Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Posebno je po zdravlje otežavajuće učestalo dnevno korišćenje automobila, a ugrožavajuća su i putovanja na dužim relacijama kada se mogu izazvati ili pospešiti bolesti pre svega kardiovaskularnog, odnosno koštano–mišićnog sistema. Pre svega zato što je dugotrajno izlaganje tela sedenju za volanom, kao i u zahtevnom položaju ručnih i nožnih komandi iscrpljujuće za organizam. Nemalo je opterećena kičma, kao i cirkulatorni sistem zbog prisilne zgrčenosti tela, a prisutan je i zamor ruku i nogu, piše Revijahak.
Kada je o rukama reč, vozači često zbog fiksacije ruku na volanu pate od karpalnog sindroma koji nastaje zbog pritiska na nerv unutar koštano–ligamentarnog tunela na šaci. Manifestuje se trncima u palcu, srednjem prstu, kažiprstu i polovini prstenjaka, a napetost i bolovi posebno su izraženi noću. Ako se ne leči, postepeno dovodi do oštećenja nerava uzrokujući trajni gubitak čula i nestanak mišića palca.
Kako bi vratnom i lumbalnom delu kičme pružili podršku tokom duže vožnje, osigurajte da sedite pod pravim uglom i da ste oslonjeni na odgovarajući naslon celom dužinom kičme, odnosno u visini ramena. Izbegavajte zavaljen položaj tokom vožnje a sedište podesite do 15 stepeni nagiba. U drugom slučaju, sve nepravilnosti sedenja za volanom dovešće i do sindroma bolnih leđa koji se neretko dijagnostikuje vozačima.
Kada se uzme u obzir činjenica da se kod 80 odsto ljudi dnevno kretanje veže za automobil, ne čudi, ističu lekari, porast bolesti lokomotornog sistema. Fiksirani položaj tela tokom vožnje dovodi do stradanja pršljena jer su i mišići nepomični a posebno je to problem kod starijih osoba i onih koji već imaju degenerativne promene koštanog sistema.
Prvenstveno o pravilnom sedenju u vožnji moraju voditi računa osobe koje imaju problema s lumbalnim delom kičme, odnosno ako pate od ishijalgije koju prisiljeni položaj(i) mogu pojačati. Karkterišu ih bolovi i trnci koji se šire u jednu ili obe noge pa zbog tih problema ne bi smeli puno da voze.
Pomažu jednostavne vežbe istezanja
Pored osoba s niskim krvnim pritiskom, za volanom moraju biti oprezni(ji) oni sa visokim pritiskom i oni kod kojih su u začetku aterosklerozne promene krvnih sudova. Dugotrajni sedeći položaj za njih može biti svojevrsna zdravstvena pretnja zbog otežane cirkulacije koju pospešuje i prisilni i napeti položaj kičme. To je zato što nema optimalnog protoka krvi, a ako se tome pridruže i tegobe s venama, vožnja može postati preteći faktor.
Svi prisilni položaji nisu dobri za lokomotorni sistem pa zato vozači moraju povesti računa da ih u određenim intervalima prekidaju i razgibaju se koliko je to moguće. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja koje su dobre za kičmu, ali nikako nije preporučljivo voziti se duže od pet sati bez pauze. To prvenstveno na umu moraju imati osobe s problematičnim venama. Kako već u startu imaju loše venske zaliske pa tako i oslabljenu cirkulaciju, morali bi tokom vožnje da nose tzv. kompresorske čarape. Loš venski sistem organizma nije u stanju da pomoću kontrakcije mišića i (već) oštećenih venskih zalizaka krv kako treba vraća k srcu, pa se ona u njima taloži, a vene se šire i bubre. Tada dolazi i do njihovog oštećenja, tj. venske insuficijencije.
Zato učestali dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe pomeranja nožnih prstiju i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili u ste koloni vozila. Poželjno razgibavanje nogu treba da rade i zdrave osobe kako bi sprečile spomenute probleme koji se manifestuju grčevima i osećajem peckanja i žarenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima može doći i do stvaranja za život opasnih krvnih ugrušaka. Zbog toga osobe koje pate od hipertenzije i ateroskleroznih promena moraju pod kontrolom lekara regulisati svoju bolest, uključujući i merenje pritiska. Njegove vrednosti od 160/100 rizični su faktor za učešće u saobraćaju i nepredvidive situacije na putu.
Izbegavajte energetske napitke
Osobe koje su prebolele infarkt za upravljač automobila ne bi trebalo da sedaju najmanje šest meseci i mogu se uključiti samo ako su dobile zeleno svetlo od lekara. Kako hronični bolesnici (srčani, dijabetičari...), tako i zdrave osobe u vožnji ne treba da prekomerno konzumiraju kofein koji može izazvati srčane aritmije i loš opšti osećaj. Nisu poželjne ni velike količine energetskih napitaka jer mogu smanjiti koncentraciju i pažnju vozača.
U vozilu nikako ne bi trebalo pušiti jer, osim zagušljivosti, dim cigarete veže se 300 puta brže na hemoglobin u krvi od kiseonika. Zato u vožnji može izazvati opasne vrtoglavice i omamljenost. Toksičnost duvanskih čestica u kabini automobila 27 puta je veća nego kad se puši u stanu ili nekom drugom prostoru, a proizvodi i više štetnih uticaja po ljudsko zdravlje od udisanja izduvnih gasova tokom vožnje. Toksične čestice nikotina nakon prestanka pušenja uvlače se i u presvlake automobila i tako ostaju kao prikriveno zagađenje vazduha.
Istraživanja su pokazala da dim koji udišu pasivni pušači podstiče respiratorne probleme, od bronhitisa, alergija pa do astme i drugih disajnih infekcija. Združene uz duvanski dim, čestice prašine i drugi mikroelementi i topao ili hladan vazduh iz klima–uređaja mogu nadražiti respiratorni sistem pre svega kod osetljivijih osoba. Tada se javljaju kijanje, suvi kašalj, grebanje u grlu, svrab nosa i drugi simptomi.
Vazduh iz klima–uređaja uvek treba podesiti tako da ne duva direktno prema vozaču i suvozaču jer u protivnom mogu stradati sinusi, nosna sluzokoža, ali i oči. Nije retkost da vozači pate i od sindroma suvog oka čije tegobe treba rešavati tzv. veštačkim suzama koje vlaže sluzokožu oka kako bi sprečile njegovo sušenje i ne bi umanjile oštrinu vida. Tokom vožnje bolje je nositi naočare nego kontaktna sočiva.
Takođe, s hladnim vazduhom iz klime leti i toplim zimi ne treba preterivati, a razlika između unutrašnje, odnosno spoljašnje temperature treba da bude nekoliko stepeni. Kako topao vazduh posebno isušuje i kožu kojoj je zimi potrebno nemalo vlage, u vozilu nemojte temperaturu klima–uređaja dovoditi do usijanja. Vazduh grejanjem postaje suv pa (od)uzimajući vlažnost koži dovodi do njene nadraženosti, svraba i crvenila. Kako bi se izbegle takve tegobe treba održavati vlažnost vazduha oko 60 odsto. Te vrednosti su najprihvatljivije za dobro stanje organizma uključujući i kožu.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi s prostatom
Jako grejanje (naročito grejanje sedišta) združeno s dugim sedenjem za volanom može kod muškaraca dovesti i do problema s prostatom jer u njoj dolazi do prekomernog zastoja krvi i venskom spletu oko žlezde. Ako se ponavljaju duga i(li) prisilna sedenja, put je otvoren i prostatitisu, odnosno upali žlezde. Od njega najčešće obolevaju mlađi muškarci puni radne i reproduktivne sposobnosti koji neretko zbog profesije moraju puno da sede, voze, tresu se prilikom rada (profesionalni vozači), kao i vozači bicikala i motocikla. Nekad su poštari bili najčešći pacijenti s problemima prostate baš zbog učestale vožnje biciklom, odnosno motociklom.
Pročitaj još
Kako bi se zbog pritiska na donji deo tela izbegle njene česšće upale, trebalo bi poraditi na prilagođenom sedištu i, koliko je to moguće, učestalijim prekidima vožnje. Zbog dugotrajnog sedenja može se poremetiti i motorika probavnih organa pa vozači nisu lišeni ni poteškoća s opstipacijom, odnosno zatvorom, neredovnim i nepravilnim pražnjenjem creva. Takođe, zbog pritiska probavnih organa na dijafragmu i disanje može postati otežano pa tako i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za rad srca i cirkulatorni sistem.
Vozače uvek iznova treba upozoravati i na nekonzumiranje alkohola koji je velika pretnja njihovoj i sigurnosti ostalih učesnika u saobraćaju. Nekritičnost, preterana sigurnost u sebe, usporeni refleksi, precenjenost situacije, pospanost samo su neki od simptoma koji se javljaju zbog alkohola.
Pretnja u vožnji može biti i prejedanje jer je krv zaokupljena varenjem pa se javlja pospanost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 1
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar