Kako sve dugotrajna vožnja utiče na zdravlje?
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
Foto: Pixabay
Posebno je po zdravlje otežavajuće učestalo dnevno korišćenje automobila, a ugrožavajuća su i putovanja na dužim relacijama kada se mogu izazvati ili pospešiti bolesti pre svega kardiovaskularnog, odnosno koštano–mišićnog sistema. Pre svega zato što je dugotrajno izlaganje tela sedenju za volanom, kao i u zahtevnom položaju ručnih i nožnih komandi iscrpljujuće za organizam. Nemalo je opterećena kičma, kao i cirkulatorni sistem zbog prisilne zgrčenosti tela, a prisutan je i zamor ruku i nogu, piše Revijahak.
Kada je o rukama reč, vozači često zbog fiksacije ruku na volanu pate od karpalnog sindroma koji nastaje zbog pritiska na nerv unutar koštano–ligamentarnog tunela na šaci. Manifestuje se trncima u palcu, srednjem prstu, kažiprstu i polovini prstenjaka, a napetost i bolovi posebno su izraženi noću. Ako se ne leči, postepeno dovodi do oštećenja nerava uzrokujući trajni gubitak čula i nestanak mišića palca.
Kako bi vratnom i lumbalnom delu kičme pružili podršku tokom duže vožnje, osigurajte da sedite pod pravim uglom i da ste oslonjeni na odgovarajući naslon celom dužinom kičme, odnosno u visini ramena. Izbegavajte zavaljen položaj tokom vožnje a sedište podesite do 15 stepeni nagiba. U drugom slučaju, sve nepravilnosti sedenja za volanom dovešće i do sindroma bolnih leđa koji se neretko dijagnostikuje vozačima.
Kada se uzme u obzir činjenica da se kod 80 odsto ljudi dnevno kretanje veže za automobil, ne čudi, ističu lekari, porast bolesti lokomotornog sistema. Fiksirani položaj tela tokom vožnje dovodi do stradanja pršljena jer su i mišići nepomični a posebno je to problem kod starijih osoba i onih koji već imaju degenerativne promene koštanog sistema.
Prvenstveno o pravilnom sedenju u vožnji moraju voditi računa osobe koje imaju problema s lumbalnim delom kičme, odnosno ako pate od ishijalgije koju prisiljeni položaj(i) mogu pojačati. Karkterišu ih bolovi i trnci koji se šire u jednu ili obe noge pa zbog tih problema ne bi smeli puno da voze.
Pomažu jednostavne vežbe istezanja
Pored osoba s niskim krvnim pritiskom, za volanom moraju biti oprezni(ji) oni sa visokim pritiskom i oni kod kojih su u začetku aterosklerozne promene krvnih sudova. Dugotrajni sedeći položaj za njih može biti svojevrsna zdravstvena pretnja zbog otežane cirkulacije koju pospešuje i prisilni i napeti položaj kičme. To je zato što nema optimalnog protoka krvi, a ako se tome pridruže i tegobe s venama, vožnja može postati preteći faktor.
Svi prisilni položaji nisu dobri za lokomotorni sistem pa zato vozači moraju povesti računa da ih u određenim intervalima prekidaju i razgibaju se koliko je to moguće. To mogu biti jednostavne vežbe istezanja koje su dobre za kičmu, ali nikako nije preporučljivo voziti se duže od pet sati bez pauze. To prvenstveno na umu moraju imati osobe s problematičnim venama. Kako već u startu imaju loše venske zaliske pa tako i oslabljenu cirkulaciju, morali bi tokom vožnje da nose tzv. kompresorske čarape. Loš venski sistem organizma nije u stanju da pomoću kontrakcije mišića i (već) oštećenih venskih zalizaka krv kako treba vraća k srcu, pa se ona u njima taloži, a vene se šire i bubre. Tada dolazi i do njihovog oštećenja, tj. venske insuficijencije.
Zato učestali dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe pomeranja nožnih prstiju i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili u ste koloni vozila. Poželjno razgibavanje nogu treba da rade i zdrave osobe kako bi sprečile spomenute probleme koji se manifestuju grčevima i osećajem peckanja i žarenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima može doći i do stvaranja za život opasnih krvnih ugrušaka. Zbog toga osobe koje pate od hipertenzije i ateroskleroznih promena moraju pod kontrolom lekara regulisati svoju bolest, uključujući i merenje pritiska. Njegove vrednosti od 160/100 rizični su faktor za učešće u saobraćaju i nepredvidive situacije na putu.
Izbegavajte energetske napitke
Osobe koje su prebolele infarkt za upravljač automobila ne bi trebalo da sedaju najmanje šest meseci i mogu se uključiti samo ako su dobile zeleno svetlo od lekara. Kako hronični bolesnici (srčani, dijabetičari...), tako i zdrave osobe u vožnji ne treba da prekomerno konzumiraju kofein koji može izazvati srčane aritmije i loš opšti osećaj. Nisu poželjne ni velike količine energetskih napitaka jer mogu smanjiti koncentraciju i pažnju vozača.
U vozilu nikako ne bi trebalo pušiti jer, osim zagušljivosti, dim cigarete veže se 300 puta brže na hemoglobin u krvi od kiseonika. Zato u vožnji može izazvati opasne vrtoglavice i omamljenost. Toksičnost duvanskih čestica u kabini automobila 27 puta je veća nego kad se puši u stanu ili nekom drugom prostoru, a proizvodi i više štetnih uticaja po ljudsko zdravlje od udisanja izduvnih gasova tokom vožnje. Toksične čestice nikotina nakon prestanka pušenja uvlače se i u presvlake automobila i tako ostaju kao prikriveno zagađenje vazduha.
Istraživanja su pokazala da dim koji udišu pasivni pušači podstiče respiratorne probleme, od bronhitisa, alergija pa do astme i drugih disajnih infekcija. Združene uz duvanski dim, čestice prašine i drugi mikroelementi i topao ili hladan vazduh iz klima–uređaja mogu nadražiti respiratorni sistem pre svega kod osetljivijih osoba. Tada se javljaju kijanje, suvi kašalj, grebanje u grlu, svrab nosa i drugi simptomi.
Vazduh iz klima–uređaja uvek treba podesiti tako da ne duva direktno prema vozaču i suvozaču jer u protivnom mogu stradati sinusi, nosna sluzokoža, ali i oči. Nije retkost da vozači pate i od sindroma suvog oka čije tegobe treba rešavati tzv. veštačkim suzama koje vlaže sluzokožu oka kako bi sprečile njegovo sušenje i ne bi umanjile oštrinu vida. Tokom vožnje bolje je nositi naočare nego kontaktna sočiva.
Takođe, s hladnim vazduhom iz klime leti i toplim zimi ne treba preterivati, a razlika između unutrašnje, odnosno spoljašnje temperature treba da bude nekoliko stepeni. Kako topao vazduh posebno isušuje i kožu kojoj je zimi potrebno nemalo vlage, u vozilu nemojte temperaturu klima–uređaja dovoditi do usijanja. Vazduh grejanjem postaje suv pa (od)uzimajući vlažnost koži dovodi do njene nadraženosti, svraba i crvenila. Kako bi se izbegle takve tegobe treba održavati vlažnost vazduha oko 60 odsto. Te vrednosti su najprihvatljivije za dobro stanje organizma uključujući i kožu.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi s prostatom
Jako grejanje (naročito grejanje sedišta) združeno s dugim sedenjem za volanom može kod muškaraca dovesti i do problema s prostatom jer u njoj dolazi do prekomernog zastoja krvi i venskom spletu oko žlezde. Ako se ponavljaju duga i(li) prisilna sedenja, put je otvoren i prostatitisu, odnosno upali žlezde. Od njega najčešće obolevaju mlađi muškarci puni radne i reproduktivne sposobnosti koji neretko zbog profesije moraju puno da sede, voze, tresu se prilikom rada (profesionalni vozači), kao i vozači bicikala i motocikla. Nekad su poštari bili najčešći pacijenti s problemima prostate baš zbog učestale vožnje biciklom, odnosno motociklom.
Pročitaj još
Kako bi se zbog pritiska na donji deo tela izbegle njene česšće upale, trebalo bi poraditi na prilagođenom sedištu i, koliko je to moguće, učestalijim prekidima vožnje. Zbog dugotrajnog sedenja može se poremetiti i motorika probavnih organa pa vozači nisu lišeni ni poteškoća s opstipacijom, odnosno zatvorom, neredovnim i nepravilnim pražnjenjem creva. Takođe, zbog pritiska probavnih organa na dijafragmu i disanje može postati otežano pa tako i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za rad srca i cirkulatorni sistem.
Vozače uvek iznova treba upozoravati i na nekonzumiranje alkohola koji je velika pretnja njihovoj i sigurnosti ostalih učesnika u saobraćaju. Nekritičnost, preterana sigurnost u sebe, usporeni refleksi, precenjenost situacije, pospanost samo su neki od simptoma koji se javljaju zbog alkohola.
Pretnja u vožnji može biti i prejedanje jer je krv zaokupljena varenjem pa se javlja pospanost.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
0
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Komentari 1
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar