Srbija prednjači u Evropi po broju gojaznih, ali porez na pića sa šećerom nije ni razmatrala
Nemačka razmatra jače oporezivanje pića sa velikom količinom šećera, što znatno utiče na smanjenje broja gojaznih, dijabetičara, pa i preranih smrti u zemlji.
Foto: Pixabay
Za to vreme, Srbija o tome ni ne razmišlja, iako procene kažu da će do 2030. godine trećina stanovništva biti gojazno, piše Dojče vele.
Razne vrste gaziranih i negaziranih sokova, kao i energetskih pića, krase potrošačku korpu velikog dela stanovništva Srbije, od kojih mnogi vremenom razviju zavisnost.
I ta navika davno je prešla na najmlađe, pa se deca na velikom odmoru uz užinu neretko osvežavaju koka-kolom ili nekim drugim, ništa manje štetnim sokom.
O mogućim posledicama po zdravlje gotovo da se i ne priča, a spisak je dugačak. Rafinisani šećer je glavna namirnica koja može izazvati pometnju u organizmu.
Iako uvek ima mesta za čašu ili dve nekog slatkog napitka nakon oblinog obroka, na taj način unosimo dodatne kalorije koje i ne primetimo. Šećer koji se nalazi u gaziranim napicima je otprilike 50 odsto glukoza i 50 odsto fruktoza.
Ipak, mozak može da ne detektuje fruktozu, što prouzrokuje neregulisanu potrošnju kalorija i dovodi do toga da se nećete osećati sito nakon ušećerenog napitka.
Pića sa visokim procentom šećera znatno povećavaju rizik od nastanka dijabetesa tipa dva, insulinske rezistencije i srčanih bolesti. Pored toga, znatno utiču na nadutost i nije retko da oni koji ih redovno konzumiraju primete da im se obim struka naglo povećava.
Supstanca koja stvara prepoznatljivu karamel boju kod ovih vrsta napitaka sadrži dva zagađivača koja izazivaju rak kod životinja - 2-metilimidazol i 4-metilimidazol.
Rizici postoje i kada je u pitanju nastanak ozbiljnijih moždanih poremećaja, pa i Alchajmerove bolesti.
Porezom protiv oboljenja i gojaznosti
Zato su mnoge države zbog zdravlja stanovništva uvele posebne namete na šećer, od Španije i Francuske pa do Čilea i Saudijske Arabije. Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj.
Ovom merom su obuhvaćeni svi napici kojima se dodaje šećer i viša cena jeste smanjila potrošnju, ali ne postoji mera koja bi proizvođače navela da smanje udeo šećera - što bi možda imalo još veći učinak, piše Dojče vele.
Pozitivni efekti vide se u Velikoj Britaniji, gde je 2018. godine uveden stepenasti namet. Tamo za preko pet grama šećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).
Zato proizvođači smanjuju udeo šećera, što je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo šećera u napicima u proseku za 29 odsto.
Velika Britanija tvrdi da je zaista smanjen broj gojaznih i da pada broj obolelih od šećerne bolesti, a računice se prihvatio i Tehnički univerzitet u Minhenu.
Ako bi se uveo porez na šećer i u Nemačkoj, njihov računar predviđa da bi u sledećih 20 godina moglo biti i do 240 hiljada slučajeva dijabetesa tipa 2 manje.
To bi isto tako moglo značiti između 17 i 30 hiljada smrtnih slučajeva manje ili bi do smrti došlo bitno kasnije. Procena statističara jeste kako bi – osim prihoda od poreza, ušteda bila i do 16 milijardi evra, od toga četiri milijarde samo u zdravstvenoj zaštiti jer bi bilo manje oboljenja.
Zašto Srbija ćuti?
Srbija je još daleko od ostalih evropskih zemalja i o ovim merama se nikad nije govorilo, niti su je vlasti ikad razmatrale. S druge strane, kada je u pitanju statistika koja pokazuje procenat gojaznih osoba u zemlji, maltene smo na vrhu u Evropi.
Podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti, koji priprema Međunarodna federacija za gojaznost, predviđaju da će skoro dva miliona stanovnika Srbije (28 odsto ukupne populacije) biti gojazno do 2030. godine, dok će još više od 215.000 dece uzrasta od pet do 19 godina, odnosno njih 18 odsto, imati problem sa gojaznošću, što je jedan od najvećih procenata u Evropi.
Pročitaj još
Da bi izračunali posledice gojaznosti, autori su koristili parametar koji predstavlja kombinaciju broja godina koje osoba provede narušenog zdravlja i broja godina koje su izgubljene zbog prerane smrti usled gojaznosti (DALYs).
Sa 5.587 izgubljenih godina na 100.000 stanovnika Srbija je u evropskom vrhu, iza Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije i Gruzije.
Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena da se izbori sa problemom gojaznosti u Evropi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Komentari 10
Ugojak
Volim što smo uvek u društvu šampiona.
Ja
E taj sirup treba ZABRANITI ili oporezovati tako da proizvodjaci vrate obican secer. Pice ce zbog pravog secera morati da poskupi a bice manje stetno.
Energetska pica posebno porezovati - ajd taurin jos i moze da prodje u nekim normalnim dozama ali kofein je opasna droga.
Takodje, maltodekstrin, dekstrozni seceri - nije to sve jedno koji je secer, jos ispadne beli najmanje zlo (kada vec nema nerafinisanog).
V
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar