, što je jedan od najvećih procenata u Evropi.
Pročitaj još
Da bi izračunali posledice gojaznosti, autori su koristili parametar koji predstavlja kombinaciju broja godina koje osoba provede narušenog zdravlja i broja godina koje su izgubljene zbog prerane smrti usled gojaznosti (DALYs).
Sa 5.587 izgubljenih godina na 100.000 stanovnika Srbija je u evropskom vrhu, iza Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije i Gruzije.
Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena da se izbori sa problemom gojaznosti u Evropi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Mađarski hirurg izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici: Spasao život pacijentu
30.04.2026.•
2
Mađarski lekar je izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici, za koju stručnjaci kažu da je jedinstvena u Mađarskoj i izuzetno retka širom Evrope.
Ako se mučite sa alergijama: Ovo su najefikasniji preparati za ublažavanje simptoma
30.04.2026.•
0
Magistarka farmacije Jelena Čizmić ističe da su intranazalni kortikosteroidi najbolja terapija za ublažavanje alergijskih simptoma, a koriste se i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.
Zašto ste stalno umorni: Možda vam nedostaje jod
30.04.2026.•
0
Ako se budite umorni, teško koncentrišete i osećate usporeno - to nije prolazno stanje, već znak da telo ne funkcioniše optimalno.
Sve više Amerikanaca pije sirovo mleko - uprkos epidemijama i upozorenjima naučnika
30.04.2026.•
3
Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija - jedna od najmanje pet za godinu dana - razboljeva decu.
Evo kako psi i mačke utiču na naše mentalno zdravlje
29.04.2026.•
1
Kućni ljubimci aktivno doprinose poboljšanju dobrobiti ljudi.
Koga najčešće ubadaju komarci? Imaju "favorita" među krvnim grupama
29.04.2026.•
3
Neki ljudi su zaista skloniji ubodima komaraca, a naučnici tvrde da za to postoje konkretni razlozi. Na to koga će komarci pre ubosti utiče niz faktora, od genetike i metabolizma do odeće koju nosite.
Stres, hrana ili nešto treće? Šta zaista pokreće IBS
29.04.2026.•
0
April je mesec podizanja svesti o sindromu iritabilnog creva (IBS), stanju koje pogađa sve veći broj ljudi, a o kojem se i dalje nedovoljno govori.
Sledi testiranje na ljudima - implant u mozgu za lečenje depresije
28.04.2026.•
0
Najnoviji interfejs između mozga i računara mogao bi da pomogne ljudima da se oporave od teške depresije.
Otkrivena nova bolest pluća: Zbog pucketanja pri disanju zove se "kokica", javlja se kod onih koji vejpuju
28.04.2026.•
0
Ruski lekari dijagnostikovali su takozvanu bolest pluća nazvanu "kokica" ne samo na osnovu jednog simptoma, pucketanja prilikom disanja, već i na osnovu sve češćeg kratkog daha i poremećaja spavanja.
Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
26.04.2026.•
0
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Da li vodica za ispiranje usta zaista oštećuje srce?
26.04.2026.•
1
Video snimci na društvenim mrežama tvrde da vodica za ispiranje usta može povećati rizik od povećanog krvnog pritiska - i potencijalno oštetiti zdravlje srca.
SZO: U Evropi samo četiri zemlje vakcinišu dovoljno ljudi protiv gripa
26.04.2026.•
0
Iako vakcinacija protiv sezonskog gripa postoji kao mera Svetske zdravstvene organizacije više od 20 godina, samo četiri evropske zemlje vakcinišu dovoljno ljudi kako bi se odbranili od te bolesti.
Direktor Instituta "Dedinje": Važno je da ne jedemo žderući, nego onoliko koliko možemo da "sagorimo"
26.04.2026.•
3
Direktor Instituta "Dedinje" Milovan Bojić upozorio je da smo zemlja sa najvećim procentom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova i apelovao na građane na mere prevencije i odvikavanje od nezdravih životnih navika.
Dnevna mera šećera: Koliko je previše, a koliko bezbedno
25.04.2026.•
1
Šećer je prisutan u gotovo svim namirnicama, prirodno u voću i povrću, ali i kao dodatak u brojnim industrijskim proizvodima.
Za roditelje dečaka: Zašto je HPV vakcina važna i za muškarce
25.04.2026.•
2
Vakcina koja je dugo bila preporučivana isključivo kao zaštita od raka grlića materice kod žena sada pokazuje jasne koristi i za muškarce.
Ove namirnice smanjuju žudnju za slatkišima
23.04.2026.•
4
Želja za slatkim je česta i obično se javlja zbog iscrpljenosti, stresa ili hormonskih promena.
Tihi znakovi nedostatka joda koje mnogi ignorišu
22.04.2026.•
0
Jod je mineral o kome se retko razmišlja - dok ne počnu problemi. Iako je potreban u malim količinama, njegova uloga u organizmu je ključna.
Britanija uvela doživotnu zabranu pušenja za osobe rođene posle 2008. godine
22.04.2026.•
16
Deca uzrasta 17 godina ili mlađa suočiće se sa doživotnom zabranom kupovine cigareta, pošto je Zakon o duvanu i vejpingu prošao Parlament u Velikoj Britaniji.
Umor, podočnjaci i loše raspoloženje: Možda je krivac alergija
21.04.2026.•
0
Kijanje koje ne prestaje, zapušen nos, curenje nosa, svrab i suzenje očiju, grebanje u grlu, kašalj i loš san.
Razvijena nova metoda za vađenje gelera iz srca
20.04.2026.•
1
Stručnjaci sa ruske Vojno-medicinske akademije "S. M. Kirov" patentirali su novu metodu uklanjanja gelera iz srčanog mišića bez zaustavljanja rada srca i bez primene aparata za veštačku cirkulaciju, prenosi Tas.
Određeno vreme za spavanje smanjuje rizik od srčanih bolesti
19.04.2026.•
1
Svako odstupanje od prirodnog ciklusa može da šteti zdravlju srca.
Komentari 10
Ugojak
Volim što smo uvek u društvu šampiona.
Ja
E taj sirup treba ZABRANITI ili oporezovati tako da proizvodjaci vrate obican secer. Pice ce zbog pravog secera morati da poskupi a bice manje stetno.
Energetska pica posebno porezovati - ajd taurin jos i moze da prodje u nekim normalnim dozama ali kofein je opasna droga.
Takodje, maltodekstrin, dekstrozni seceri - nije to sve jedno koji je secer, jos ispadne beli najmanje zlo (kada vec nema nerafinisanog).
V
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar